img
Loader
Beograd, 35°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Atina

Paket za otpisane

05. maj 2010, 16:11 The Financial Times
KO ŠTA PLAĆA: Poziv na proteste u Atini (fotografije: Reuters)
Copied

Prva pomoć koju je Evropska centralna banka ponudila Grčkoj za spasavanje njene ekonomije od bankrotstva zapravo je neka vrsta obezbeđenja međunarodne zajednice i ne zavisi od krize bankarskog sistema ni daljeg propadanja kreditnih stopa. Evropska unija i MMF obećali su Grčkoj 110 milijardi evra tokom sledeće tri godine, kako bi pomogli toj zemlji da prebrodi dužničku i budžetsku krizu. To će, između ostalog, značiti i znatno smanjenje budžetskih rashoda i zamrzavanje plata i penzija. Grčka ima dug od 300 milijardi evra i budžetski deficit od 13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, a pomoć od ECB-a stigla je u poslednji čas, tri nedelje pre bankrotstva, kada su se zemlje evrozone i MMF složili da aktiviraju 110 milijardi evra za spasavanje Grčke.

Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, rekao je da banka nikad ne bi favorizovala jednu od 16 zemalja evrozone. „To je nesrećna formulacija“, kaže Erik Nilsen, ekonomista Golman Saksa. „Zvuči kao da su ostale zemlje članice otpisale Grčku, pa je zato opravdano takvo postupanje.“ Triše je zauzeo eksplicitno političko stanovište u odbrani Evropskog monetarnog fonda, koji preživljava najveći izazov u svojoj 11 godina dugoj istoriji. Nije daleko od zaključka da bi grčka kriza trebalo da se tretira kao specijalan slučaj, a shodno tome treba reagovati brzo u smeru izolacije. Paket pomoći Evropske centralne banke podržao je Pol Tomsen, zamenik direktora MMF-a za Evropu, rekavši da je to „prava odluka“, te da banke mogu da pretpostave da sve dok je implementacija programa u igri, parafraziramo, grčki problem je u funkciji likvidnosti Evropske centralne banke. S druge strane, ovaj potez je pokrenuo talas pretpostavki da je Evropska centralna banka prekršila dugoročne principe o poslovanju kojih se drže sve centralne banke. Prva tranša pomoći neophodna je Grčkoj pre 19. maja, kada za naplatu dospeva 8,5 milijardi evra njenih desetgodišnjih obveznica. Predsednik ECB-a Triše kaže da banka nije planirala ovakav potez, već se oslonila na EU, odnosno na zemlje članice evrozone.

Za to vreme u Grčkoj su protesti zbog novih mera štednje uveliko u toku. U Atini su demonstranti prodrli čak do Akropolja zato što je grčka vlada objavila nove mere smanjenja troškova do kraja 2012. godine. Pod parolom „Narodi Evrope – ustajte“, pristalice Grčke komunističke partije inicirali su 48-dnevni štrajk zaposlenih u javnom sektoru, u bolnicama, školama, državnim ministarstvima zbog smanjenja penzija, plata i dodatnih poreza.

Ralf Etkins

„Meridijane“ priredila Biljana Vasić

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Meridijani
Ilustracija

Hronika

26.jul 2024. I.M.

Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih

Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota

Peking

23.jun 2011. Reuters Africa

Srdačna diplomatija i ratni zločini

Damask

23.jun 2011. "Islam Online"

Kolevka civilizacije pred raspadom

Tripoli

15.jun 2011. The New Yorker

Šah sa Gadafijem i vanzemaljcima

Rim

15.jun 2011. Catholic News Service

Dar od boga

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure