Berluskonijeve rode

Vlada premijera Silvija Berluskonija jedva je osvojila nekoliko glasova više u svoju korist prilikom glasanja o poverenju u parlamentu. Ovakav rezultat morao bi da primora premijera da se povuče, što je malo verovatno da će se desiti, iako je očigledno da ima mnogo manju podršku nego posle pobede na izborima 2008. Italijanski premijer ne uživa većinsku podršku u Donjem domu parlamenta otkako ga je usred najvećih političkih skandala napustio Đanfranko Fini, portparol Donjeg doma i koosnivač stranke premijera Berluskonija.

Sudbina italijanske vlade zavisila je od nekoliko glasova u parlamentu, uključujući glasove tri trudne poslanice za koje se očekivalo da će glasati protiv vladajuće koalicije. Da li će vlada pasti ili ne, odlučivale su rode. Naime, trudnice nisu bile sigurne da li će tog dana (utorak, 14. decembar) uopšte biti prisutne na glasanju o poverenju vladi u Donjem domu, a dobro su znale da taj dan može da znači kraj Berluskonijeve vlasti.

Neizvesnost je bila takva da se zdravlje tri poslanice – dve su iz Finijeve stranke, Đulija Bonđorno i Đulija Kosenca, a treća je Federika Mogerini iz stranke levog centra – danonoćno nadgledalo. „Ako Marta (bebino ime) odluči da se rodi tačno na vreme, onda ne mogu ništa da učinim“, izjavila je Federika Mogerini za dnevni list La Repubblica. „Ali, ako sačeka do utorka u podne, onda je izvesno: glasaću!“

Razvoj situacije u italijanskom parlamentu pomno su pratili i finansijski eksperti zabrinuti zbog evropske dužničke krize, koji tvrde da bi period nestabilnosti ili negativnih izbornih kampanja mogao znatno da naškodi ionako ugroženim italijanskim javnim finansijama. Uprkos javnom dugu od oko 120 odsto BDP-a, Italija je osvojila evropsku nagradu za strogu kontrolu javne potrošnje. Zbog toga, državni budžet Italije je u deficitu, nižem od proseka u evrozoni.

Upravo je tako Berluskoni govorio pred senatorima u parlamentu dan pre glasanja. Naglasio je da je njegova vlada uspela da sačuva italijansku ekonomiju od finansijske propasti, upozoravajući da opasnost od nestabilnosti i dalje traje. „Poslednje što treba Italiji je politička kriza“, obratio se senatorima koje je zamolio da budu „politički odgovorni“ i izglasaju poverenje njemu i njegovoj vladi. Zarekao se da će, ukoliko prođe test poverenja, otvoriti vrata vlade „umerenim snagama“ centra i levog centra. Dok će tzv. golubice među njegovim političkim protivnicima odbiti njegov poziv i otići, doći će možda rode. Tačno na vreme.