Meridijani

Islamabad: Deportovana konkurencija

Pakistan je deportovao bivšeg premijera Navaza Šarifa u Saudijsku Arabiju nekoliko sati nakon što se on vratio iz izgnanstva kako bi pokrenuo kampanju zbacivanja predsednika Perveza Mušarafa sa vlasti. U tih nekoliko dramatičnih sati najpre je zatvoren aerodrom u Islamabadu čim je Šarif sleteo, a potom je ovaj odbio da preda pasoš budući da se vratio posle sedam godina što je dovelo do konfrontacije sa policijom. Putnici, očevici njegovog kambeka, kažu da se Šarif rukovao sa svojim pristalicama koji su izvikivali: „Odlazi, Mušaraf, odlazi“ i „Živeo Navaz Šarif“. Potom je Šaraf, bivši premijer u dva mandata, zbačen 1999. godine sa vlasti u puču bez nasilja koji je predvodio američki saveznik Mušaraf, doživeo da ga optuže za korupciju i strpaju u avion koji je leteo za primorskii grad Džeda u Saudijskoj Arabiji. Ta drama na aerodromu trajala je četiri sata, dovoljno da se ukloni pretnja vladajućem režimu. Naime, Šarif je najavljivao da se vraća u Pakistan kako bi zadao „završni udarac diktaturi“ generala Mušarafa, koji se suočava sa najgorom krizom otkad je preuzeo vlast. Politička situacija se menja, nasilje islamista raste, a predsednički izbori se očekuju za nekoliko nedelja. „Navaz Šarif je sada van Pakistana, vraća se u Saudijsku Arabiju“, kaže ministar za verska pitanja Ijaz Ul Hak, „koja je otvoreno zahtevala njegov povratak. On nije osramotio samo Pakistan već i vrh vlasti Saudijske Arabije, tako što je prekršio dogovor.“ Vlada Saudijske Arabije kasnije je potvrdila da je Šarif doputovao u Džedu. Šarif je postigao dogovor da ostane u toj zemlji do 2010. godine umesto da trune u zatvoru u svojoj zemlji gde je ga je Mušaraf smestio zbog korupcije vrlo brzo nakon dolaska na vlast. Šarifova deportacija u suprotnosti je sa odlukom Vrhovnog suda, koji je prošlog meseca sugerisao vladi da ne sprečava Šarifov povratak u domovinu. Evropska unija smatra da bi vlada Pakistana trebalo da poštuje zakone, dodajući da bi Šarif trebalo da dobije šansu da se brani na sudu u svojoj zemlji. Portparol Bele kuće u Vašingonu smatra pak da je ovo „unutrašnja stvar“, ali je naglasio da bi predstojeći izbori trebalo da budu „slobodni i fer“.

Barselona: Duhovna terapija

Više od 10.000 ljudi došlo je u Barselonu da čuje šta ima da kaže dalaj-lama, prognani tibetanski duhovni vođa, koji je došao u trodnevnu posetu ovoj zemlji. Cena ulaznice za propoved dalaj-lame bila je 20 evra, kažu organizatori skupa „Umetnost sreće“ održanog u Palau Sant Hordi, palati sagrađenoj uoči letnje Olimpijade 1992. godine. „U životinjskom svetu ima borbi, ali generalno govoreći, one žive u miru. Ali, ljudi ne žive u miru, nezadovoljni smo, želimo sve više i više, i to generiše stres“, rekao je 72-godišnji nobelovac pred okupljenim Špancima, željnim duhovne terapije. „Ako smo prezasićeni bukom i uzmeniravanjem, ne možemo da spavamo. Pozitvne emocije, kao što su ljubav i saosećanje, ne samo što nam donose mir već su dobre i za naše zdravlje“, tako je govorio dalaj-lama o stresu, a sve je to prenosio španski radio. Dalaj-lama, čije je svetovno ime Tenzin Gjatso, dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1989. godine za sprovođenje nenasilne kampanje protiv kineske vladavine na Tibetu. Od 1959. godine, kada je pobegao iz Tibeta posle ugušenog ustanka protiv kineske vladavine, dalaj-lama živi u Daramsali, gradu u severnoj Indiji, zemlji koja je postala utočište hiljadama izbeglica iz Tibeta. U poslednje vreme, dalaj-lama je intenzivirao svoju kampanju za nezavisnost Tibeta, s tim se što sada zalaže da region Himalaja dobije „suštinsku autonomiju“.

Bogota: Don Dijego iza rešetaka

Jedan od deset najtraženijih ljudi sa FBI-jeve liste uhapšen je u Kolumbiji, saopštile su vlasti ove zemlje. Reč je o opasnom trgovcu droge Dijegu Leonu Montoji Sančezu, 49-godišnjem lideru iz kartela u Severnoj dolini, uhapšenom u jugoistočnom planinskom delu. Tim povodom oglasio se i potpredsednik Francisko Santos, koji je izjavio da „ovaj veliki uspeh pokazuje da se Kolumbija efikasno bori protiv ove pošasti“. Montoja, poznat kao Don Dijego, tražen je u SAD zbog nezakonitog uvoza i posedovanja kokaina, pranja novca i reketiranja. Nagrada za donosioca informacije koja bi dovela do hvatanja Montoje, koju je nudila vlada SAD, iznosila je pet miliona dolara. Veruje se da je Montojin kartel uz svesrdnu pomoć kolega iz Meksika prošvercovao od 1990. do 2004. godine oko 500 tona kokaina u Ameriku. Montojino hapšenje usledilo je mesec dana nakon što su vlasti otkrile da je kartel bio povezan sa vojnim vrhom, i tom prilikom dvojica generala ostala su bez posla. Istražitelji kažu da je Montoja trošio milione dolara za podmićivanje oficira koji su kontrolisali kolumbijske mornaričke radare. Kolumbijski karteli pokrivaju više od 90 odsto zaliha kokaina i oko 50 odsto zaliha heroina za američko tržište.