Deset godina i deset milijardi

Svetski lideri najmoćnijih zemalja sveta obavezali su se da će obnoviti haićansku razorenu zemlju i uništeno društvo, ali su ostali nemi kada se poveo razgovor o tome koliko će to koštati svet. Između ostalih, skupu u Montrealu prisustvovali su haićanski premijer Žan-Maks Belriv, kanadski premijer Stiven Harper, i državna sekretarka SAD Hilari Klinton. Posle razornog zemljotresa 12. januara, Kanada je uložila znatna sredstva za sanaciju posledica. „Nije preterivanje reći da nas čeka najmanje deset godina napornog rada na Haitiju“, rekao je Stiven Harper na konferenciji na kojoj se okupilo desetine ministara spoljnih poslova iz celog sveta kako bi postavili okvir za rekonstrukciju Haitija. „Razmera posledica zemljotresa u ovoj inače krhkoj zemlji je ogroman.“

Ali, niko nije spominjao ni obećavao konkretan novac, o tome će se pričati na drugoj konferenciji koja je planirana u martu mesecu i biće održana u sedištu UN-a u Njujorku. Posmatrači, uključujući predsednika susedne Dominikanske Republike, pominjali su da bi iznos pomoći za rekonstrukciju Haitija mogao u narednih pet godina da premaši deset milijardi dolara. Ekonomista Džefri Saks procenio je iznos na deset ili petnaest milijardi dolara. Uključila se i Svetska banka – Pamela Koks, potpredsednica ove banke zadužena za Latinsku Ameriku i Karibe, izjavila je da timovi na terenu procenjuju infrastrukturnu i ostalu štetu koristeći se satelitima. Potvrdila je prve, grube pretpostavke o dolarskoj pomoći neophodnoj za rekonstrukciju Haitija, rekavši da deset milijardi dolara ne zvuči preterano. Osim gubitka života i ogromne infrastrukturne šteta, postoje nenadoknadivi gubici u privatnom sektoru i drugi socijalni gubici, koje je u ovom trenutku teško definisati.

Predsednik humanitarne organizacije Care Kevin Mekort takođe misli da je deset milijardi dolara realna cifra, s obzirom na to da je cena kuće otporne na tajfune i zemljotrese najmanje šest hiljada dolara. Milioni ljudi su u Haitiju ostali na ulici, a njima je potreban normalan smeštaj i život.

Haićanski premijer nije još zatražio konkretnu pomoć u dolarima, zato što procena štete u ovoj zemlji još nije okončana. Bez obzira na to, hitna pomoć je više nego potrebna jer su mnogi Haićani i dalje bez vode i hrane, a 200.000 ljudi živi praktično na utrinama, bez ikakvog smeštaja. Premijer Belriv kaže da je hiljade ljudi osakaćeno i da nemaju nikakvu ortopedsku ili protetsku pomoć, a da se strah od epidemija svake vrste širi budući da kišna sezona tek počinje.

U zajedničkom saopštenju posle ove konferencije rečeno je da se svetski lideri obavezuju na desetogodišnju pomoć Haitiju, na „održivi razvoj“, smanjenje rizika od katastrofa i povećanje kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama. U drugom delu saopštenja navedeni su dugoročni ciljevi kao što su osnaživanje demokratske vladavine i stvaranje uslova za ekonomski razvoj.

Američka sekretarka Hilari Klinton opisala je ovaj dokument kao „novelu“, koja u prvom delu sadrži informacije o tome šta je potrebno uraditi, a u drugom konkretne podatke o visini pomoći. „Možda je ovo različito od onoga na šta ste navikli“, rekla je Hilari Klinton u svom govoru. „Nekad se ljudi okupe i daju različita obećanja koja nikad ne ostvare, zato što nisu napravili dobar plan.“ Harper kaže da „svaki dolar, svako vozilo i svaki radnik“ mora biti upotrebljen na efikasan način: „Ljudi Haitija to zaslužuju, a naši poreski obveznici to očekuju od nas.“