Početak pucanja brane

Džamiji nije neophodan minaret, ona uobičajena, osmanlijska, šiljata kula od betona, koja obično ne doprinosi ulepšavanju pejzaža. Samo što se u slučaju zabrane izgradnje minareta u Švajcarskoj uprkos svim apologetskim izvijanjima ne radi o tome. Hrišćaninu takođe nije potreban crkveni toranj da bi iskazao svoju veru, a o građevinskim problemima odluke se mogu doneti od slučaja do slučaja. Švajcarska zabrana minareta ima jedan jedini smisao – poruku jednoj religioznoj grupi da joj ovde nije mesto.

Znači da je ona samo „tolerisana“ – u starom smislu reči „trpljena“ – a nikako prihvaćena, prema tome neka po mogućnosti ostane nevidljiva. I to je samo dug ljubaznosti koju nameće moderni svet. Nekada su takvi ljudi morali da nose šiljate šešire da bi ih prepoznali. (Autorka misli na obavezu Jevreja u srednjem veku da nose šiljate šešire – prim. prev.) Mi beležimo 2009. godinu i živimo u Evropi. I to sa „građanima manje vrednosti“ među nama, za koje ubuduće nisu nadležne uprave za građevinarstvo, nego njihova vera odlučuje o tome šta smeju da grade, a šta ne smeju.

Da sada negde postoji hrabar i duhovit sveštenik sa istom takvom parohijom, pa da Švajcarcima stavi pod nos crkveni toranj u tradicionalnom obliku minareta! Što se tiče vere, ništa ne bi govorilo protiv toga – isto tako se bez daljeg može izgraditi džamija u arhitekturi crkve. Reakcije onih koji grme protiv „tuđinskog“ kod džamija, bio bi zanimljiv prilog diskusiji.

Švajcarcima i Švajcarkinjama koji su glasali za zabranu minareta može da se prizna da su iz zemlje koja takvu amneziju sebi lakše može da dozvoli nego Austrija. Šta oni misle, za šta i protiv čega su glasali? Zanimljivo je da nisu, kao što bi se moglo očekivati, protiv socijalnih fenomena, koji se kod muslimanskih imigranata iz nižih slojeva javljaju počešće, a koji se esencijalizuju kao „muslimanski“. Da je tako, saglasnost za zabranu minareta trebalo bi da bude naročito široka u predelima gde živi mnogo muslimana. Međutim, baš je obratno. To znači da se primarno ne radi o neuspeloj integraciji.

„Antisemitizam bez Jevreja“ poznat je kao najčistiji oblik rasizma, jer nije vezan čak ni za religiju. Na referendumu u Švajcarskoj pristalice su glasale na osnovu slike islama koju su stvorili populisti. Nisu bili protiv islama u Švajcarskoj, nego islama kakav navodno postoji u muslimanskim zemljama.

Uz to dolazi problem reciprociteta, kao „Tek kada budemo mogli da gradimo crkve u Saudijskoj Arabiji…“. Dajte da postanemo Saudijska Arabija, pa ćemo sigurno svi živeti bolje!

Teorija o muslimanskoj svetskoj zaveri radi osvajanja Zapada podiže se na nivo održavanja sopstvene države. Dopustiti da se to ulije u svakodnevnu pravnu praksu predstavlja jasnu diskriminaciju osnovnih ljudskih prava. Pristalice zabrane to možda nisu znale ili im je to bilo svejedno. U tom slučaju radi se o početku pucanja brane.