Malj i kavez

Talas hapšenja generala isključivo treba posmatrati u kontekstu operacije „Kovački malj“. Jedanaest penzionisanih generala i nekoliko pukovnika u mirovini zadržano je u pritvoru u okviru istrage o navodnim zaverama o izvršenju puča u Turskoj, pod nazivom „Kovački malj“ i „Kavez“. Navodnu zaveru kovali su članovi tajne vojne grupe Ergenekon sa ciljem obaranja vlade. Činjenica da je uhapšen veliki broj generala sa visokim činovima, a njihove kuće pretresane, ne samo što je zakomplikovala političku scenu, već označava najoštriji preokret u odnosima civilnog i vojnog sektora u Turskoj.

Prema zapažanjima mnogih koji su pratili razvoj odnosa, operacija započeta istovremeno na nekoliko različitih lokacija ipak je prerano izvedena. Pre nešto više od mesec dana dnevne novine „Taraf“ ekskluzivno su objavile priču o operaciji „Kovački malj“ sa mnoštvom detalja i bočnim, povezanim aferama. Ova operacija odnosi se na delovanje Generalštaba Prve armije u Istanbulu u drugoj polovini 2002. i prvoj polovini 2003. godini, na osnovu 5000 strana dugog izveštaja i povezanih dokumenata. Pre dve nedelje, Mehmet Baransu, jedan od reportera koji je objavio ovu priču u „Tarafu“, predao je sav materijal – originale sa potpisima vojnih komandanata – tužilaštvu u Istanbulu. Dan posle toga, glavni urednik „Tarafa“ Ahmet Altan priveden je na informativni razgovor u kancelariju Vojnog tužilaštva. Na osnovu „težine dokaznog materijala“, procenjeno je da će se akcija hapšenja i pretresa kuća penzionisanih generala sprovesti u aprilu.

Brza reakcija timova za sprečavanje terorizma koju smo videli 22. februara znači da: a) tužilac već ima dovoljno jake dokaze i kreće u akciju, b) raste strah da bi osumnjičeni mogli da unište neke dokaze, c) raste briga da bi nekim sličnim, tajnim aktivnostima mogao da se poremeti poredak.

Od svih poteza koji su povučeni, jedan se izdvaja – hapšenje Ozdena Orneka i Ibrahima Firtine. Njih dvojica su, prema pisanju „Tarafa“, jedan sa glavne pozicije u mornarici, a drugi kao načelnik Ratne akademije, potpisivali neka problematična i kontroverzna dokumenta. Nije iznenađenje ni to što su Cetin Dogan i Suha Tanjeri takođe pod prismotrom – prvi je imao veoma zapaženu ulogu u planu, dok se za drugog pretpostavlja da je upravo iz njegovog kompjutera priča o „Kovačkom malju“ dospela do novina, sa sve spiskom kabineta posle izvršenog državnog udara. Dok je ovo bilo očekivano, hapšenje Ilkera Sajgana, na poziciji armijskog komandanta u vreme „Kovačkog malja“, iznenađuje i govori da tužilac smatra da ima dovoljno jake dokaze i da nema potrebe da prvo pozove generala Ilkera na informativni razgovor.

Da li je aktuelni načelnik Generalštaba general Ilker Basbug bio informisan o operaciji hapšenja? Ako je u poslednji čas otkazao posetu Egiptu, dalo bi se pretpostaviti da nije imao pojma šta se dešava. Tle pod nogama vrhovnog komandanta počelo je da se trese, a pred njim je teško vreme upravljanja krizom u koju je upala moćna institucija. Pitanje je kako će vojne glavešine reagovati, budući da su najmanje petorica privedenih aktivna vojna lica.

U svetlu zamršenih informacija, kontakata, odgovornosti i nadležnosti, akcija privođenja osumnjičenih vojnih lica govori da je Tužilaštvo odlučno da prati tragove i dokumenta u uzavreloj političko-vojnoj aferi, koja je po svemu sudeći na ivici ponora.