Meridijani

Džanet: Nestanak turista

Jedan za drugim, konvoji evropskih turista poslednjih dana nestaju u Sahari. Nakon „iščezavanja“ 12 nemačkih turista, vlada u Berlinu upozorava svoje građane da izbegavaju putovanje ka jugu Alžira. Pustinjski avanturisti počeli su da nestaju krajem februara, prvo na granici Nigera i Libije. Jedan džip, dva motocikla, četiri pustinjska motocikla i šest Nemaca, četiri Švajcarca i jedan Holanđanin „propali su u zemlju“ u jednom danu. Zlosrećni turisti krenuli su na odmor u Saharu – poznatu po snažnim peščanim olujama u ovom dobu godine. Nemački „turfareri“ poslednji put su viđeni kod Džaneta, 1500 kilometara jugoistočno od Alžira. Švajcarskim biciklistima trag se gubi u blizini granice Nigera i Libije, dok je džip nestao u okolini Tamanraseta, 1900 kilometara južno od Alžira. Zatim je iščezlo još šest Nemaca (četiri muškarca i dve žene) u konvoju tri džipa. Krenuvši iz Augsburga 22. februara, i oni su stigli do Tamanraseta, javili se familijama i „isparili“. Helikopterska pretraga sa specijalnom opremom osetljivom na toplotu ljudskog tela nije ih našla. A potom je ove sedmice nestalo još četvoro evropskih turista, javljaju afričke agencije. Zvanična istraga tapka u mestu. Nepregledna pustinjska oblast na južnim obodima Libije, Alžira i Maroka, duž severnih granica Mauritanije, Čada i Nigera, privlači naročito avanturiste. Istovremeno, u oblasti ogromnih vrućina, retkih oaza i puteva policijske patrole su retke, a autohtono stanovništvo je tradicionalno krajnje sumnjičavo prema strancima, pogotovo tehno-opremljenim „uljezima“.

Tegusigalpa: Pobuna u zatvoru

U sukobima rivalskih bandi u jednom zatvoru u Hondurasu, koji su prerasli u pobunu, prošle subote poginulo je 86 zatvorenika, a više desetina je povređeno. Kako su saopštili nadležni zatvora El Porvenir u blizini luke La Seiba, 350 kilometara severno od glavnog grada Tegusigale, kada je izbila tuča neki od zatvorenika su zapalili nameštaj i dušeke u svojim ćelijama. Jedan broj zatvorenika poginuo je u požaru, a drugi su se međusobno poubijali ilegalnim oružjem koje su posedovali. Nije poznato koliko je zatvorenika uspelo da pobegne. Povređeno je oko 70 zatvorenika i čuvara zatvora.

Vašington: Prepuni zatvori

Broj osuđenih ili pritvorenih lica u američkim zatvorima prvi put je prošle godine dostigao dva miliona, objavio je statistički biro Ministarstva pravde, pripisujući rekordan broj „zatvorske populacije“ oštrijoj politici izricanja presuda i kažnjavanja dužim zatvorskim kaznama trgovaca drogom i drugih kriminalaca.

Polovinom prošle godine na izdržavanju kazne u federalnim i državnim zatvorima nalazilo se više od 1,35 miliona osoba, dok je više od 665.000 bilo pritvoreno u lokalnim zatvorima, gde su čekali na suđenje, izricanje kazne ili prebacivanje u federalne tamnice; samo manji broj je obuhvaćen programima „prevaspitavanja“. Vladina statistika pokazuje da su na 100.000 stanovnika registrovana 702 zatvorenika (ili jedan pritvoren na 142 stanovnika), po čemu su SAD prve u svetu, ispred Kajmanskih ostrva (664 zatvorenika na 100.000 stanovnika), odnosno Rusije i Belorusije sa 638. SAD drže rekord u svetu po broju zatvorske populacije, a prednjače Kalifornija, Teksas, Florida i Njujork. U federalnim i državnim zatvorima je krajem juna 2002. bilo 96.000 žena ili 1,9 odsto više nego godinu dana ranije, dok je broj muških zatvorenika povećan za 1,4 odsto, na 1,3 miliona.

Brisel: Mali protiv velikih

Sedam tzv. malih članica Evropske unije je prošle nedelje kategorički odbacilo predlog „velikih“ članica o uspostavljanju nove funkcije predsednika EU-a. Na samitu sedam „malih“ članica u Luksemburgu, na kojem su učestvovali, osim domaćina, lideri Holandije, Austrije, Finske, Irske, Portugala i Belgije, odbačen je francusko-britanski predlog, koji podržava Nemačka, o novoj funkciji u EU-u – predsedniku, sa petogodišnjim mandatom, koji bi okončao dosadašnju praksu šestomesečne dužnosti predsedavajućeg. „Veliki“ u EU-u smatraju da bi izborom predsednika Unija postala efikasnija i fleksibilnija, posebno od iduće godine kada se proširi za deset novih članica. „Mali“ se plaše da bi izborom predsednika Evropska komisija, gde oni imaju mogućnost da efikasno pariraju moćnim članicama, bila stavljena na margine političkog života, ali i odlučivanja u EU-u. Belgija, Luksemburg i Holandija su prilično čvrsti federalisti, što znači da zagovaraju i federalno uređenje EU-a. Tradicionalno neutralne zemlje Finska i Irska su, međutim, protiv federalnog uređenja.