Oliver Dulić,
predsednik parlamenta, „reagujući na prigovor poslanika LDP-a što dopušta da Tomislav Nikolić naziva lidera LDP-a Čedomira Jovanovića narkomanom“:
„Opijati su sredstva koja se koriste prilikom operacije. Nikolić nije rekao da je Jovanović narkoman, već da koristi opijate.“
(„Danas“)
Josif Tatić,
glumac, o mladosti i porocima:
„Mladost ko mladost… Kajem se što nije bila još burnija! Kajem se što nisam pušio još više. Ostavio sam cigarete pre mesec dana i… Uh, strašna je kriza! Ostavio sam i alkohol, pijem samo crno vino.“
(„Blic“)
N.N.,
pouzdani izvor, u „Kurirovom“ istraživanju porekla imovine Srđana Predojevića, voditelja Jutarnjeg programa na RTS-u, otkriva:
„Srđan je doskora vozio crnu ‘opel vektru’. Iako je bila nova i ispravna, prohtevi su mu očigledno porasli, pa je ovaj ‘skromni momak’ nedavno seo za volan džipa ‘hjundai’. Cena ovog džipa se kreće otprilike oko tridesetak hiljada evra, pa Predojević svima priča kako je morao da podigne kredit kako bi četvorotočkaš dolikovao njegovoj funkciji. U kakvu je bankovnu zavrzlamu upao, zna samo on, ali mu se verovatno ova investicija isplati. Kolege ga zezaju da je priča o kreditu puka fora.“
(„Kurir“)
Rasim Ljajić,
predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i ministar rada i socijalne politike, na pitanje da li „će mu nedostajati Karla del Ponte“:
„Nisam s njom u nekom privatnom kontaktu da bi mi nedostajala. Kroz naš odnos su se smenjivale različite faze, pa su neki susreti bili prilično lagodni i bez tenzija, a tokom nekih je znala da bude veoma neprijatna, pa i da udara šakom o sto.“
Da li glavna haška tužiteljka „ima tešku ruku“:
„Srećom, to niko od nas nije mogao da proceni.“
(„Blic“)
Dragan Marković Palma,
gradonačelnik Jagodine i lider Jedinstvene Srbije, na pitanje šta misli o imperiji Miroslava Miškovića, kaže:
„Mnogo više volim da preduzeća u Srbiji kupi Mišković nego neki Drgec, Mustafa, Memeti… Pa, zar u sopstvenoj zemlji da Srbi budu gastarbajteri?“
Zašto smatra da je Zakon o predsedniku Republike loš:
„Smatram da je Zakon morao da predvidi, između ostalog, da niko ko se ženio dva i više puta ne bi mogao da bude kandidat za predsednika. Pa, ako je neko ostavio suprugu i decu i na taj način ih izdao, kako će voditi računa o narodu. Isto se to odnosi i na ministre u Vladi Srbije – dođe Đelić iz Francuske, prenemaže se da je podstanar kod tetke i da spava na tetkinom kauču, ostavio porodicu i decu… Pa, kada je ostavio svoju decu, kako će da vodi računa o deci u Srbiji?“
(„Glas javnosti“)
Saša Popović,
suvlasnik Grand produkcije koju godinama vodi sa Lepom Brenom, proglašen je za jednog od najmoćnijih ljudi u medijima:
„Iz godine u godinu trudim se da radim najbolje što mogu i da narodu ponudim najkvalitetniju muziku. Želim da muziku u našoj sredini podignem na viši nivo i na pedagoškom i na kulturnom nivou. U Grandu više nema vulgarnog orijentalnog folk zvuka i primitivne golotinje.“
(„Blic“)
Zvonko Đukić Đule,
frontmen grupe Van Gog, takođe je svrstan u društvo najmoćnijih u zabavljačkom biznisu, i o tome kaže:
„Finansijski i politički uticaj nije presudan za rokenrol kao supkulturu koja ima jak uticaj na kulturu. Uticaj rokenrola se vidi kroz bunt, što je osnovna pokretačka snaga jakih gitarskih rifova i pesama u duru, ali nije poenta buniti se samo negativitetom, treba nuditi i pozitivan ishod. Lična harizma postoji, ali ona poseduje čestice talenta.“
(„Blic“)
Ana Stanić,
pevačica, rešena je da promeni svoj nastup u medijima „jer, vremena se menjaju“:
„Trenutak je da se opustim. Previše sam se opterećivala pitanjem šta se u medijima sme, a šta ne sme. Sad shvatam da sam preterivala i da me je to ubacilo u zamku ponašanja koje je ličilo na one situacije kada pričam sa nekim znatno starijim od sebe. S tim periodom svakako je gotovo. Ne kažem da ću ubuduće skakati gola po studiju i psovati, ali se neću preterano obazirati na to da li je moja pristojnost na nivou, ako me slučajno ponese atmosfera.“
(„Elle“)
Dubravka Filipovska,
potpredsednica Nove Srbije, o uzorima u politici, kaže:
„De Gol je u kampanjama imao direktnu komunikaciju sa narodom. Tako radi i naš predsednik (Velimir Ilić, prim. ur.), i još bolje. Zbog njegovog načina vođenja politike i ja sam ušla u politiku.“
Koga još smatra uzorom u politici:
„Sanda Rašković-Ivić. Divila sam se Sandi kada je preuzela Koordinacioni centar za KiM u tako teškim vremenima. To je zaista vredno divljenja.“
(„Standard“)
Velimir Ilić,
lider Nove Srbije, o svojim uzorima u politici:
„Zbog Vuka Draškovića sam ušao u politiku. Bio je inicijalna kapisla. Da nije bilo njega, ne bih bio političar. Sa Vukom sam voleo da nastupam, voleo sam njegov način vođenja politike, njegove ideje. Posle smo se razišli, ali to nije bitno!“
(„Standard“)
Anica Cvetković,
domaćica, iz svoje perspektive govori o polnoj ravnopravnosti:
„Meni je muž, kada govorimo o kućnim poslovima, pomogao samo iz zadovoljstva, onda kad je to želeo. Voleo je, recimo, da secka povrće u kuhinji. Znam da podela na ‘muške i ženske poslove’ postoji i danas. Naravno, u našoj kući ja sam kuvala, prala, sređivala… Podizala sam i decu. Moj suprug je, zapravo, bio ‘gost u kući’, jer je bio generalni direktor velikog preduzeća, pravi gospodin.
Imala sam dnevnu rutinu, da tako kažem, u kojoj sam uživala. Do 14 časova bih sve poslove završila, kuću izglancala i onda bih sela da vezem goblene ili štrikam. Kao žena sam ostvarena u potpunosti.“
(„Politika“)
Branislav Lečić,
glumac, bivši ministar kulture, priča kako se upoznao sa Arkanom:
„… Bukvalno me je strpao u auto i odvezao u Arkanovu poslastičarnicu. Arkan je bio vrlo ljubazan i blagonaklon, osećalo se čak jedno određeno divljenje prema meni kao glumcu… Arkan je hteo da snima film o sebi, pa da ga ja igram. Rekao sam mu da je toliko autentičan da bi vrlo teško neko drugi mogao da ga odglumi. Na kraju sam mu predložio da mi se javi kad bude imao scenario. Bio je to jedan vrlo muški razgovor…
Kad se sada setim susreta s Arkanom, mislim da se on pržio na stolici, a trebalo je da izigrava autoritet za svoju okolinu. S druge strane, intuitivno je osećao da to kod mene ne prolazi i da ne može da me fascinira time, pa je to ispao vrlo ukusan susret. Nijedan od nas dvojice nije dokazivao da je veći nego što jeste.“
(„Press“)
Dragan Jočić,
ministar policije, na novinarsku primedbu da navijači pevaju o njemu i nazivaju ga pogrdnim imenima, kaže:
„Neka pevaju šta hoće, neka pišu kakve hoće parole… Neka me prozivaju koliko god hoće. Samo neka prestanu da se biju, da se okanu nasilja, da povređuju sebe i druge, da ne ugrožavaju drugima i sebi život. Što se mene tiče, samo neka pevaju…“
(„Press“)
Dušan Savić,
bivši fudbaler, suprug i otac:
„Trenutno već živimo u opštem ludilu, a tome su umnogome doprinele žene, i pogotovu neke organizacije koje na pravdi boga, i na silu, guraju žene u sve i svašta. Nije za ženu da se bavi politikom, da igra fudbal, da bude društveni policajac, da radi poslove koji joj vreme oduzimaju od dece, porodice i kuće. Za ženu je suštinsko da bude domaćica i majka. A pogledajte na šta liče žene koje se bave tim ‘nazovikorisnim’ društveno-političkim poslovima – Karla del Ponte, Medlin Olbrajt, Sonja Biserko, Nataša Kandić, Sonja Liht.“
Šta su adekvatni poslovi za ženu:
„Postoje lepi poslovi u umetnosti, kulturi, i svemu onome što oplemenjuje žene. Zašto bi se bavile nečim što od njih pravi monstrume.“
Njegove prednosti u odnosu na Dejvida Bekama su:
„Reći ću prvo njegove mane – ima mnogo para, živi pod reflektorima 24 sata, nikud ne može da izađe sam, oko njega je više ‘gorila’ nego što ih ima u džunglama, ima ženu koja nije Srpkinja i koju mora da sluša, a ja na takav život nikada ne bih pristao.“
(„Večernje novosti“)
Borka Vučić,
narodni poslanik, seća se:
„Od političara i biznismena koje cenim, izdvojila bih Rokfelera. Kao bankar dosta sam boravila u inostranstvu i sećam se da je na mene najjači utisak ostavio Dejvid Rokfeler. Dobro smo sarađivali. On je izuzetno jak, pošten i sposoban. Sećam se jednog susreta, imao je pocepane pantalone koje su bile proštepane da se rupa na njima ne bi širila, a svi znamo ko je Rokfeler. Očarala me je ta njegova jednostavnost.“
(„Blic“)
