Meridijani

Divana: Eksplozija

U eksploziji dva vagona ekspres-voza Samdžhauta, koji saobraća na liniji Nju Delhi – Lahor, oko ponoći između nedelje i ponedeljka, poginulo je najmanje 66, a povređeno oko dvadeset putnika. Većina žrtava, mahom Pakistanaca, izgorela je, a stradala su i trojica policajaca. Ostatak voza nastavio je do pakistanske granice, gde su preživeli putnici preseli u drugi. Brzi voz Samdžhauta išao je iz Nju Delhija za Atari, grad na granici s Pakistanom, a eksplozija se dogodila nedaleko od grada Divane u Indiji. Kako je utvrđeno, eksploziju su izazvale dve bombe ručne izrade, a indijski zvaničnici, koji su pokrenuli opsežnu istragu o tragediji, saopštili su da su u nastradalom vozu pronađene i dve neeksplodirane bombe. Indijska agencija PTI javila je da je uhapšen jedan osumnjičeni, ali još uvek nema konkretnih nagoveštaja ko bi mogao biti organizator napada. Lideri Indije i Pakistana nazvali su ovaj događaj terorističkom diverzijom i poručili da to neće zaustaviti mirovni proces između dveju zemalja. Veruje se da je cilj napada koji se pripisuje militantnim islamskim grupama bio da se spreči poseta šefa pakistanske diplomatije Kuršida Kasurija Nju Delhiju, planirana za 23. februar. Kasuri je, međutim, izjavio da ovaj „grozan zločin“ neće omesti njegov put u Indiju. Samo nedelju dana pre ove nesreće u provinciji Sistan-Balučistan, kod granice sa Pakistanom, u eksploziji bombe aktivirane ispred autobusa iranske Revolucionarne garde poginulo je 18 ljudi. Diverzija u vozu Samdžhauta dogodila se uoči pete godišnjice napada na voz u indijskoj državi Gudžarat, kada je stradalo 59 vernika Hindusa, što je bio uvod u veliki lokalni sukob u kome je ubijeno 2500 ljudi, pretežno muslimana. Samdžhuata ekspres, „voz prijateljstva“, uveden je 2004. godine kao deo mirovnog procesa između Indije i Pakistana. Saobraća dva puta nedeljno na relaciji Nju Delhi – Lahor, s tim što na granici putnici iz indijskog voza prelaze u pakistanski i obrnuto.

Pariz: Ustavne izmene

Iako ukinuta još 1981. godine, smrtna kazna je u francuskom ustavu opstala sve do ove nedelje. Između ostalih izmena Ustava Francuske koje su na zajedničkoj sednici 19. februara izglasali senatori i poslanici donjeg doma francuskog parlamenta, uneta je i odredba o zabrani smrtne kazne. Izglasana je sa 828 glasova za i 26 glasova protiv i smatra se veoma značajnim događajem. Ukidanje smrtne kazne 1981. godine jedna je od prvih političkih odluka Fransoe Miterana, a kako je nadahnuto primetio bivši ministar pravde Rober Badenter, „čistim, prostim, nepovratnim ukidanjem smrtne kazne“ konačno je ispunjena i želja Viktora Igoa iz 1848. godine. Druga ustavna izmena doneta tog 19. februara – unošenje člana koji garantuje imunitet predsedniku države, ali omogućava i njegov opoziv, bila je znatno spornija. Ovaj član je izglasan sa 449 glasova za i 203 glasa protiv. Za izglasavanje su bila potrebna 392 glasa što je tropetinska većina. Predsednik Žak Širak, inače predmet istrage zbog nelegalnog finansiranja stranke, obećao je takav zakon u kampanji za ponovni izbor 2002. godine.

Rio de Žaneiro: Karneval

Gradonačelnik Rio de Žaneira Sizar Maja označio je 16. februara početak najslavnijeg karnevala na svetu, poručivši da će „od ovog trenutka sreća zavladati širom grada“! Karneval je, prema tradiciji, otvorio takozvani kralj Momo kome je gradonačelnik predao zlatni ključ grada. Običaj nalaže da se za kralja koji vlada karnevalom krunišu izuzetno debeli ljudi, a Aleks de Oliveira Silva tu titulu nosi već deveti put zaredom. Vrhunac ovogodišnjeg karnevala u Riju, kao i prethodnih, jeste defile škola sambe na Sambodromu, a gradonačelnik je poručio da se očekuje dolazak oko milion turista. Svetkovina, nažalost, protiče u senci nasilja, pošto je u obračunima bandi u proteklih 12 dana život izgubila čak 21 osoba. Nasilje u gradu osetilo se i u pripremama za karneval. Potpredsednik samba škole „Salgvejro“, jedne od najvećih na karnevalu u Riju, ubijen je iz vatrenog oružja u sredu, zajedno sa svojom pratiljom.

Peking: Godina svinje

Više od 1,3 milijarde Kineza dočekalo je u noći između 17. i 18. februara novu Lunarnu godinu – godinu Svinje. Ovogodišnji doček protekao je uz neopisivu buku kojom se, tradicionalno, teraju zli duhovi, i uz veličanstveni sjaj pirotehnike, čija je upotreba nakon dvogodišnje zabrane ponovo dozvoljena 2005. Međutim, uprkos propisima koji bacanje petardi za vreme praznika dozvoljavaju samo u pojedinim delovima grada i uprkos prisustvu 400.000 policajaca i vatrogasaca na ulicama Pekinga, ovogodišnji bilans dočeka u glavnom gradu je jedna poginula, a 270 povređenih osoba i oko 240 požara izazvanih vatrometom i petardama. Ako se uzme u obzir da se na (n)ovogodišnjoj „rasveti“ nije štedelo, odnosno da je prema zvaničnim podacima u Kini prošle godine prodato 380.000 kutija petardi (procenjuje se da je ilegalno prodato oko 560 miliona komada petardi lošijeg kvaliteta), šteta je mogla biti i veća. Doček Lunarne godine je kineski najveseliji i najduži praznik. Slavi se dve nedelje i prema ustaljenoj hiljadugodišnjoj praksi ima svoje strogo propisane rituale kojih se Kinezi i danas pridržavaju. Poznati kineski zmajevi već su na ulicama, a tu je i vatromet da osvetli noćno nebo u Pekingu, ali i drugim gradovima širom zemlje. Za većinu Kineza, godina Svinje je sinonim za bogatstvo i sreću, a za osobe rođene u znaku Svinje se kaže da imaju mnogo prijatelja, da su vredni i da vole luksuzne stvari. Ovoga puta slavlje je još značajnije jer je u pitanju „zlatna godina“ Svinje koja dolazi na red tek svakih 60 godina.