Meridijani

Atina: Izbori

Atina – Grčka konzervativna partija Nova demokratija aktuelnog premijera Kostasa Karamanlisa pobedila je na parlamentarnim izborima održanim u nedelju. Sa osvojenih 41,86 odsto glasova i 152 mesta u parlamentu od 300 poslanika, Nova demokratija je dobila malu većinu, ali i pravo da formira jednostranačku vladu. Izbori su održani u sumornoj atmosferi, nakon katastrofalnih požara koji su do pre dve nedelje besneli u Grčkoj, i u kojima je poginulo 70 osoba. Socijalistički PASOK Jorgosa Papandreua doživeo je još jedan poraz, osvojivši 3812 odsto glasova i 102 poslanička mandata. Pored socijalista i konzervativaca u parlament su ušle i Komunistička partija, Koalicija radikalne levice i desničarska partija LAOS, osvojivši 22,14 odsto tj. deset mesta u parlamentu.

Ankete uoči izbora pokazivale su da Nova demokratija ima prednost u odnosu na socijaliste, ali je bilo teško pretpostaviti da li će ova partija uspeti sama da formira vladu. Evidentno je bilo da je Karamanlisu opala podrška posle velikih požara krajem avgusta jer je, prema istraživanjima, veliki procenat građana smatrao da je vlada delovala sporo i neefikasno. Kostas Karamanlis najavio je nastavak započetih reformi, i politiku usmerenu na jačanje ekonomije, borbu protiv siromaštva, povećanje penzija i stvaranje socijalne države u budućnosti. „Vaša poruka je jasna, izabrali ste put kojim će Grčka ići u narednom periodu. Mi smo potpuno svesni svoje odgovornosti i moramo ići brzo napred sa odlučnošću da ostvarimo napredak zemlje“, izjavio je Karamanlis nakon proglašenja pobede. Premijer je najavio i smanjenje državne administracije i uvođenje novih lica.

Prema ocenama analitičara, rezultati izbora pokazuju da se raspoloženje birača prema dvostranačkom sistemu, u kome već 50 godina dominiraju porodice Karamanlis i Papandreu, polako menja. I socijalisti i konzervativci ostvarili su slabiji rezultat u odnosu na prošle izbore. Najveća novina je ulazak desničarskog LAOS-a u parlament; LAOS je, između ostalog, protiv ulaska Turske u EU i davanja prava emigrantima. Najveći gubitnik na izborima svakako je PASOK, koji je ostvario najlošiji rezultat na izborima od 1977. Lider PASOK-a Jorgos Papandreu preuzeo je odgovornost na sebe i najavio da će od članstva u najskorije vreme zatražiti izjašnjavanje o poverenju. Kao njegov potencijalni protivkandidat spominje se nekadašnji ministar kulture Evangelos Venizelos.

Afrika: Poplave

Afrika – Više od milion ljudi u 17 afričkih država pogođeno je velikim poplavama izazvanim obilnim kišama u poslednjih nedelju dana. Prema izveštajima agencija, oko 250 osoba izgubilo je život, dok je nekoliko stotina hiljada kuća uništeno u najplodnijim oblastima, od Gane na zapadu do Somalije na istoku kontinenta. Najteža situacija je u Burkini Faso, gde su poginule 33 osobe, Maliju, Togou, Nigeru i Gani. U Istočnoj Africi najteža situacija je na jugu Sudana, sa 64 poginula i nekoliko stotina hiljada raseljenih lica. U Ugandi je raseljeno oko 200.000 ljudi dok je 20 poginulo. Stanje je jako teško i u Etopiji, gde je 17 osoba izgubilo život, a još oko 150.000 oseća posledice poplava. Ujedinjene nacije upozorile su i na mogućnost širenja zaraznih bolesti, poput kolere. U pomoć afričkim zemljama uključile su se specijalizovane agencije UN-a, kao i bivše kolonijalne sile, poput Francuske, čiji vojni helikopteri učestvuju u akcijama spasavanja u Obali Slonovače. Najavljeno je i pružanje velike pomoći u hrani i lekovima.

Velike poplave koje se redovno događaju sa početkom kišne sezone česta su pojava u zemljama Istočne Afrike. Međutim, prema istraživanjima UN-a, države na zapadnom delu kontinenta imaju mnogo manje iskustva i mogućnosti da se nose sa tom vrstom nepogoda. Posao spasiocima, pored lošeg vremena, onemogućavaju i neprohodni putev.

Kairo: Presude

Kairo – Četvorica urednika egipatskih časopisa osuđena su u petak na kazne od po jedne godine strogog zatvora zbog, kako je u presudama rečeno, podrivanja nacionalne bezbednosti i klevetanja predsednika Hosnija Mubaraka i vladajuće Nacionalne demokratske partije. Sindikat egipatskih novinara izdao je saopštenje u kome je rečeno da su presude objava rata nezavisnom novinarstvu u toj zemlji i najavio da će tražiti ukidanje svih zakona koji dozvoljavaju hapšenje novinara. Osuđeni urednici najavili su da će se žaliti na presude. Jednom od njih, Ibrahimu Isi iz časopisa „Al Dustur“, i ranije je pretila jednogodišnja kazna zatvora, ali ga je sud oslobodio posle uložene žalbe. Njegov časopis objavio je članke o navodnoj bolesti egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka koji se sve ređe pojavljuje u javnosti i prema oceni suda, time ugrozio nacionalnu bezbednost Egipta. Predsednik Mubarak spada u najuticajnije arapske lidere i vodi svoju zemlju 26 godina. Međutim, on je već ušao u osamdesete godine života, pa su i vesti o njegovom pogoršanom zdravstvenom stanju sve češće.

Egipatski novinari redovno su u sukobu sa vlastima. Časopisi iz ove zemlje često objavljuju vesti sa senzacionalističkom sadržinom, svesni da se to dobro prodaje, ali i da time izazivaju vlasti. „Postoji kontradikcija između de fakto slobode koju su neki novinari izvojevali tokom godina… i pravnog arsenala koji je ekstremno represivan“, izjavio je Abdul Halim Kvandil, urednik časopisa „Al Karam“. Mnogi egipatski novinari su svesni problema koje mogu da stvore senzacionalistički članci nepotkrepljeni činjenicama, ali takođe smatraju da rešenje nije u drakonskim kaznama, već u poštovanju profesionalne etike.