Đorđe Vukadinović,
analitičar:
„Privreda stoji u iščekivanju Fijata i budućeg kragujevačkog čuda, koje je, uzgred rečeno, verovatno isto koliko i Gospa u Međugorju.“
(„Politika“)
Bora Đorđević,
rok muzičar:
„Polako ali sigurno postajem politički sve gluplji. Nije mi jasno zašto su Tadić i Jeremić otišli čak u Njujork da pokrenu pitanje legitimnosti priznavanja Kosova – baš kod onih koji su izmislili tu karikaturu od države. Baš na vreme su se setili da to postane pravno pitanje (do sada nije?), kao da se tamo u Ujedinjenim nacijama, čiji se ugled svakodnevno srozava, bave pravom naukom. Otišli su iz istih razloga kao i na Olimpijadu u Peking, da malo putuju. Onaj neuspeli pobačaj Si-En-Ena s ponosom je pre neki dan objavio da je Samoa priznala Kosovo! Domaćih izdajnika se nakotilo ko zečeva, a i okupatora je sve više.“
(„Politika“)
Vjerica Radeta,
radikalka i poslanica:
„Boris Tadić je stvorio Tomislava Nikolića, u ovoj sadašnjoj verziji. To je nama jasno.“
(RTS)
Tomislav Nikolić,
lider poslaničke grupe „Napred, Srbijo“, na pitanje ko je hteo da ga likvidira, odgovara:
„Inicijali su mu V. J., a nosio je dokumenta pod lažnim imenom N. J., a odavde ga je kontaktirao V. V. Onda sam ja kontaktirao nadležne organe, a V. J. je, u međuvremenu, saznao ko je objekat kojeg ‘treba da ugrozi’ i oterao ih u p. m.“
(„Press“)
Pred skupštinskom govornicom, obraćajući se poslanici SRS-a Gordani Pop-Lazić:
„Ti, Gordana, više nećeš imati na čijem ramenu da plačeš zbog izneverenih kada te pritisnu izneverene ljubavnice ili one koje to nisu ni postale.“
Gordana Pop–Lazić,
odgovara Nikoliću:
„Vaša bojazan koliko će se ljudi pojaviti na nekom mitingu koji će SRS održati po pitanju Vojislava Šešelja ili bilo kom drugom pitanju biće u vezi sa vašom potencijom, mislim na političku potenciju, koja je sada možda nešto veća nego što vi mislite, ali do sledećih izbora i jedna i druga potencija će biti na veoma niskom nivou.“
(„Glas javnosti“)
Snežana Berić,
alijas Ekstra Nena, o svom umetničkom imenu:
„Mladi danas kažu za nešto da je ekstra, a tako su i onda za masu stvari govorili. Dok su se momci iz benda premišljali kako da se zovemo, da nas narod što pre upamti, ja sam im rekla: ‘Stvarno preterujete, hajde da to bude Ekstra, to je sad u trendu!’ Narod je to upamtio, to ime je ostalo uz mene, pa sada, kad se javim na telefon i kažem ‘Dobar dan, ovde Nena’, ljudi dodaju ‘Ekstra’!“
(„Građanski list“)
Gordan Mihić,
scenarista, priča kako ga je „pisanje spasilo od matematike“, i šta se desilo na popravnom ispitu:
„Ko zna šta bi sa mnom bilo da za vreme presudnog pismenog ispita iz matematike nije stiglo pismo sa zaglavljem iz ‘Borbe’. Poslužitelj je, po nalogu iznenađenog direktora, doneo pismo na čas. Ja, naravno, nisam znao od koga je i za koga je to pismo i sedeo sam tupo zureći u svesku sa postavljenim zadacima. Od rešenja ni traga, pomoći niotkuda. Za to vreme, profesor Živković je otvorio pismo, s nevericom čitao sadržaj, a onda, zaklimavši glavom, uz čudan osmeh pogledao ka meni, pozvao me prstom da mu priđem i – da ne ometa druge đake – tiho mi šapnuo: ‘Nemoj dalje da se mučiš. Matematika ti neće biti potrebna u životu. Čestitam, primljen si za novinara ‘Borbe’.“
(„Blic“)
Maja Nikolić,
pevačica, nedavno se zaposlila i kao PR Fudbalskog kluba Bežanija:
„Super se snalazim na novom radnom mestu. Uživam u Bežaniji. Planiram da Danijela Milovanovića, svog brata od ujaka, prebacim u prvu ligu, ali još je rano pričati o tome.“
(„Večernje novosti“)
Dr Mirko Vasiljević,
dekan Pravnog fakulteta, povodom izveštaja Helsinškog odbora o stanju ljudskih prava u Srbiji:
„Kakav bastard! Da apsurd bude još veći, nastavnici i saradnici koji su pripremili ovu konferenciju ili na njoj imaju izlaganja, našli su se na spisku ‘nepodobnih’ kao neprijatelji ljudskih prava! Ni to nije dovoljno, treba i počivše ubiti. Zato je valjda spisak dopunjen i popunjen imenima ljudi koji nisu živi već tri-četiri godine!“
(„Politika“)
Dušan Savić,
bivši fudbaler Crvene zvezde, takođe se našao na spisku Helsinškog odbora za ljudska prava:
„To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i države.“
(„Večernje novosti“)
Aleksandra Perović,
pevačica, dobila je ponudu da radi kao asistent na Fakultetu za menadžment i sport „Braća Karić“, ali se još uvek dvoumi:
„Jedini problem zbog kog još nisam fakultetu saopštila svoju konačnu odluku jeste to što nismo precizirali tačno radno vreme. Ali nadam se da će ljudi sa Univerziteta ‘Braća Karić’ imati razumevanja pošto znaju da je muzika moj primarni posao. Radujem se ovom poslu i nadam se da ću postići dogovor i već od oktobra početi da radim.“
(„Kurir“)
Stojan Župljanin,
haški optuženik i bivši načelnik Centra službe bezbednosti u Banjaluci, nakon hapšenja u Pančevu počeo je da vodi dnevnik u stihovima:
„Ćelija 65“
Ćelija 65 prva u nizu
je od ćelija koje im slede
ona mi prva ovjerava vizu
za Hag gdje će da me proslede.
Ćelija 65 moja je sudba
koja mi otvara vrata pakla
u nju me spakova stara UDB–a
dok mi je lisice na ruke namakla.
Ćelija 65 nije mi strana
niti je teško podnose oči
kao da mi je od Boga dana
osjetih, dok moja noga u nju kroči.
Ćelija 65 prima Srbe
za njima lagano, tiho plače
‘Bolje vam je ovdje nego na vrbe’
kaže mi tiho, a zatim jače.
‘Sve vas primamo’, kaže mi ona
a srce naše pati, vene
dok sa Vračara odjekuju zvona
kroz koje promiče plač mi žene.
Toplina iz nas za vas zrači
grijemo vas ko mati kad grije sina
i kad se vama pred očima smrači
i mi se stidimo gnusnog čina.
Gdje završavaju srpske nade
najbolji sinovi prošloga rata
o Bože, Bože šta vam rade
zar opet Srbin brat na brata.
A onda srcem nam zavlada tuga
kada Vas upute u mračni Hag
kada nam odvedu najboljeg druga
tad vam se izgubi svaki trag.“
(„Pečat“)
Damir Stančić,
majstor za tetovaže i vlasnik Studija „Damir Tatoo“, govori o lekovitom dejstvu svojih radova:
„Najviše se traže likovi svetog Đorđa kako ubija aždahu, svetog Nikole i Majke Božje ili svetitelja kojeg slave. Ovakvih simbola najviše ima fudbaler Mateja Kežman, kod koga sam, dok je igrao u Istanbulu, odlazio bar šest puta kako bih mu uradio tetovaže. Bivšem košarkašu Partizana, Amerikancu Miltonu Palasiju, istetovirao sam brojanicu. Zanimljivo je da sam fudbaleru Marku Peroviću, osim Isusa na leđima, uradio i rajsku pticu na nozi. To je tražio posle povrede noge da mu se istetovira kao simbol, kao dizanje iz pepela, i eto, posle toga, ozdravio je i vratio se u igru.“
(srpskadijaspora.info)
Ceca Tanasić,
folk pevačica, priča o svom učešću u „Zvezdama Granda“:
„Počela sam da pevam kasno, sa 24 godine. Radila sam po klubovima po Srbiji, Bosni, na moru, i svi su me nešto tapšali po ramenu, ali se niko nije ponudio da pomogne. Pevala sam po klubovima, svadbama, krštenjima, za bedan honorar, trpela da mi pijani gosti prosipaju piće po glavi. Nedavno sam rekla mužu da ću da pevam još dve-tri godine, i gotovo. U penziju. A onda me je prijateljica prijavila na audiciju i otišla sam samo da bih joj učinila uslugu.“
Na pitanje kako će potrošiti novac od nagrade, ako pobedi, kaže: „Sigurno je samo da ću pola para dati crkvi sveti Đorđe u Cvetanovcima, koja se upravo gradi. Jer, ovo ništa nije slučajno. Nastupala sam pod rednim brojem četiri, imam 44 godine, a glasalo se na broj 4444. Bogu hvala!“
(„Press“)
Veselin Jevrosimović,
biznismen i predsednik „Komtrejda“:
„Pre nekoliko nedelja sekretarica u mom kabinetu prebacila mi je telefonski poziv rekavši da me traži premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Imao je isti glas kao on, a to znam jer sam mesec dana pre ovog poziva razgovarao sa pravim premijerom Dodikom. I ovaj lažni Dodik prvo me je pitao ista pitanja o stvarima o kojima sam razgovarao sa pravim Dodikom, o poslovima u Bosni, Sloveniji, kako ide biznis u Srbiji. I onda mi je zatražio pomoć, kaže, treba da uplatimo 150.000 dinara za lečenje nekog navodno bolesnog deteta. Naravno da sam odmah prihvatio da pomognem i ponudio sam da uplatim više ako treba, ali smo ostali na toj sumi. Pozdravili se, do viđenja, do viđenja“, priča Jevrosimović, navodeći kako je kasnije ipak posumnjao u prevaru. „Pre nego što smo uplatili novac, od svojih saradnika zatražio sam da pozovu Banjaluku i provere da li zaista premijer RS vodi akciju za pomoć nekom bolesnom detetu. Naravno, tada smo utvrdili da je u pitanju prevara i da nema nikakve humanitarne akcije. Sve ovo sam prijavio našoj policiji, ali nikakvu povratnu informaciju od njih nisam dobio. Verovatno ga još nisu uhvatili.“
(„Press“)
