Predračun za ratovanje

Američki predsednik Barak Obama zatražio je i dobio najveći vojni budžet na svetu, ikad odobren u istoriji ratovanja. Za fiskalnu 2010. godinu Obama je izračunao da je potrebno obezbediti 636 milijardi dolara za vojne potrebe, uključujući i 128,3 milijarde dolara za ratove u Iraku i Avganistanu, saopštila je Bela kuća. Pojedinačno, po stavkama, računica je sledeća: 65 milijardi dolara za finansiranje operacija u Avganistanu, plus dodatnih 30 milijardi za finansiranje novih 30.000 vojnika koji samo što nisu krenuli na put.

Budžet za odbranu je poslednji od 12 godišnjih predračuna koji se daju predsedniku na uvid, a zatim on traži podršku od Senata. U ovom slučaju, podrška nije izostala. U okviru budžeta predviđeno je 13,3 milijarde dolara za „neodbrambene svrhe“, većinom za finansiranje domaćih projekata i programa, ali o tome se nije odlučivalo pojedinačno, već zbirno.

Međutim, rat u Avganistanu mogao bi da košta tri puta više nego što je procenila Obamina administracija, navodi se u knjizi o iračkim konfliktima nobelovca Džozefa Štiglica i Linde Bilmes. Koautorka Bilmes tvrdi da Pentagon nije računao dugoročne troškove uključujući lečenje i negu ranjenih veterana u narednih nekoliko decenija, kao ni troškove zamene ili popravke naoružanja. Drugi nevidljivi troškovi su isplate zemljama koje su „iznajmile“ svoj vazdušni prostor i kamatne stope za novac pozajmljen od banaka za finansiranje ratova.

Za razliku od Iraka, urbanizovane zemlje sa dobro razvijenom infrastrukturom, Avganistan je planinska zemlja bez ikakve infrastrukture van glavnog grada Kabula. To znači da američke snage prilikom transporta potrepština moraju da se oslone na helikoptere, a to je, prema mišljenju autora knjige, vrlo skup način izvođenja operacija. Pored toga, Amerikanci moraju da plate obuku dodatnih 100.000 avganistanskih vojnih i policijskih trupa – otprilike u iznosu od 10 milijardi godišnje narednih 15 godina. Avganistanski predsednik Hamid Karzai kaže da nema izgleda da oni to plate, s obzirom na siromaštvo u kojem se zemlja nalazi.

Drugi veliki trošak rata u Avganistanu biće doživotno izdržavanje i lečenje veterana. Na primer, najveći troškovi lečenja veterana iz Drugog svetskog rata došli su na naplatu devedesetih godina zato što se njihovo zdravlje u tim poznim godinama života naglo pogoršalo. Slično je i sa veteranima iz Vijetnamskog rata. Procenat vojnika koji su služili u Iraku i zatražili vojnu invalidsku kompenzaciju iznosi 40 odsto, a to znači da je oko trećina vojnika zatražila lečenje o državnom trošku.

Postoji još jedan nevidljivi gubitak za ekonomiju zemlje: da li je možda neko od ubijenih vojnika u ratovima mogao da postane sledeći Bil Gejts, koji će zaposliti hiljade radnika i obezbediti njihove porodice? Ili, da li je neko od dece nastradale u ratovima mogao da postane naučnik, muzičar, ekonomista ili sportista?

Metju Rasling