Irinej,
patrijarh SPC, tokom posete Rusiji:
„Duhovno stanje Evrope sada je veoma jadno. Tamo je, kao što je rekao Fridrih Niče, ‘Bog umro’.“
(B92)
Rajko Nikolić,
menadžer budvanskog kluba „Trokadero“, „otkiva istinu o nastupu Jelene Karleuše u ovom klubu i kaže da je gnusna laž da je Karleušu bilo ko napao“:
„Tačno je to što ste čuli. Zbog njenog nedoličnog ponašanja bili smo prinuđeni da prekinemo njen nastup. Uzela je mikrofon i izgovarala je neke ružne reči, a iz mase je izvukla jednog dečka, počela da ga skida i da ga liže. Tu je bilo dosta mlađe publike i smatrali smo da to što radi nije prikladno. Novac je dobila unapred.“
(„Kurir“)
Slobodan Stefanović,
glumac Pozorišta na Terazijama, nezadovoljan je „podelom uloga“ prilikom sinhronizacije animiranog filma Štrumfovi 2, pa je javno je negodovao jer ona srpska Štrumfeta „ne zaslužuje da učestvuje u materijalu namenjenom za zabavu najmlađih“:
„Seka Aleksić daje glas Štrumfeti. Kažu, marketinški je dobro. Je l’ može moj Štrumf na bolovanje? I sad ispade Seka veća institucija od Štrumfova. Kao, oni ne mogu da se dobro prodaju bez Seke. Ma čekaj…“
Seka Aleksić,
pevačica i Štrumfeta, malo se uvredila na ovakve komentare glumca, pa mu je poručila:
„Dragi Slobodane, sasvim je normalno u svetu da javne ličnosti gostuju u takvim projektima. Ako je jedan Dragan Vujić Vujke prokomentarisao da sam sinhronizaciju odradila kao profesionalni glumac, on koji se godinama bavi tim poslom, ne vidim mesta polemici. I na kraju, dragi moj Slobodane, biti Seka Aleksić nije sramota. Na kraju, kada ja o nekome pričam, tu su uvek i adekvatni argumenti, pa te najljubaznije molim da otkriješ po čijoj sam to direktivi, kako reče, postala deo projekta.“
(„Blic“)
Šaban Šaulić,
pevač narodne muzike, o svom idealnom letovanju u Krčedinu:
„Ovde mi je lepo i retko negde idem leti. Nema razloga da putujem po belom svetu. Ne volim more, više mi prija reka, ali ću sa suprugom Gordanom otići na pet-šest dana u Atinu kod prijatelja. Što se mene tiče, nigde ne bih išao, ali moram da ispunim želju Gordani.“
(„Večernje novosti“)
Vesna Đogani,
pevačica, govori o idealnom letovanju njene porodice:
„Posle odmora u Italiji uputili smo se u Crnu Goru u hotel Splendid gde po tradiciji svake godine letujemo. Tu se osećamo kao kod kuće i mada nas mnogi kritikuju što letujemo u skupom hotelu, smatramo da zaslužujemo ovaj luksuz i hedonizam, jer tokom cele godine mnogo radimo…“
(„Hallo“)
Ranka Jakšić,
autorka serijala „Stranac u Srbiji“ koji se emituje na RTS-u, govori šta stranci vole u Srbiji:
„Zna se kojim redosledom ide: rakija, kajmak, ćevapčići, sarme. Ko dolazi u Srbiju da tu živi, mora da se navikne na to. U početku svi imaju stomačne tegobe, jer skoro nijedna nacija nije navikla na toliko obilne obroke teške hrane. Posle izvesnog vremena, nije mi jasno šta se desi, ali – svi uživaju u specijalitetima srpske kuhinje.“
A šta ne vole:
„Ne sviđa im se kako se ponašamo u saobraćaju, kako nam tu često nedostaje empatija. Žao im je neuređenih, oronulih fasada. Odmah primete đubre po ulicama, kažu da ne čuvamo dovoljno svoj grad. Čudi ih da nismo svesni kakvo bogatstvo Beograđanima pružaju reke i kako se nesavesno odnosimo prema njima. Oni koji žive u selima odlaze u prirodu noseći džakove i skupljaju đubre. Tada su baš ljuti na nas.“
(„Večernje novosti“)
Srđan Đoković,
„otac najboljeg tenisera na svetu“, u ekskluzivnoj ispovesti otkriva kakav ga glas bije:
„Da je Novak dobar, ali da je tata nemoguć. Kao da je Novak rastao u nekoj drugoj porodici, a ne u našoj. Novak je njegov tata i njegova mama, i Novak je Đoković, kao što smo i mi Đokovići, i tako će ostati dok smo živi.“
Da li je Boba Živojinović bio vrhunski teniser:
„Šta je bio Boba? Bio je odličan teniser u dublu i osrednji u singlu. Koga je on pobeđivao? Mekinroa? Pa i Dimitrov je pobedio Novaka, pa šta? Predsednik Bugarske kaže da je to najveći uspeh bugarskog sporta u poslednjih 15 godina. E, tako je i Boba igrao. Bio vam je idol jer je jeo sendvič tokom meča. Bio je dobar teniser i ništa više od toga. Svi ovi, Ana, Jelena, Viktor i Janko, bolji su i igrači i bolji ljudi od njega.“
O stanju u Teniskom savezu:
„Ljudi koji 11 godina vode tenis u našoj zemlji ništa ne rade, a i dalje su tu gde jesu. Njih interesuje samo da odu da se slikaju u svečanim ložama na turnirima. Sad je bila proslava 100. godišnjice ITF-a u Versaju i tamo idu Boba Živojinović i Lepa Brena.“
Da li se nešto promenilo dolaskom sadašnjeg predsednika Generalne skupštine UN na čelo Saveza:
„Napravljen je kompromis jer smo mislili da će Vuk Jeremić nešto promeniti, da će pronaći zemlju za pravljenje nacionalnog centra. Međutim, on je otišao svojim poslom i napravio najgoru moguću stvar. Doveo je sponzore, doneo novac i dao tim neradnicima lovu, od koje su živeli narednih godinu dana opet ne radeći ništa.“
(„Kurir“)
foto: m. milenković
Slobodan Boba Živojinović,
„nekadašnji as u belom sportu“, bivši funkcioner Međunarodne teniske federacije, „nedavno je upriličio spektakularno slavlje svog 50. rođendana“, koje je trajalo dva dana, jer:
„Odlučio sam da ovoga puta pozovem u goste sve drage prijatelje koji su obeležili moj život. Došli su mi drugari sa kojima sam išao u školu i oni sa kojima sam godinama kasnije igrao tenis. Mnogi od njih nisu iz Beograda, pa sam želeo da ih što bolje ugostim i da im pokažem grad. Prvog dana iznajmili smo brod Zlatno srce, jer sam želeo gostima da pokažem kako izgleda Beograd sa reka. Čitav događaj upotpunile su akustične gitare, a prilikom prolaska pored restorana Tala u Zemunu, osoblje nas je iznenadilo ribljom čorbom od riba iz Save i Dunava, ali i hobotnicom ispod sača. Posle tog ukusnog predaha nastavili smo da plovimo do restorana Promenada u Pristaništu gde smo organizovali žurku sa dens muzikom, uglavnom iz osamdesetih godina. Tu smo đuskali do ranih jutarnjih sati. Narednog dana, kada je zapravo i bio moj rođendan, sve te drage ljude ugostili smo u našoj kući na Bežanijskoj kosi…“
(„Hallo“)
foto: m. milenković
Zvezdana Jovanović Popović,
„simpatično televizijsko lice, zaposlena na TV Prvoj kao novinar, voditelj, producent i urednik u Informativnoj redakciji“, govori o roditeljstvu i karijeri:
„Stefana još nismo upisali u vrtić, a pošto suprug i ja imamo veoma zahtevne profesije, naše majke nam mnogo pomažu. Kada vam radni dan traje dvanaest sati, kao nama, olakšavajuća okolnost je kada ne moram da mislim da li je naš sin u sigurnim rukama. Moja majka je pedijatar po zanimanju i brine o njemu možda i bolje od mene i supruga“.
O energiji:
„Naš sin je u martu napunio tri godine, vrlo je živahan preko celog dana, s tim što spava jedan sat po podne. Divim se mojoj majci kako izlazi na kraj sa njim, jer sam ja posle dva dana koja provedem sa detetom u kontinuitetu, premorena. Budi se rano i ima zadivljujuću energiju…“
(„Hallo“)
