Doba ljudskih bombi

Dva dana posle početka velike federalne ruske vojne operacije u Čečeniji i Ingušetiji, Abdul Malik, jedan od komandanata Doka Umarova, kontaktirao je severnokavkaski Radio Svoboda i saopštio da velika jedinica Kadirove policije zajedno sa ruskom vojskom deluje u planinskoj oblasti i u šumama u blizini mesta Šali, kao i da se mudžahedinska jedinica od dvadesetoro boraca spušta niz planinu i kreće ka istim šumama. On je objasnio da je zadatak svakog od tih dobrovoljaca da obavije svoje telo eksplozivom koji će detonirati kada dođu u kontakt sa policajcima i vojskom, sa ciljem da nanese najveću moguću štetu. Malik je rekao da su dvojicu mudžahedina u izvidnici otkrili Kadirovi policajci i ubili. Slična priča uskoro je osvanula na internet sajtu Kavkaz-Centra.

U ovom trenutku nemoguće je tvrditi sa sigurnošću da je ova priča povezana sa bombašima samoubicama koji su napali centar Groznog 26. jula, mada je logično pretpostaviti da jeste. U Groznom je poginulo šestoro ljudi, uključujući zamenika načelnika gradske policije, šefa oblasne policije i još dvojicu policajaca, nastradao je jedan turski radnik i ranjeno je devetoro osoba. Nervozni bombaš je nekoliko trenutaka pre početka predstave zaustavljen na ulazu u prepuno pozorište (sa 800 mesta) i prilikom pretresa je detonirao dva kilograma eksploziva.

Na sajtu Kavkaz-Centra demonstrirana je nova strategija pobunjenika koju je Doka Umarov najavila u aprilu – prikazano je osamnaest bombaša samoubica na video-snimku. Poruka je da se teroristički napadi nastavljaju a izvešće ih jedinice u čijem je sastavu Rijadus Salikhijun, grupa koju je osnovao i predvodi je Šamil Basajev.

Do sada je razlika u pristupu Basajeva i Umarova bila očigledna: bivši je iznova i iznova pokušavao da ponovi slučaj iz Budijnovska kada je oslobađanje taoca bilo uslovljeno mirovnim pregovorima. Posle tragedije u školi u Beslanu, najzad je postalo kristalno jasno da koliko god operacija bila pažljivo isplanirana, koliko god dece da nastrada, ništa to neće prisiliti rusko rukovodstvo da ustukne pred uslovima terorista. Tragedija u Beslanu označila je kraj „Budijnovskog“ perioda u čečenskom ratu i od tada su teroristički napadi prestali da imaju bilo kakav značaj u vojnim i političkim razmiricama između Kremlja i čečenskih pobunjenika.

Skorašnji bombaški napadi delo su Doke Umarova, izvršeni pod njegovom komadom ili sa njegovim odobrenjem. Ovi napadi ne mogu biti posmatrani kao vojna operacija, jer ne mogu ozbiljno da ugroze neprijatelja. Naprotiv, budući napadi mogu još žešće da isprovociraju Kadirova i rusku vojsku da reaguju svom snagom protiv terorista.

Ovo što se sada dešava može da se nazove „palestinizacijom“ čečenskog konflikta. Zadatak terorista je da izazovu strah u srcu neprijatelja tako što će pokazati snagu svoje religije i ubeđenja. Ako je čovek spreman da žrtvuje svoj život za Alaha to znači da ovaj rat više nema vojne, tehničke ni političke ciljeve, već da će se voditi drugim sredstvima do uspostavljanja željene religije. Džihad, večiti i nezaustavljiv.