Meridijani

Indonezija: Cunami panika

Snažan zemljotres jačine 8,7 stepeni Rihterove skale potresao je indonežansko ostrvo Nijas i odneo 2000 života, potvrdio je potpredsednik ove zemlje Jusuf Kala za BBC radio. Međutim, za sada je izvesno da je ispod ruševina život izgubilo 300 žitelja malog ostrva Nijas, surferskog raja, a od tri metra visokog talasa nastradalo je i 130 stanovnika još manjeg ostrva Simulu, severozapadno od Nijasa. U najvećem gradu na ostrvu Nijas Gungung Sitoliju većina objekata i zgrada je porušeno, aerodrom je potpuno uništen, komunikacije su u prekidu, a električne struje nema čak ni u bolnicama. Seizmolozi ocenjuju da je ovaj zemljotres jedan od pet najjačih u proteklih sto godina, a svedoci kažu da je trajao tri minuta, da su se dizali ogromni talasi i da su padali betonski blokovi i krovovi kuća, dok su ljudi pokušavali da pobegnu u brda. „Kada je počeo zemljotres, odmah sam seo na motocikl i uputio se ka aerodromu“, kaže jedan student kojem je jedno cunami iskustvo više nego dovoljno za ceo život. Kao i uvek, posle prvog zemljotresa, usledilo je petnaestak manjih potresa, od kojih je najjači bio jačine 6,7 Rihtera. S obzirom na to da je epicentar ovog zemljotresa gotovo na istom mestu kao i epicentar decembarskog, koji je izazvao cunami, panika je uhvatila ceo region: Sumatru, Indiju, Maleziju, Sri Lanku i Tajland. Preko svih medija emitovana su upozorenja, policijske sirene su svirale, uspaničeni građani su krenuli u zbegove. Turisti koji su se obreli na tajlandskom ostrvu Puket istrčali su iz svojih hotelskih soba u pidžamama i okupili se u zgradi gradske skupštine. Cunami-panika zahvatila je i ostrva Mauricijus i Madagaskar, udaljena oko 4000 kilometara od epicentra, dok su australijski meteorolozi saopštili da su poveći talasi zapljusnuli udaljeno ostrvo Kokosa. Tri sata nakon toga, zvaničnici su izjavili da je sve prošlo i da nema opasnosti od novog velikog talasa. „Videli su se veliki talasi, ali oni nisu imali razornu moć“, saopštila je Lora Kong, direktorka Međunarodnog cunami centra, smeštenog na Havajima. U svakom slučaju, seizmolozi i meteorolozi u ovom slučaju reagovali su na vreme i tako možda spasili neki život.

London: Pobesnela učiteljica

Linda Voker (48), učiteljica, osuđena je na zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci zbog toga što je potegla pištolj sa ćorcima na svoje đake. Priča je ovakva: učiteljica je predavala u specijalnoj školi (za decu sa problemima u ponašanju) i jedna grupa dečaka ju je stalno maltretirala – uništavala je njenu imovinu, uznemiravala je telefonom nju i njenu familiju, vređala je… Posle svega toga, živci jadne Linde, koja svakodnevno pokušava nečemu da nauči „vandalčiće“, nisu više mogli da izdrže, pa je prilikom jednog konflikta sa dotičnom grupom potegla pištolj i pucala iz njega. U stvari, pucala je u noge vođe grupe i nije koristila prave metke, ali to na suđenju nije bilo od značaja. Osuđena je zbog posedovanja i upotrebe oružja – šest meseci zbog posedovanja i mesec dana zbog zastrašivanja. Prilikom izricanja presude, radikalna učiteljica nije reagovala, a novinarima je rekla da je tačno znala šta je radila kao i da je njena reakcija (pucanje na đake) bila „krajnje disproporcionalna“. Šta je učiteljica htela da kaže, nije sasvim jasno… Incident se desio 14. avgusta u Urstonu, gde učiteljica živi sa mužem i blizancima, kojima su mladi vandali svakodnevno pretili i uništavali automobile. Cveće koje učiteljica posebno voli, grupa specijalnih đaka je takođe uništila – njena bašta je potpuno devastirana, čak su i ribice iz maleckog jezera ukradene. Učiteljica je priznala da je pucala na osamnaestogodišnjeg Roberta Mek Kirnana, ali kaže da je pucala ispred njegovih nogu. „Posle svega što mi se dešavalo, bila sam potpuno van sebe“, rekla je policiji dok su je hapsili. „Znam da vi radite svoj posao, ali u ovom slučaju zakon je na strani kriminalaca, a ne na strani žrtve.“

Pnom Pen: Ptičja pandemija

Svetska zdravstvena organizacija i vlasti Kambodže potvrdile su da je u ovoj zemlji još dvoje ljudi umrlo od ptičje groznice, kao i da je još jedna osoba koja je bila u kontaktu sa virusom, takođe zaražena. U ovom trenutku mutirani virus drži se relativno male teritorije Jugoistočne Azije – Vijetnam, Tajland i Kambodža. Severna Koreja je takođe izolovala virus među pticama, ali za sada nije zabeležena nijedna ljudska žrtva. Od ukupno 49 umrlih, u Tajlandu je trinaestoro nastradalo od ove bolesti, dok je u Vijetnamu umrlo 35 ljudi. Vijetnamske vlasti su saopštile da ima još zaraženih: jedna žena u blizini granice sa Kinom i jedna petočlana porodica, otac, majka i tri ćerke, od kojih najmlađa ima četiri meseca. Štampa prenosi da je nesrećna porodica jela zaraženu piletinu bez obzira na to što im je skoro čitav kokošinjac pocrkao od ptičje bolesti. Pojava novih slučajeva ptičje groznice (virus HIN5) u siromašnim slojevima azijskog stanovništva nagoveštava potencijalnu katastrofu svetskih razmera – pandemiju ptičje groznice. Ono što plaši naučnike jeste mogućnost mutacije ovog virusa, koji se donedavno prenosio isključivo preko zaraženih ptica, dok sada postoji verovatnoća da se virus prenosi sa čoveka na čoveka. Naučnici objašnjavaju da je sličan virus u prvoj polovini XX veka (1918–1919) usmrtio između 20 i 40 miliona ljudi. Svetska zdravstvena organizacija je iznela ne baš optimističnu pretpostavku da bi ptičji virus mogao da ubije osam miliona ljudi, dok bi 30 miliona ljudi moglo da završi u bolnici sa teškim posledicama. Britanske novine su iznele podatak da bi samo u Velikoj Britaniji broj nastradalih od ptičje groznice mogao da pređe 750.000, a profesor Hju Penington, predsednik britanskog društva mikrobiologa kaže da bi smrtna stopa mogla da bude i veća – čak do dva miliona. Britanski list „Observer“ objavio je tekst u kojem piše da bi ova ostrvska zemlja mogla biti pretvorena u karantin zbog ptičje bolesti. Naime, iz Ministarstva odbrane stiglo je upozorenje i nagoveštaj da bi škole i kancelarije uskoro mogle biti zatvorene ako se ptičja groznica proširi. „…Ova bolest ima stopu smrtnosti od oko 76 odsto, a prosečna starost umrlih je 17 godina“, rekao je profesor Roj Anderson za „Observer“.