Intrige, laži i falsifikati

Presedan Pete republike, pravnička drama istorijskih dimenzija i obračun između predsednika na vlasti i njegovog bivšeg rivala unutar iste partije: počinje suđenje bivšem predsedniku vlade. Optuženi su bivši premijer i šaka saučesnika nižeg ili višeg ranga zbog njihove uloge u dubioznoj aferi „Clearstream“. Ukoliko bi bivši premijer bio osuđen, to bi značio politički kraj čoveka koji je 2003. godine kao ministar spoljnih poslova pred Generalnom skupštinom UN-a u Njujorku sjajnim govorom objasnio otpor „stare Evrope“ protiv ratnih planova SAD.

Sada je Dominika de Vilpena, inače i darovitog pesnika i autora istorijskih dela, stigla prošlost. U aferi „Cleastream“ se, naime, reč je o političkoj intrigi koja traje od 2004. godine. Prilikom provere u Luksemburgu činilo se da spiskovi, koji su se iznenada pojavili, dokazuju da je elita francuskog visokog društva imala crne bankovne račune, a među njima da je bio i sadašnji šef države. To bi mogao da bude pravi krimić, u najmanju ruku na osnovu njegovog kastinga: učesnici su bankarski službenik „Clearstreama“ koji je pokrenuo aferu, novinar i autor koji je svojim izveštajem o luksemburškoj banci upozorio na sve, bivši libanski finansijer sa priličnim kompjuterskim veštinama koji je falsifikovao imena na listi na CD-romu, uz to jedan bivši šef koji je navodno anonimno dostavio otkriće pravosuđu – i Domink de Vilpen.

Ubrzo se pokazalo da je lista sa imenima nezgrapan falsifikat, ali time je završena tek predigra, sada se priča sa političkog proscenijuma povlači iza kulisa. Magazin Le Nouvel Observateu“ je igri dvojice prominentnih protagonista ispunjenih mržnjom dao naslov „Po zidovima se lepi krv“. Smatra se, naime, da Vilpen – toga časa ministar unutrašnjih poslova i Sarkozijev konkurent za kandidaturu predsednika države – nije učinio ništa da svog kolegu u vladi, Sarkozija, oslobodi sumnje.

Naprotiv: Vilpen je uputio jednog bivšeg špijuna da proveri da li bi materijal mogao da optereti Sarkozija. Taj je, doduše, odavno bio upozoren i iskoristio šansu da sebe prikaže kao objekt perfidne intrige. Sarkozi se zakleo da će se osvetiti: „Ja ću pronaći tu svinju koja je pokrenula aferu, i obesiti je na mesarsku kuku.“

Od kada je podignuta optužnica, Vilpen svog protivnika Sarkozija naziva „sumanutim“, a takođe govori o „instrumentalizovanom pravosuđu“ koje sluša zapovesti iz Jelisejske palate. Istovremeno, bivši protivkandidat koristi svaku priliku da se profiliše kao zagriženi kritičar predsednika. Možda se iza svega krije i poprilična mera političke kalkulacije: Ukoliko bi Vilpen bio osuđen – preti mu pet godina zatvora i 45.000 evra novčane kazne – mogao bi to da opiše kao čin Sarkozijeve osvete i da sebe reklamira kao žrtvu: bivši predsednik vlade oboren mržnjom predsednika.