Nema rešenja za Grčku

Poenta arktičkog sastanka svetskih finansijskih moćnika, održanog prethodnog vikenda, bila je više u onome što nije rečeno, nego u onome što su saopštili. Samit se završio sa nekoliko mlakih saopštenja, izostalo je zajedničko fotografisanje lidera u slobodnim aktivnostima van samita (vožnja u saonicama koje su vukli psi). Kako god da se završilo, izvesno je da je Ajkalut (Iqaluit), mesto na severu Kanade, bilo jedno od najneobičnijih mesta za ovakve skupove.

Sa samita G7, održanog u arktičkom delu Kanade, stigla su uveravanja da će dugom opterećena Grčka biti izbavljena iz problema zahvaljujući fondovima za prvu pomoć. Svetski donosioci političkih odluka poslali su uveravanja da situaciju drže pod kontrolom. Ministri i guverneri centralnih banaka složni su u oceni da se ekonomije evropskih i drugih zemalja oporavljaju iz ekonomske krize, ali i da je suviše rano za povlačenje paketa pomoći iz budžeta zemalja pogođenih krizom. U saopštenju izdatom posle dvodnevnog sastančenja Grupe sedam najbogatijih i najrazvijenijih industrijskih zemalja, ističe se uverenje da će se Grčka izbaviti iz krize. „Očekujemo i uvereni smo da će Vlada Grčke doneti sve potrebne odluke da bi se postigao taj cilj“, kaže Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke; francuski ministar finansija dodaje da će zemlje evrozone posmatrati šta preduzimaju grčka vlasti. Međutim, jedan drugi zvaničnik, Žan-Klon Juncker, predsedavajući ministarskoj grupi zemalja evrozone, odbacio je ideju da Grčkoj treba pomoći davanjem novaca iz fonda MMF-a.

Nijedan od zvaničnika nije rekao da će biti lako, naročito ako se uzme u obzir da se grčki problemi prelivaju u druge zemlje sa visokim deficitom. Pored svih tih uveravanja, ispostavilo se da ne postoji konkretan plan za rešavanje grčkih problema, što je potvrdio Boris Šlosberg, direktor programa za spoljnu razmenu i istraživanje sa sedištem u Njujorku. „Trišeovi komentari neće pomoći da se razveju brige u evrozoni. Još ne postoji konkretan plan za rešavanje problema u Grčkoj“, kaže on.

Drugi problem je u tome što se G7 složila da uvede takse u bankarski sistem, što će se negativno odraziti na tržište. Rezultat svega rečenog na samitu dovešće do ogromnog nepoverenja na tržištu, a vrlo je moguće da će se turbulencije brzo osetiti. Stoga, sastanak G7 je kontraproduktivan – umesto da lideri ubede bankare u pozitivan ishod, stvorili su negativnu situaciju i otvoreno nezadovoljstvo.

Grčka je bila jedna od poslednjih tema u agendi samita, dok su se prvog dana lideri bavili reformom finansijskog sektora. U klubu sedam najbogatijih zemalja nalaze se Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i SAD, a svi oni složni su u oceni da na banke, ne na države, treba prevaliti obavezu plaćanja računa za izlaz iz krize.