Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije, podgoričkom listu otkriva kako se oseća narod:
„Narod je prvo hteo čuti optužnicu protiv Miloševića. Niko se nije oglasio da građanima Jugoslavije objasni zbog čega Milošević ide u Hag i šta je učinio. Ljudi su iritirani takvim ponašanjem i u dilemi su da li je bivši predsednik SRJ prodat Hagu zbog novca ili nečeg drugog.“
O premijeru Đinđiću Velimir Ilić kaže:
„Gospodin Đinđić, hteli mi to ili ne da priznamo, nema veliku popularnost u Srbiji, a uzeo je puno vlasti u svoje ruke. Više od svih ostalih, maltene preko 80 odsto vlasti i funkcija u rukama je njegovih ljudi. To izaziva revolte i proteste, i to su evidentni problemi…“
(„Dan“)
Milan Bečejić,
kolumnista magazina „Prestup“, u novom broju predstavlja recept za „jezik sa bademima“:
„Nije bila greška kad sam umesto zemički dohvatio njene grudi. Dok je lagano i s osmehom skidala moje ruke, tiho je upozorila da za tirolske valjuške treba pet zemički, tri jaja, 2,5 dl mleka. Naslonjena na veliki sto bila je bez želje da se brani, a juneći jezik obaren u slanoj vodi i oguljen dodirivao je savršeno oblikovanu zadnjicu. Trebalo ga je ispraviti, pa sam uzdrhtalu Tirolku uhvatio oko struka i lagano položio preko njega. Nije bilo sumnje – u dobrim kuhinjama nema hladnih Nemica. Otvorenih usta ubrzano je disala od uzbuđenja stežući u levoj šaci isprženi iseckan badem. Desnom je vešto razvezala i moju kuvarsku kecelju i privukla me na sebe…“
(„Prestup“)
Žarko Korać,
predsednik Socijademokratske unije, odgovara kako je došlo do toga da njegova stranka bude dovedena u vezu s organizacijom parade homoseksualaca:
„Svakom od nas iz javnog zivota je neka besmislica pridodata, ili je zbog nečeg obeležen. Naš program stranke nema nikakve veze s pravima homoseksualaca – svako može da ga uzme i vidi da je to tipičan socijaldemokratski program u kome se ta tema uopšte posebno ne pominje“.
(B92)
General Boško Buha,
šef beogradske policije, na pitanje novinara zašto je na ulicama u vreme najavljene parade homoseksualaca bilo tako malo policije, obrazlaže:
„Ne znam kako mislite malo. Ima 50 policajaca, čak i više od toga, ne znam koliko je trebalo angažovati – kao za miting od 20.000, na primer? Procenili smo da neće biti toliko tih ludaka koji bi ugrožavali, ali očigledno da mi još kao sredina nismo sazreli za takvo iskazivanje nekih svojih, da kažem, nastranosti ili kako bi to već neko rekao, ispunjavanje svojih želja ili seksualnih sklonosti.“
(B92)
Zoran Ćirić,
pisac, govori o istoriji i promenama:
„Istorija nas je naučila da promena u srpskoj glavi nije bilo čak ni u uslovima kada su prolivani hektolitri srpske krvi pred očima iste te srpske glave. Mislim da se promena događala u onim odrubljenim srpskim glavama, ali samo dragi Bog zna do koje spoznaje je mogla da dođe odrubljena srpska glava.“
(„Glas javnosti“)
Miša Ćelo,
„kralj srpskih džeparoša i bliski saradnik svih kumova srpskog podzemlja“, trenutno na izdržavanju četvorogodišnje zatvorske kazne u Švedskoj, otkriva kako je 1971. pušten iz JNA: „Prilika se ukazala kada sam na jednoj utakmici između Vardara i Partizana odžepario nekog Šiptara, pa ovaj navalio da me bije, a vojska da me brani. Nastala je tuča posle koje sam završio u vojnom zatvoru. Moj drugar Đorđe Hornjak i ja dobili smo po 40 dana ćuze. Tu je Đorđe glumio narkomana, a ja debila. Neka medicinska sestra, koja mi je menjala zavoje, posavetovala me da ukradem šerpu sa viršlama i stavim je u krevet. Ja sam na svoju ruku jurio medicinke i hvatao za sise, pa vojnim lekarima nije bilo teško da me proglase ludim i nesposobnim za JNA. Kad sam došao kući majci Desanki sam rekao da sam dobio nagradno odsustvo kao najbolji strelac!“ („Nedeljni telegraf“)
S.M. i T.M.,
maloletne bliznakinje koje su zbog ljubomore nožem povredile pop pevačicu Zoranu, jer je navodno flertovala sa njihovim momcima, striperima Mr Angelom i Mr Sexom:
„Sa njima smo se paralelno zabavljale nekoliko meseci, doduše krišom, jer smo maloletne i roditelji bi nas ubili da su saznali čime nam se momci bave. Šema je bila jako interesantna, pošto Mr Angel i Mr Sexo nisu provaljivali ko je čija devojka, pa smo se sestra i ja svake večeri zezale i menjale uloge. Jedno veče sam ja provodila sa Mr Angelom, a sestra sa Mr Sexom, dok bi sledeće večeri zamenile momke! Njih dvojica, naravno, nisu znali šta ih je snašlo…“
Problemi su nastali kada su bliznakinje navodno zatekle Zoranu kako lepi devize na gola tela njihovih momaka:
„Sestra i ja počele smo da se otimamo oko noža, ali nismo imale nameru da iskasapimo Zoranu nego one naše lažove… Izblamirali su nas preko štampe, i to im nećemo oprostiti! Bolje bi im bilo da uzmu telohranitelje jer ćemo ih naći gde god da se sakriju i napraviti im ožiljke na najintimnijim mestima. Zorani se najdublje izvinjavamo, i molimo je da nam oprosti.“
(„Ekskluziv“)
Aleksandar Vulin,
predsednik Partije demokratske levice, odgovara na pitanje da li se nada povratku na vlast:
„Ne, politikom se bavim da bih bio šarmantan.“
(„Ekskluziv“)
Baja Mali Knindža,
pevač, tvrdi da je u znak podrške Srbima za vreme rata pevao rodoljubive pesme, a da se kasnije ‘prešaltovao’ na ljubavne i šaljive. Kao primer, on navodi pesmu ‘Đe si, legendo’:
„Govorili đe si, care, tražili na zajam pare,
govorili đe si, brate, a nisu mogli da mi vrate.
Ne tapši me po ramenu, ne čini mi to,
kad me sretneš, ne govori ‘Đe si, legendo’.“
(„Svet“)
Željko Joksimović,
pop pevač, odgovara na pitanje da li je arogantan:
„I sam sebi sam par puta delovao arogantno, ali to je stvar prirode. Ne znam da li sam taj gen povukao od nekoga iz familije, ali sam siguran da to nije zlonamerno. Jednostavno, to je moj vid komunikacije. Da li sam predodređen da budem novi Tito ili neki poznati državnik, s obzirom da sam rođen 20. aprila kao Hitler – nemam pojma.“
(„Svet“)
Ira Tigerman,
urednica hrvatskog izdanja „Penthausa“, o muškarcima:
„Muškarci mi se vrlo malo udvaraju, na smrt me se boje. Niko nije sto posto siguran kakav je u krevetu, koliko mu je dobar k… Uvereni su da ja tačno znam kako seks mora da izgleda i boje se da rizikuju. Iskreno, i meni bi bilo neprijatno da vozim a da pored mene sedi Šumaher. Kategorija muškaraca koji mi prilaze može se podeliti na totalne seljačine koje imitiraju Majkla Džeksona, i samim tim su dovoljno ludi da pomisle da mogu proći. Druga grupa su mafijaši koji već po svojoj definiciji ne jebu živu silu.“ („Svet“)
Joca,
žitelj Odžaka, gde se u poslednje vreme pojavljuju čudne figure na njivama, žali se na turiste koji masovno dolaze da bi videli ‘tragove vanzemaljaca’:
„Tu su oni, samo su pobegli kad su videli vas novinare. Plaše se da će ljudi da ih zajebavaju. Inače, svako veče se tuda šećkaju, prave busiju ovima odozgore. Nisu neki ludaci ni narkomani, ne vampirišu se okolo. Samo ćute i gledaju u nebo. Al’ se čovek živ usere kad ih sretne ranom zorom, kako bauljaju po ševaru. Jebali ih vanzemaljci, neka idu drugde da ih juru.“
(„Svet“)
Jelena Karleuša,
estradna zvezda, kaže:
„Kad sam bila mala, uzor lepote i stila bila mi je barbika naših prostora Lepa Brena. Drago mi je što sam za nove generacije upravo ja ta barbika.“
(BK TV)
Saša Matić,
folk pevač, ima novi hit čiji refren glasi:
„Odala te maskara, da si svu noć plakala.“
(„Ekskluziv“)
„Novi ekspres“
prenosi reakcije haških zvaničnika na pisanje medija o isporučivanju Slobodana Miloševića:
„Dok čita vlastito ime, Karla del Ponte ne može da savlada smešak, koji podmukli izraz lica pretvara u osmeh Mona Lize.“
Velimir Bata Živojinović,
glumac i narodni poslanik SPS-a, o restoranu u republičkoj skupštini kaže:
„Hrana je dobra… šta ja znam šta volim… jedem što mi donesu… To je kao kad vam žena kuva… Nikada ne pitam šta je za ručak. Ja ni kafu ne umem da skuvam, a kamoli nešto drugo.“
Čeda Jovanović,
šef poslaničkog kluba DOS-a, na pitanje da li jede u skupštinskom restoranu kaže:
„Nemam vremena za to… Obično kad je pauza za ručak imam druge sastanke i ne znam kakav je jelovnik ovde.“
Sreten Stamenković,
šef restorana, veoma je precizan i demantuje ga :
„Ma nije tačno… Bio je ovde posle konstitutivne sednice i pojeo dve pariske šnicle, odjednom. Zagladnelo dete.“
Dragan Maršićanin,
predsednik Skupštine, nije bio oduševljen pitanjem (sada je na bolovanju jer se otrovao hranom iz skupštinskog restorana, prim. ur.):
„Ma hajte molim vas, kakvo je to pitanje… da li jedem u restoranu i šta volim da jedem!“
Sreten Stamenković,
šef:
„Maršićanin se pokazao kao predsednik i kao čovek. Ima predsednika koji nisu nikad dolazili u salu na ručak, a on svaki dan dođe, ne treba mu poseban sto, ruča s poslanicima različitih stranaka. Ne znam šta mu bi da onako reaguje. Možda nije bio raspoložen.“
(„Prestup“)
