Meridijani

Peking: Inkognito u Pekingu

Kina je prošlog utorka indirektno priznala da u Pekingu boravi severnokorejski predsednik Kim Džong Il, iako zvanično nije najavila tu posetu tokom koje će, bez sumnje, biti najviše reči o nuklearnoj krizi izazvanoj obnovom severnokorejskog nuklearnog programa. Na pitanje jednog novinara da potvrdi prisustvo Kim Džong Ila u Pekingu, portparol Ministarstva inostranih poslova izjavio je da „u ovom trenutku nema nijednu informaciju koja bi demantovala to što ste upravo rekli“. „Ali isto tako nemam nijednu zvanično odobrenu informaciju koja bi mogla da potvrdi tu informaciju, niti bilo kakav detalj o toj poseti koji bih mogao da saopštim“, rekao je portparol Kong Kuan tokom redovne konferencije za novinare. Poseta severnokorejskog predsednika nije najavljena ni u Pjongjangu, gde se štampa ovih dana najviše bavila poklonom koji je Kim Džong Il dobio od članova egipatske delegacije koja boravi u toj zemlji. Prema rečima neimenovanog zvaničnika Stejt departmenta, Kina je zvanično obavestila SAD o prisustvu severnokorejskog predsednika na svojoj teritoriji. Kako izveštava južnokorejska agencija Jonhap, Kim Džong Il doputovao je u ponedeljak u Peking, gde se sastao sa kineskim predsednikom Hu Đintaoom.

Taškent: Strah od Sorosa

Uzbekistanske vlasti žigosale su prošlog ponedeljka kao „nepoželjnu“ fondaciju američkog biznismena i filantropa Džordža Sorosa, samo dan nakon što je on kritikovao kršenje ljudskih prava u Uzbekistanu i ocenio da nove zakonske odredbe onemogućavaju rad njegove fondacije u toj zemlji. „Ako Soros nije akreditovan, to znači da je aktivnost njegove fondacije u Uzbekistanu nepoželjna“, saopštio je portparol uzbekistanskog ministarstva inostranih poslova, koji je dodao da je Soros „fižičko lice“ i da je njegova lična stvar šta misli o Uzbekistanu. Američki multimilioner je u nedelju saopštio da mora da zatvori uzbekistansko predstavništvo svog Fonda za otvoreno društvo, pošto je vlada Uzbekistana odbila da obnovi dozvolu za rad te organizacije. U pismu kojim je obrazložilo odluku vlade, Ministarstvo pravde je navelo da Fond za otvoreno društvo nastoji da diskredituje politiku Uzbekistana i da materijal koji dostavlja univerzitetima „izvrće srž i sadržaj društveno-ekonomskih, javnih i političkih reformi“. Soros je saopštio da njegova fondacija, koja je u Uzbekistanu od 1996. godine uložila više 22 miliona dolara, namerava da uloži žalbu i pozvao vladu SAD da preispita svoje odnose sa uzbekistanskom vladom, koju Vašington smatra najbitnijim saveznikom u regionu. Američki milioner je, istovremeno, optužio uzbekistanske vlasti za kršenje građanskih i ljudskih prava i sloboda, navodeći da su službenici njegove fondacije u toj zemlji bili meta pretnji i zastrašivanja, i podsetio da je aktivnost Fonda za otvoreno društvo zabranjena samo još u Belorusiji. Vlada Uzbekistana uvela je krajem prošle godine nova pravila za registraciju nevladinih organizacija, nakon pobune u Gruziji koja je rezultirala ostavkom gruzijskog predsednika Eduarda Ševardnadzea. Ševardnadze, inače blizak prijatelj uzbekistanskog predsednika Islama Karimova, optužio je Sorosovu fondaciju da je finansirala pobunu u njegovoj zemlji. Zapadni zvaničnici u Taškentu ocenili su da se uzbekistanske vlasti plaše da međunarodne organizacije u Uzbekistanu huškaju opoziciju na pobunu sličnu onoj u Gruziji. Prema novim odredbama, međunarodne organizacije, da bi dobile dozvolu za rad moraju da se obrate uzbekistanskom ministarstvu pravde, umesto, kao ranije, Ministarstvu inostranih poslova. Organizacija Human Rights Watch kritikovala je nove odredbe, odbacujući objašnjenja da je reč o prostom prenošenju nadležnosti i navodeći da je taj zakon politički motivisan, pošto omogućava vlastima Uzbekistana da uklone udruženja koja smatraju politički nepodobnima. Nove odredbe o registraciji političkih organizacija izazvale su napetost i u odnosima sa Amerikom, koja je Taškent, posle terorističkih napada 11. septembra, smatrala veoma bliskim saveznikom. SAD su nedavno nagovestile da će zamrznuti finansijsku pomoć Taškentu ako Vašington ne potvrdi da je u Uzbekistanu postignut napredak u oblasti ljuskih prava i građanskih sloboda.

Moskva: Eksplozija gasa

Najmanje 20 osoba povređeno je u prošlu nedelju uveče u Moskvi, u eksploziji koja je odjeknula u devetospratnoj stambenoj zgradi naseljenoj vijetnamskim državljanima. Eksploziju je najverovatnije prouzrokovalo curenje gasa, a među povređenima je najmanje troje dece, rekao je potrparol moskovske policije. „Bila je to jaka eksplozija, ali nije teroristički napad. To je gas“, dodao je portparol moskovske policije. Od eksplozije, koja se dogodila oko 22:40 sati po lokalnom vremenu, polupana su stakla na zgradi, zatresle su se okolne stambene zgrade, a među građanima je nastala velika panika. Kako navodi Interfaks, pozivajući se na Ministarstvo za vanredne situacije, broj povređenih može dostići 30. Posle eksplozije gasa, policija i radnici hitne pomoći evakuisali su sve žitelje naselja. Zbunjeni stanari, u šoku zbog eksplozije, izašli su na ulicu u severoistočnom delu Moskve, izbegavajući metal, staklo i velike komade zidova zgrade koji su bili rasuti po zemlji. Očevici su rekli da se na mestu eksplozije osećao jak miris gasa. Eksplozije gasa česte su u ruskim trošnim naseljima iz vremena SSSR, ali svaka eksplozija diže tenziju u Rusiji posle talasa napada bombaša samoubica širom zemlje poslednjih meseci za koje Kremlj krivi čečenske pobunjenike. Poslednji veliki napad u Moskvi desio se početkom februara, kada je u jakoj eksploziji u moskovskoj podzemnoj železnici poginulo oko 40 putnika.