Goga Sekulić,
pevačica, na pitanje šta bi uradila sa iznenada dobijenih 1000 evra, kaže:
„Kupila bih dopunu za telefon.“
Sa 100.000 evra:
„Potrošila bih ih na garderobu, možda neku manju nekretninu i deo bih dala u humanitarne svrhe.“
Sa milion evra:
„Kupila bih vilu sa velikim dvorištem pored jezera u Švajcarskoj. Ostatak bih potrošila na opremanje enterijera.“
Jasna Milenković Jami,
pevačica, 1000 evra bi :
„Potrošila bih ih na krpice za mene i moju ćerku.“
Sa 100.000 evra:
„Kupila bih malu nekretninu, a ostatak bih oročila za ćerkino školovanje.“
Milion evra:
„Odselila bih se u neku egzotičnu zemlju u kojoj je 12 meseci leto i tamo bih kupila neku lepu vilu. Otvorila bih jedan tropski bar i uživala do kraja života.“
Milutin Popović Zahar,
kompozitor, u istoj situaciji, sa 1000 evra:
„Otišao bih na odmor u Španiju ili Portugal.“
Sa 100.000 evra:
„Prvo bih zamenio ovu krntiju i starudiju od ‘renoa’ i kupio bih novu ‘hondu’. Sa ostatkom novca jednom nedeljno organizovao bih vožnju beogradskih dama do Avale i nazad.“
Sa milion evra:
„Onome ko bi mi rekao da sam ih dobio automatski bih dao polovinu te sume, a sa ostatkom bih otišao na jedno putovanje oko sveta… i ne bih se vratio dok ih ne potrošim.“
(„Kurir“)
Ivan Ivanović Juice,
reper, na pitanje šta bi uradio sa 100.000 evra, kaže:
„Kupio bih stan, otvorio frizerski i kozmetički salon, školu za repovanje i otputovao negde.“
(„Story“)
Novak Đoković,
najbolji srpski teniser, priča o Rolan Garosu:
„Kada sam ovde igrao kao junior, sam sam prao svoj prljav veš. U hotelskoj sobi uzeo bih prašak za veš ili sapun i rukama trljao majicu, šorts i čarape, koji su bili crveni od pariske šljake. Tada sam morao mnogo da štedim. Novca nisam imao i svaki evro mi je mnogo značio“, rekao je Novak Đoković, i dodao: „Sada je situacija drugačija. Srpska teniska organizacija odlično je organizovana, tako da nemamo problema s prljavim vešom. Predamo svoju prljavu odeću i za dva dana sve nas to čeka čisto i ispeglano u hotelskoj sobi. Nema više crvenih mrlja kao posle ručnog pranja.“
(„Svet“)
Ivan Ivanović,
voditelj emisije na TV Foksu „Večeri sa Ivanom Ivanovićem“, u kojoj se bavi i političarima i estradom, otkriva neke detalje svog ugovora sa producentom:
„Ono što je najbitnije za mene i moju emisiju jeste činjenica da sam od Foksa dobio apsolutnu autorsku slobodu. Sve mi je dozvoljeno, a ako ćeš preciznije, mogu da radim šta god hoću, dokle god rejting i način na koji je emisija prihvaćena kod naroda to dozvoljava. Nemam frku ni od čega i ni od koga, jer sve ono što je za šalu, biće predmet šale. Među njima ne pravim razliku, jer su za mene političari komični kao pojave i odličan su materijal za ovu vrstu šoua.“
Ko je zanimljiviji za sprdnju – estrada ili političari:
„Žestoka je konkurencija, ali moram da budem iskren i priznam da su to političari, jer ono što oni rade ima mnogo veće posledice na život običnog čoveka. A mi emisiju pravimo upravo za obične ljude koji petkom uveče žele da se zabave uz dobar program.“
(„Svet“)
Slobodan Grujić,
aktivista Srpske napredne stranke, u aranđelovačkom selu Darosava pomagao je u kampanji, i priča kako je to bilo:
„Stranačko rukovodstvo bilo je zadovoljno brojem od 300 novih članova koje smo za nekoliko nedelja privukli u Darosavi i okolini. Cela porodica je u SNS-u, radili smo volonterski. Pomagali smo oko lekarskih pregleda, kroz koje je prošlo oko 200 ljudi, a nekima smo pronašli i teške bolesti. Nije obavezno da budu članovi stranke, niti da nam obećaju glas.“
Milica Grujić,
snaja Slobodana Grujića, takođe je bila aktivna u kampanji narodnjaka:
„Ljudi su bili veoma zadovoljni. Merili smo i dioptriju, a posle 14 dana besplatno delili naočare. Mnogo smo naočara podelili starijima, ali i mlađima. Ali, to su naočare od 100 dinara, plastične, kineske. Uzeli su i moja svekrva i svekar. Ja sam uzela ove roze, to je model za mlađe žene. Sve stranke su davale dečje paketiće. U našim paketićima bio je smoki, krem, grisine, bombone. Ja sam podelila desetak paketića i uskršnja jaja.“
Zašto se toliko zalagala na terenu:
„Najviše sam išla zbog toga što su nam obećali da ćemo, kao volonteri, imati prednost kod zapošljavanja kada dođu na vlast.“
(„Politika“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka i poslovna žena, „sinonim za kvalitet koji traje i uspešno odoleva promenama, bogatom karijerom, novim poslovnim izazovima koje namerava da realizuje, uz troje dece i unuke, slavna plavuša ostvarena na svakom polju“, priča o svom stanu:
„Kada sam ostala sama, od ovog prostranog doma napravila sam praktično jednosoban stan. Jedina vrata koja sam ostavila su na kupatilu i na spavaćoj sobi, sve ostalo je otvoreno. Ali, nemam kada da uživam u svom stanu, pa se često pitam da li mi je ovoliki stan uopšte i potreban. Izađem iz kuće ujutru u osam, a vratim se dvanaest sati kasnije. Lepo je bilo proživeti sve godine, posebno sa decom. Kada su bili mali, neko od njih je izjavio kako noću ne sme sam da ide u toalet, jer se plaši da u mraku ne porazbija sve sitnice.“
Da li joj nedostaje buka u kući:
„To mi uopšte ne nedostaje. Naprotiv. Možda sam osobenjak, ali pomisao da su oni sada ovde, svako sa svojim životnim stilom i društvom, unosi mi nemir, mislim da bih poludela. Da su mi deca ovde, ne bih mogla da imam mir koji sada imam i koji mi je u ovim godinama potreban. Moja deca su velika, imaju svoje živote, ali smo i dalje vrlo bliski. Sa Elenom svakodnevno pričam telefonom po dva, tri sata, kao i sa Mićom i sa Milenom. Jedino ne spavamo pod istim krovom. Nadam se da ću u budućnosti imati više vremena da pravim večere u svojoj trpezariji. Ova prostorija je u mom domu potpuno neiskorišćena, maltene je pretvorena u teretanu.
Da li uživa u ulozi bake:
„Uživam. Naravno da bih volela još unuka, pogotovo što je Mića obećao da će svojoj prvoj kćerki dati moje ime. Znam da će ona veoma ličiti na mene, posebno po naravi. Moji unuci su vragolasti, što ume da bude vrlo šarmantno, četvorogodišnji Simon je beskrajno nemiran. Takva deca imaju posebnu vrstu energije i inteligencije koju ja obožavam. Ne mogu baš da se pohvalim da sam perfektna baka. Pre neki dan bila sam kod Simona koji je tada pitao: ‘Hoćeš li sada da ostaneš dugo, dugo i da ne ideš kući?’ Naravno da nisam mogla da mu ispunim želju, ali vreme koje provedem sa njim, kao i sa ostalim unucima pravo je uživanje.“
(„Svet“)
Vlado Georgiev,
pevač, priča o uticaju godišnjih doba na njegovo raspoloženje:
„Proleće je vrlo čudno. Kažu da je tada čovek vrlo promenljiv i neodlučan. Zato ni ja sada ne umem da formulišem odgovor na pitanje da li su moja osećanja bliža zaljubljenosti ili ljubavi.“
(„Story“)
Isidora Bjelica,
književnica, putnik, supruga Nebojše Pajkića, na pitanje da li na porodičnim putovanjima ima nepredviđenih situacija, kaže:
„Pre izvesnog vremena spremali smo se na put na Sejšele, a Nebojši je otkazala jedna ruka. Doktor je mislio da je šlog. Rekla sam mu da mi moramo da idemo i da bi bilo veoma romantično da umre baš tamo. Srećom, u pitanju je bio samo nedostatak nekih vitamina.“
(„Hello!“)
Srđan Sarić,
maneken, na pitanje koji mu je omiljeni modni detalj, kaže:
„Najviše volim skupe satove koji po mom mišljenju predstavljaju odraz muškosti, a pored njih volim i kaiševe i imam ih mnogo, jer osim što koriste, mogu lepo i da ukrase pantalone.“
Da li se stidi nekog modnog promašaja:
„Veoma pazim šta oblačim i mislim da do sada nisam imao nikakav modni promašaj. Ako ih je i bilo, meni nisu tako izgledali.“
(„Story“)
Slavica Đukić–Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije, psihijatar i profesorka, govori o korupciji u svojoj profesiji:
„Znate kad vam neko dođe sa sela, pa ubere jabuku sa grane i donese to kao poklon i izraz uvažavanja, onda osetite da je to neko ko ispoljava zahvalnost. Uvek kažem da budimka koja miriše na vašu kuću može da bude najviši nivo poklona i ništa više od toga. To je moj odnos prema tome.“
Zašto njen slučaj nije tipičan:
„Međutim, ne mogu vam ja biti reper, jer kao psihijatar radim u specifičnoj delatnosti. Psihijatrija je takva da češće mi dajemo bolesnicima nego što bilo šta očekujemo.“
(„Alo“)
Srđan Srećković,
ministar za dijasporu, „najbliži saradnik Vuka Draškovića“, ne planira odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu:
„Nažalost, ne, ali ću se truditi da i pored obaveza pogledam što veći broj utakmica. Ne kaže se bez razloga da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.“
Da li će i fudbaleri, kao predstavnik Srbije na Eurosongu, imati podršku dijaspore?
„Oko trideset hiljada naših ljudi živi u zemlji koja će biti centar sveta narednih mesec dana tako da će ‘orlovi’ imati veliku podršku sa tribina.“
Da li je nekad igrao šah sa Vukom Draškovićem?
„Ne, šah je igra koja ne odgovara mom mentalitetu. Ja brzo mislim i brzo donosim odluke.“
Koja je Draškovićeva najbolja knjiga?
„Nož, bez dileme. Ova knjiga je više od romana, mislim da neću preterati ako kažem da je Nož zapravo preteča i ideološka osnova za odlazak komunizma.“
(„Arena“)
