img
Loader
Beograd, 26°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Pariz

Rat pod plaštom burke

27. januar 2010, 13:11 The Economist
IMIDŽ: Otkrivanje vere u drugoj i trećoj generaciji
Copied

Francuska je lakmus-zemlja za ispitivanje odnosa prema rastućem islamu u Evropi, ocenjuju američki komentatori. Francuska je dom najvećoj muslimanskoj manjini u Evropi, otprilike pet-šest miliona ljudi, od koje se očekuje da prihvate francuski način života. Vlada je 1994. godine počela da zaoštrava politiku prema religioznim simbolima, uključujući pokrivku za glavu, naročito u slučajevima kada se simboli ispoljavaju u javnim školama. Deset godina kasnije, država je zabranila ispoljavanje svih religijskih simbola, uključujući velove, u javnim školama i drugim javnim institucijama. Međutim, sada se pojavio predlog da se zabrane burke na svim javnim mestima – „na javnim mestima i ulicama nije dozvoljeno nošenje odeće i detalja koji proizvode efekat skrivanja lica“, kako je istekao Žan-Fransoa Kope, parlamentarni lider vladajuće stranke, osim ukoliko je reč o nekom karnevalu. Prema tom planu, odbijanje da se skine burka ili veo kažnjavalo bi se sa 750 evra.

Predlog ovog ambicioznog političara je potez parlamenta, a ne vlade, iako se smatra duboko utemeljenim i podržanim od svih aktera na političkoj sceni. Prema njegovim rečima, ovu inicijativu podržava 220 poslanika. Predsednik Nikola Sarkozi izjavio je prošle godine da „burka nije dobrodošla u Francuskoj“, dok je premijer Fransoa Filjon rekao je da podržava ideju o zabrani. Kada Francuzi govore o burkama, oni zapravo misle na nikab, pokrivku od glave do pete sa malim prorezom za oči. Do pre deset godina ova vrsta garderobe nije se mogla videti u Francuskoj, zato što su francuski muslimani uglavnom dolazili iz severne Afrike, gde se mahom pokriva kosa, ali ne i lice. Procenjeno je da danas u Francuskoj živi oko 1900 žena koje nose nikab.

Ako je taj broj tako beznačajan, čemu onda zabrana? Jedan od razloga je vekovima duga sekularna tradicija, koja insistira na razdvajanju države i crkve. Većina Francuza se ne oseća prijatno u susretu sa tako upadljivom/nametljivom religijom. Kada su Švajcarci nedavno glasali za zabranu izgradnje minareta, predsednik Sarkozi se obratio vernicima u Francuskoj savetom da „praktikuju svoju religiju uz poniznu diskreciju“. Većina Francuza, koji su vodili teške bitke protiv klerikalnih autoritarnih pojava, želi da zadrži religiju u sferi privatnosti.

Ipak, današnje brige oko nikaba idu malo dalje od sekularizma. „Burka nije religijski simbol“, rekao je Sarkozi prošle godine, ocenivši da je ona „simbol potčinjenosti i poniženosti“ žene. U narednih šest meseci povela se parlamentarna rasprava povodom burke u celoj zemlji. Jedna za drugom, istaknute ličnosti muslimanske veroispovesti koje žive u Francuskoj, izjasnile su se da „ni burka, ni nikab, ni bilo kakav veo nisu propisani islamskom verom“. Dunija Buzar, antropolog muslimanke veroispovesti, kaže da većina žena (čak 90 odsto) za koje on zna da nose nikabe, imaju manje od 40 godina. Dve trećine su francuske državljanke, polovina je druga ili treća generacija imigranata, a jedna četvrtina su konvertiti. Drugim rečima, to nije uticaj žena iz Persijskog zaliva, što je opšteprihvaćeno mišljenje, već je to stav mladih žena čije majke nikada nisu pokrivale svoja lica. Vodeći francuski lideri muslimanske zajednice nemaju sumnju o poreklu ove pojave: oni smatraju da je posredi „invazija salfizma“, ultrapuritanskog ogranka radikalnog islama.

Iako je zabrana možda opravdana sa stanovišta bezbednosti, ipak je prilično kontroverzna i može da bude kontraproduktivna. Francusko veće muslimanske veroispovesti, zvanična organizacija, strahuje da bi zabrana značila stigmatizaciju islama. Govori se i o tome da bi žene, koje pod pritiskom nose burke ili nikabe, mogle biti nepravedno kažnjene. „Francuska bi bila jedina zemlja na svetu koja šalje svoje policajce na ulice da zaustave mlade žene koje su više žrtve nego krivci“, kaže Lore Žofrin, urednik „Liberasiona“.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Meridijani
Ilustracija

Hronika

26.jul 2024. I.M.

Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih

Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota

Peking

23.jun 2011. Reuters Africa

Srdačna diplomatija i ratni zločini

Damask

23.jun 2011. "Islam Online"

Kolevka civilizacije pred raspadom

Tripoli

15.jun 2011. The New Yorker

Šah sa Gadafijem i vanzemaljcima

Rim

15.jun 2011. Catholic News Service

Dar od boga

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure