Bajden smiruje istočnu Evropu

Za američkog potpredsednika život je lep. Istog dana Džo Bajden održi govor pred demokratskim aktivistima u Nju Džerziju, zatim pred grupom davalaca podrške u Pensilvaniji, najzad na svečanoj večeri sa partijskim prijateljima. Gde god stigao, svi slave Obaminog zamenika.

Međutim, polazeći ovog utorka na četvorodnevnu posetu Evropi mora da se spremi na manje ljubazan doček. Potpredsednik putuje za Poljsku, Češku i Rumuniju – prve dve države Obama je prošlog meseca naljutio svojom odlukom da zaustavi plan svog prethodnika, Buša, da u njima postavi raketni odbrambeni štit.

Izmenjeni program SAD sad treba da se koncentriše na odbranu od iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa. Umesto skupih sistema za presretanje raketa dugog dometa Vašington planira stacioniranje konvencionalnih raketa SM-3, koje mogu da isključe ciljeve na bliskom odstojanju. One zasad mogu biti instalirane i na brodovima, posle možda u Turskoj ili na Balkanu.

Poljacima i Česima nije se smučilo samo od poruke, nego bar isto toliko od forme. Predsednik Obama ih je obavestio telefonom tek u ponoć po evropskom vremenu, pošto su američki mediji uveliko javljali o promeni kursa. Reakcija je bila očekivana. Poljski bulevarski list „Fakt“ komentarisao je: „SAD su nas prodale Rusiji“, češki premijer Mirek Topolanek se žalio da ta odluka pokazuje da se Amerika „više mnogo ne interesuje“ za taj region.

Bajdenova poseta je prva nekog visokog predstavnika vlade SAD posle te kontroverze. Bela kuća pokušava da smanji njen značaj: „Potpredsednik je u svemu načisto sa odlukom o raketama, baš kao i domaćini“, reče portparol vlade Robert Gibs. Evropski saveznici pokazuju sve više razumevanja i podrške, dodade Bajdenov savetnik za bezbednost Toni Blinken. Poljska i Češka su i sa novom strategijom potencijalni kandidati za instalaciju odbrambenih sistema sa zemlje.

Čini se da sve nije baš tako jednostavno. Pavel Demes, bivši ministar za međunarodne poslove Slovačke, a sada šef kancelarije German Marshal Fonda (GMF) u Bratislavi, govori: „Ta poseta je simbolički veoma značajna. Važan je signal što dolazi Bajden kao drugi čovek vlade SAD. On mora da objasni da Vašington brige istočne Evrope shvata ozbiljno.“

Već su u julu ove godine 22 državnika i intelektualca iz Srednje i Istočne Evrope Obaminoj vladi napisali otvoreno pismo. Bez obzira na to kolika je vojna vrednost raketnog programa, rekoše, „to je simbol američke verodostojnosti u regionu“, a nastavili su: „Dvadeset godina posle završetka hladnog rata mi više ne vidimo da se Srednja i Istočna Evropa nalaze u žiži američke spoljne politike.“

Nepoverenje je duboko. Transatlantic Trends objavljuju važno ispitivanje javnog mnjenja o odnosima između Evrope i Amerike po pitanju oduševljenja u vezi sa Obamom. U zapadnim zemljama, kao što su Nemačka, Španija ili Francuska, do 92 odsto upitanih predsednika SAD ocenjuju sa odobravanjem. U Istočnoj Evropi te su vrednosti mnogo niže. Samo četvrtina vidi poboljšanje transatlantskih odnosa u upoređenju sa prošlom godinom. „Ako postoji deo Evrope u kome Obamina vlada još mora da ubeđuje javnost, to su Istočna i Srednja Evropa“, pišu autori studije o tom ispitivanju.

Taj region naročito kritično posmatra približavanje Vašingtona Rusiji. Obamina vlada želi ponovo da oživi taj odnos, odustajanje od raketnog štita shvata se kao gest približavanja Moskvi. Sandra Kalniete, poslanica Letonije u Evropskom parlamentu, kaže: „Moskva i nadalje pokušava da marginalizuje zemlje Istočne Evrope i baltičke zemlje.“ Bajdenov savetnik Toni Blinken zbog svega toga se požurio da pred poletanje svog šefa ponovo naglasi: „Vlada SAD traži tesne veze sa Rusijom, ali ne na račun naših saveznika.“