Meridijani

Melburn: Spaseni rudari

Dvojica australijskih rudara, Brant Veb (37) i Tod Rasel (34), izvučeni su iz rudnika zlata u Bikonsfildu, u kome su dve nedelje bili zarobljeni nakon nesreće koja se dogodila 25. aprila. Treći rudar koji se nalazio na mestu nesreće, Leri Najt, nije preživeo. Tako je okončana drama koju je pratila cela zemlja.

Nakon obrušavanja velike količine zemlje i kamenja u rudarskom oknu, na oko kilometar ispod površine zemlje, dvojica rudara ostala su zarobljena iza ogromne stene. Akcija spasavanja trajala je dve nedelje. Za to vreme prokopana su dva tunela, od kojih je svaki bio dugačak po 16 metara. Preko jednog im je doturana hrana i voda dok su oni uspeli da se spasu nakon što je prokopan drugi, veći tunel.

Obojica se nalaze u dobrom zdravstvenom stanju, i otpušteni su iz bolnice samo nekoliko sati posle spasavanja.

Kan Junis: Sukobi u Gazi

Tri osobe su poginule, a više od 15 je ranjeno u oružanim sukobima rivalskih palestinskih frakcija Hamasa i Fataha koji su izbili u ponedeljak. Prema izveštajima agencija, povod za izbijanje sukoba bile su otmice, koje su izvodile i jedna i druga strana. Nakon što su u ponedeljak oslobođene sve otete osobe, kasnije u toku dana došlo je i do oružanih obračuna u kojima su poginule tri osobe. Okršaji su nastavljeni u utorak, kada je devetoro njih ranjeno, od toga petoro male dece.

Tenzije između Hamasa i Fataha pojačale su se posle januarskih parlamentarnih izbora, na kojima je Hamas ubedljivo pobedio. Međutim, palestinski predsednik Mahmud Abas, član Fataha, zadržao je kontrolu nad službama bezbednosti. Pregovori o komandi nad palestinskim oružanim snagama između Mahmuda Abasa i Ismaila Hanije, palestinskog premijera i lidera Hamasa, održani su tokom vikenda, bez rezultata. Pre nekoliko dana izraelski dnevnik „Džeruzalim post“ objavio je vest da su izraelske tajne službe osujetile pokušaj atentata na Abasa, koji je planirao Hamas. Čitavu situaciju komplikuje i zamrzavanje novčane pomoći Palestinskoj upravi, od strane SAD i EU-a. Zbog toga palestinska vlada nije u mogućnosti da isplati zarade zaposlenima u državnoj upravi koji su štrajkovali tokom vikenda. Okršaji od ponedeljka i utorka su najozbiljniji sukobi između ovih partija do sada. Pojavljuju se i glasine da obe strane formiraju kampove za obuku svojih pristalica.

Njujork: Pismo Bušu

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad uputio je u ponedeljak pismo američkom predsedniku Džordžu Bušu, u kome je, kako je to jedan iranski zvaničnik izjavio, ponudio „nove puteve“ za rešenje krize povodom iranskog nuklearnog programa. Kada je o pismu reč, to je prvi pokušaj direktne komunikacije između iranskog i američkog lidera posle Islamske revolucije u Iranu 1979. godine. Ono je upućeno uoči sastanka Saveta bezbednosti (SB) UN-a, na kome bi se raspravljalo o iranskom nuklearnom programu. U opširnom dokumentu na 18 strana, prema rečima iranskog zvaničnika, pre svega se govori o „korenima problema između Irana i Zapada“. U jednom delu Ahmadinedžad se osvrnuo na filozofske, istorijske i religijske probleme tih odnosa, i postavio pitanje koliko je ceo svet do sada koštalo stvaranje države Izrael. U drugom delu govori se o nehumanosti zapadnog modela demokratije. Ahmadinedžad je predložio povratak religioznim principima, kao putevima za ponovno uspostavljanje poverenja.

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs odbacila je pismo uz opasku da ono ne daje odgovore za rešenje konkretnih problema koje svet ima sa iranskim nuklearnim programom. Američke diplomate pri Ujedinjenim nacijama, koji su želeli da ostanu anonimni, ocenili su da je pismo pokušaj da se unese razdor među stalnim članicama Saveta bezbednosti, koje od ponedeljka ponovo raspravljaju rešavanju krize povodom iranskog nuklearnog programa. Predstavnik SAD u UN-u Džon Bolton izjavio je da je pismo pokušaj „bacanja peska u oči“.

U tekstu predložene rezolucije Iranu je upućen zahtev da sarađuje sa SB UN-a i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i obustavi program obogaćivanja uranijuma. Odbijanje Irana moglo bi voditi do daljih akcija SB-a, i do eventualnog uvođenja ekonomskih sankcija. Rusija i Kina do sada su blokirale sve slične predloge, uz tvrdnju da bi takav pristup problemu na kraju mogao dovesti i do vojne intervencije protiv Irana.

Kasel: Doživotna kazna

Nemački sud osudio je u utorak Armina Majversa (44) na doživotnu kaznu zatvora za ubistvo bez predumišljaja. Majvers je 2001. raskomadao i delimično pojeo berlinskog inženjera Bernda Jirgena Brandesa, a navodi odbrane da je Brandes dobrovoljno pristao na taj čin odbačeni su tokom prvog suđenja koje je završeno 2004. U presudi iz 2004, Majvers je osuđen na osam i po godina zatvora, ali je slučaj vraćen na ponovno razmatranje pošto je sudija smatrao da je presuda previše blaga. U ključnim trenucima ponovnog suđenja tužilaštvo je uspelo da, svedočenjem psihologa, dokaže da on još uvek ima sklonosti ka ljudskom mesu, i da nikada ne bi smeo da izađe iz zatvora. Mejvers je ranije i sam priznao da je još tokom gimnazijskih dana bio naklonjen kanibalizmu, i da mu se konačno ispunila „davnašnja fantazija“. U sudnici je prikazan i snimak Mejversa, na kome je zabeležen čin kanibalizma. Prema sopstvenom priznanju, Majvers je svoje bolesne fantazije preko interneta delio sa više od 200 osoba. Odbrana je pokušavala da dokaže da Mejvers, iako kanibal, ne predstavlja pretnju za okolinu. Suđenje je izazvalo ogromnu pažnju u Nemačkoj i dovelo do brojnih javnih rasprava i zahteva da se uvede zakon o kanibalizmu.