Meridijani

Taškent: Bombama na Karimova

Serija samoubilačkih napada i višednevni okršaji policije i napadača u Bihari i Taškentu uzdrmali su Uzbekistan prošle nedelje. Poginulo je najmanje 47 ljudi, a više desetina je povređeno. I dok predsednik Uzbekistana Islam Karimov za napade krivi islamske teroriste, a opozicija njega, još se tačno ne zna ko su napadači, ni da li im je cilj destabilizacija Uzbekistana ili rušenje Karimova.

Uzbekistan je uz nezavisnost od SSSR 1991. dobio i Karimova na mestu predsednika. Njegova vladavina koja više podseća na starovekovne azijske despotije nego na modernu vladu dobila je novu dimenziju kada je počeo rat u Avganistanu. Kao jedan od ključnih američkih saveznika u regionu, zahvaljujući važnom strateškom položaju Uzbekistana i ustupanju vazduhoplovne baze Kurši Kamabad SAD, Karimov je obezbedio stranu podršku svom despotskom režimu. Tako je Karimov preko noći od autoritarnog vladara, za šta ga je optuživala Klintonova administracija, dobio oreol borca protiv terorizma i američku podršku.

Za napade Vlada Uzbekistana optužila je islamističke organizacije Hizb ut Tahrir i Islamski pokret Uzbekistana (IPU), a na kraju i Al Kaidu. IPU je teroristička organizacija povezana sa Al Kaidom koja poziva na nasilno rušenje Vlade. Karimov je pre nekoliko godina zatvorio 7000 ljudi koje je optužio da sarađuju sa ovom organizacijom. IPU je tada započeo terorističku kampanju protiv Karimova. Hizb ut Tahrir je međunarodna islamska organizacija sa sedištem u Londonu, koja se zalaže za uspostavljanje kalifata na područjima gde žive muslimani, ali isključivo mirnim putem i nije poznato da su do sada pribegavali nasilju. Štab Hizb ut Tahrira je demantovao optužbe za učešće u napadima, ali se ne isključuje mogućnost da je neka osamostaljena grupa unutar njih to učinila. Kako je ovaj pokret u Uzbekistanu veoma rasprostranjen, represija nad njima je veoma jaka (5 000–6000 pripadnika ove organizacije je u zatvoru).

Ovo je prvi put da se Uzbekistan suočava sa samoubilačkim napadima od 1999, kada je pet automobila eksplodiralo u blizini vladinih zgrada. Od tada je Karimov znatno pojačao pritisak na svoje protivnike i još više pogoršao situaciju. Ovog meseca će američka administracija odlučivati o nastavku finansijske pomoći Uzbekistanu. Da li će i ove godine on „napredovati“ u demokratizaciji kao ranijih godina? Amerikanci su u dilemi jer im nijedna opcija ne odgovara. Ako pomognu Karimovu, to će značiti da ponovo žmure na sve što on radi, a ako mu ne daju pomoć, ojačaće ekstremiste.

Rim: Orijana ratuje

Italijanska novinarka i književnica Orijana Falači opet provocira i ratuje i s publikom i s kritikom: dve godine posle knjige Bes i ponos Orijana još žešće napada „nezaustavljivu ekspanziju islama i neoprostive slabosti Zapada kada je u pitanju islam“. U svojoj najnovijoj knjizi nazvanoj Snaga razuma – Njujork, 11. septembar 2001. – Madrid, 11. mart 2004. Orijana Falači objavljuje totalni rat islamu i to ne samo onim sledbenicima Osame bin Ladena, kao zlu broj jedan naših dana, nego, kako poručuje, i „islamu od danas i oduvek“.

Prema nekadašnjoj neprikosnovenoj prvoj dami italijanskog, pa i svetskog novinarstva, kritika nije nimalo blagonaklona. Falačijevoj prigovara da joj zapravo nedostaje ono najosnovnije – snaga razuma. Pera kritičara su se najviše okomila na njene kovanice „Evroarabija“ (Evropa plus Arabija). Orijana Falači piše da je Evroarabija rezultat jednog „zlokobnog projekta“ prema kome se stari evropski kontinent sve više transformiše u provinciju islama, prema kome sinovi Alaha okupiraju Evropu, „a ideolozi džihada pažljivo vode i nadziru Stari kontinent, uz puno zapadno saučesništvo“. Orijana Falači optužuje na sve strane: Katoličku crkvu, levicu, desnicu, Evropu, Ujedinjene nacije… Evropska unija je stavljena na optuženičku klupu zato što je „isuviše otvorena prema doseljenicima“.

Orijana Falači se obraća „svojim Italijanima“ apelujući da poslušaju njene savete kako da se „odupru najezdi islama“. Ona kaže da je posebno zabrinuta što „Italija sve više postaje predstraža Evrope kao provincije islama“.

Sarajevo: Ešdaunove zabrane

Visoki predstavnik EU-a za Bosnu i Hercegovinu Pedi Ešdaun zavrnuo je sve finansijske slavine u budžetima Bosne i Hercegovine: kazniće Republiku Srpsku, ali je poslednjeg dana aprila doneo odluku da na sličan način disciplinuje i Hrvatsku demokratsku zajednicu.

Objašnjavajući zašto je to učinio, visoki predstavnik EU-a kaže da je već duže vremena o tome razmišljao jer ima mnogo indicija da SDS pomaže finansijski da Radovan Karadžić ostane na slobodi. Ešdaun je obavestio sve nadležne organe u Bosni i Hercegovini da vlasti Republike Srpske nisu ništa uradile ne samo da bi privele Radovana Karadžića nego ni ostala lica koja se nalaze na listama Haškog tribunala.

Ešdaun je rigorozno kaznio i HDZ jer u „Srednjobosanskom i Hercegovačkom kantonu nije sprovedena odluka o ujedinjenju bošnjačkih i hrvatskih škola“. Visoki predstavnik EU-a je precizirao da će HDZ novac dobiti kada organi ova dva kantona sprovedu u delo akciju koja je nazvana „Dve škole pod jednim krovom“.

Premijer Republike Srpske je za razliku od većine svojih republičkih drugova donekle stao na stranu Pedija Ešdauna:

„Stranački interesi moraju biti podređeni interesima Republike Srpske, a ona mora početi da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Kada sam preuzimao funkciju predsednika Vlade, istakao sam da nijedan pojedinac nije vredan Republike Srpske i da građani moraju da shvate da Republika Srpska ima međunarodne obaveze koje se moraju izvršavati.“