Meridijani

Madrid: Homoseksualke usvojile decu

Španski sud dozvolio je prošlog utorka jednoj ženi, ljubavnici majke dveju bliznakinja, da usvoji njenu decu. Time je u Španiji prvi put omogućeno da parovi istog pola postanu roditelji. Devojčice, stare godinu dana, začete su veštačkom oplodnjom, saopštila je Španska federacija za lezbijke, gejeve, transseksualce i biseksualce. Mahom katolička Španija ne dozvoljava sklapanje braka između partnera istoga pola, premda su opozicioni političari više puta pokušavali da ih legalizuju tokom prethodnih godina. U autonomnim regijama Baskija i Navara – gde se ovaj slučaj dogodio – od 2000. godine je dozvoljeno da parovi istog pola usvajaju decu. Zakon na nacionalnom nivou o tome ne postoji. U pravosudnim organima Navare nije bilo nikog ko bi komentarisao odluku tamošnjeg suda. Osobe koje žive u homoseksualnoj zajednici mogu da usvajaju decu, ali samo kao pojedinci, pa njihovi partneri nad tom decom nemaju zakonskih prava. U Holandiji i Britaniji usvojeni su zakoni koji homoseksualnim parovima dopuštaju usvajanje dece. Sličan se zakon najavljuje i u Belgiji.

Moskva: Pravoslavci protiv unijaćenja

Sve pravoslavne crkve osuđuju planove Vatikana da u Ukrajini stvori unijatsku patrijaršiju. Pravoslavne crkve su tako u saopštenju prošlog ponedeljka odgovorile na molbu ruskog patrijarha Alekseja Drugog da daju svoje mišljenje o predlogu za osnivanje patrijaršije za unijate (katolike istočnog obreda), koji je kardinal Valter Kasper poslao mitropolitu Kirilu, zaduženom za spoljne poslove u Ruskoj pravoslavnoj crkvi (RPC). U saopštenju koje je objavljeno dan uoči dolaska u Moskvu kardinala Kaspera, koji je na čelu vatikanskog Saveta za unapređenje hrišćanskog jedinstva, RPC je uputila teške kritike tom katoličkom planu. U saopštenju se ne precizira na koji je način Vatikan pravoslavcima predstavio plan za formiranje unijatske patrijaršije – kao zahtev ukrajinskih unijata dostavljen na razmatranje, ili kao već usvojen projekat. Moguće je da odluka o tome ipak još nije donesena, s obzirom na to da je više predstavnika Pravoslavne crkve pozvalo Vatikan da ne povlači pogrešne poteze. Među njima je i patrijarh ekumenski Vartolomej, koji je pozvao Vatikan da ne načini korak koji bi bio „krajnje neprijateljski prema celom ravoslavlju“.

Bukurešt: Emigrantkinja kandidat za predsednika

Rumunska emigrantkinja Lija Roberts (54), koja predvodi udruženje žena republikanaca američke države Nevade, objavila je u Bukureštu prošlog ponedeljka nameru da se kandiduje za predsednika Rumunije. Robertsova ima dvostruko državljanstvo, pošto je rođena u Rumuniji kao Aurelija Sandu. Do 1979. godine bila je funkcioner u Institutu za rudarska istraživanja u Bukureštu. Kako javlja agencija Frans pres, ona kaže da nikada nije sarađivala s bivšom rumunskom političkom policijom Sekuritate. Pozivajući Rumune da glasaju za nju, ona je rekla da je pravila demokratije i tržišta naučila kada je 1979. emigrirala iz tada komunističke Rumunije i udala se za američkog državljanina. „Ne glasate za mene, već za promenu u Rumuniji“, rekla je Robertsova na ručku organizovanom u američkom stilu, u Domu kulture u Bukureštu. Ona je obećala da će pokazati svetu da je Rumunija „svetska, a ne nazadna zemlja“. „Sramno je što je korupcija postala vrlina u Rumuniji. Korupcija prva mora da nestane“, poručila je Robertsova i obećala da će se izboriti s korupcijom i dovesti strane ulagače smanjenjem birokratije i mita u zemlji. Kao nezavisni kandidat, Robertsova sama finansira svoju kampanju za koju je unajmila Dika Morisa, političkog savetnika bivšeg američkog predsednika Bila Klintona. Ona je, ipak, napomenula da se pre dve nedelje u Vašingtonu susrela s američkim predsednikom Džordžom Bušom, ostavljajući utisak da ju je Buš ohrabrio u toj odluci. Predsednički izbori u Rumuniji održaće se na jesen. Iako autsajder, Robertsova bi mogla da dobije glasove Rumuna nezadovoljnih domaćim političarima. Dik Moris tvrdi da na osnovu poslednjih istraživanja Robertsova uživa podršku oko deset odsto rumunskih glasača, što bi je, kako sada stvari stoje, stavilo na četvrto mesto u prvom krugu predsedničkih izbora.

Peking: Smrtonosni požari

U požaru koji je tokom verskog obreda izbio prošle nedelje u hramu u istočnoj Kini poginulo je 39 radnika, a četiri osobe su povređene. Požar je počeo oko 14.15 časova po lokalnom vremenu u hramu u gradu Haining u provinciji Điedžang. Istog dana Kinu je pogodio još jedan smrtonosan požar koji je izbio rano ujutro u jednom trgovačkom centru u provinciji Đilin, na severoistoku Kine. U tom požaru poginula je 51 osoba dok ih je više od 60 povređeno, saopštile su spasilačke ekipe. Nesreća se dogodila u petospratnom trgovačkom centru Džongbai u gradu Đilin, rekli su isti izvori. „Vatra je izbila na prvom spratu“, izjavio je Fang Vangijan, portparol vatrogasne službe u tom gradu. „Puno ljudi je povređeno, a mnogi među njima su u kritičnom stanju. Iz tog razloga je teško govoriti o konačnom bilansu nesreće. Više od 50 ljudi je izgubilo život dok je više od 60 povređeno. Međutim, broj poginulih mogao bi da se poveća“, rekao je on.