Paket za otpisane

Prva pomoć koju je Evropska centralna banka ponudila Grčkoj za spasavanje njene ekonomije od bankrotstva zapravo je neka vrsta obezbeđenja međunarodne zajednice i ne zavisi od krize bankarskog sistema ni daljeg propadanja kreditnih stopa. Evropska unija i MMF obećali su Grčkoj 110 milijardi evra tokom sledeće tri godine, kako bi pomogli toj zemlji da prebrodi dužničku i budžetsku krizu. To će, između ostalog, značiti i znatno smanjenje budžetskih rashoda i zamrzavanje plata i penzija. Grčka ima dug od 300 milijardi evra i budžetski deficit od 13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, a pomoć od ECB-a stigla je u poslednji čas, tri nedelje pre bankrotstva, kada su se zemlje evrozone i MMF složili da aktiviraju 110 milijardi evra za spasavanje Grčke.

Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, rekao je da banka nikad ne bi favorizovala jednu od 16 zemalja evrozone. „To je nesrećna formulacija“, kaže Erik Nilsen, ekonomista Golman Saksa. „Zvuči kao da su ostale zemlje članice otpisale Grčku, pa je zato opravdano takvo postupanje.“ Triše je zauzeo eksplicitno političko stanovište u odbrani Evropskog monetarnog fonda, koji preživljava najveći izazov u svojoj 11 godina dugoj istoriji. Nije daleko od zaključka da bi grčka kriza trebalo da se tretira kao specijalan slučaj, a shodno tome treba reagovati brzo u smeru izolacije. Paket pomoći Evropske centralne banke podržao je Pol Tomsen, zamenik direktora MMF-a za Evropu, rekavši da je to „prava odluka“, te da banke mogu da pretpostave da sve dok je implementacija programa u igri, parafraziramo, grčki problem je u funkciji likvidnosti Evropske centralne banke. S druge strane, ovaj potez je pokrenuo talas pretpostavki da je Evropska centralna banka prekršila dugoročne principe o poslovanju kojih se drže sve centralne banke. Prva tranša pomoći neophodna je Grčkoj pre 19. maja, kada za naplatu dospeva 8,5 milijardi evra njenih desetgodišnjih obveznica. Predsednik ECB-a Triše kaže da banka nije planirala ovakav potez, već se oslonila na EU, odnosno na zemlje članice evrozone.

Za to vreme u Grčkoj su protesti zbog novih mera štednje uveliko u toku. U Atini su demonstranti prodrli čak do Akropolja zato što je grčka vlada objavila nove mere smanjenja troškova do kraja 2012. godine. Pod parolom „Narodi Evrope – ustajte“, pristalice Grčke komunističke partije inicirali su 48-dnevni štrajk zaposlenih u javnom sektoru, u bolnicama, školama, državnim ministarstvima zbog smanjenja penzija, plata i dodatnih poreza.