Marija Šerifović,
pevačica, pobednica Beovzije, na pitanje ko joj je sve od kolega čestitao, kaže: „Niko!“
(„Blic“)
Dragan Šormaz,
potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a, komentariše najavu Vlade Divca da će se kandidovati za predsednika Srbije:
„Divac je pokazao da je nesumnjivo uspešan i pošten čovek, na šta ukazuju i njegovi rezultati dok je igrao košarku, ali i sada, kad je sportski direktor Real Madrida. Naravno, njegove šanse bi bile minimalne ako iza njega ne bi stala neka ozbiljna stranka ili koalicija.“
(„Kurir“)
Gane Pecikoza,
estradni menadžer, komentariše gest Bore Đorđevića koji je članove svog benda na koncertu u Beogradskoj areni predstavio „kao Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Veselina Šljivančanina i Milorada Ulemeka Legiju“:
„Mi ne možemo da biramo u kom istorijskom trenutku ćemo živeti i u kakvom okruženju. Našu stvarnost, hteli ili ne, čine i Karadžić i Mladić, pa i taj Legija. Bora ništa afirmativno nije pričao o njima, već se našalio sa članovima grupe i nadenuo im ta imena. Slično je radio Nele Karajlić predstavljajući, pred raspad Jugoslavije, članove Zabranjenog pušenja kao: Miloševića, Izetbegovića, Tuđmana…“
(„Blic“)
Momčilo Bajagić Bajaga,
muzičar i diplomata, komentariše „Borin gest“:
„Koncert je bio odličan! Što se tiče ovog drugog… Pa, Bora uvek pravi slične stvari na svojim koncertima i na to smo već navikli od njega. Neprijatno mi je da to komentarišem jer sam ranije svirao sa njima. Ne sećam se da je ikada održan koncert Riblje čorbe a da posle toga ljudi nisu pričali o nekom skandalu.“
Dragi Jelić,
muzičar iz YU grupe:
„To je u Borinom stilu. Ispada da je njemu sve dozvoljeno. Uvek je javno iznosio svoje mišljenje i ubeđenje. Ne želim da rezimiram šta je time hteo da kaže. Jednostavno, to je Bora! On je odavno u politici na jedan čudan način. Ja nisam u politici i neću ni da komentarišem.“
Bora Đorđević,
lično, nekoliko dana posle događaja:
„Nemojte ovo da shvatite lično, ali nakačim na kurac sve koji samo pišu o tome da li je bilo pokvareno pivo, da li sam pomenuo Legiju, ko je moja devojka, a ne kakav je bio koncert i koliko nam je bilo stalo da bude sjajna atmosfera. A ove iz nevladinih organizacija koji se sada bave Legijom, nakačim i njih na kurac! Za njih već imam i spremljenu pesmu, uskoro ću da im je preporučeno pošaljem.“
(„Press“)
Dejan Mihajlov,
funkcioner DSS-a upitan da komentariše predstavljanje članova Riblje čorbe na koncertu u Areni, pomirljivo govori:
„Bora je takav kakav je. Uvek je imao specifičan način komunikacije sa svojim fanovima i mi ga kao takvog prihvatamo.“
(„Press“)
Prof. Dimitrije Kalezić,
profesor Bogoslovskog fakulteta u penziiji, o isterivanju takozvanih zlih duhova:
„Čuo sam od nekih velikih duhovnika po manastirima da su im dovodili ljude sa sumanutim ponašanjem i kompletne duševne bolesnike, ponekad vezana i po tri-četiri čoveka koji su zaposednuti. Najpre ih treba odvezati, jer kaluđer ne može molitvu da čita vezanom čoveku, a za vreme čitanja neke uhvati san, preznoje se i na kraju dođu sebi. Neki ozdrave i odu kući, dok neki postaju još agresivniji i hoće da se biju i napadaju…“
(„Press“)
Mihajlo Veljković,
lovac iz Jagodine, „pre nekoliko godina išao na safari u Keniju i nedavno se ponovo obreo na Crnom kontinentu, ali u Tanzaniji“:
„Pošto vas dobro istruckaju džipom po prašnjavim putevima i zaključite da negde dolazi mačka koju vredi čekati, onda se na nekih 30 do 50 metara od mrcilišta, u zavisnosti od konfiguracije terena i pravca vetra, pravi trščani zaklon u kome čekate mačke. Bio sam prvi u situaciji da pucam na leoparda. Nismo ga našli na mestu nastrela tako da smo bili prinuđeni da ga tražimo ranjenog noću pod lampama. Ako ugine ranjen, možete da ostanete bez trofeja jer ga pojedu hijene. Našli smo ranjenog leoparda i dotukli ga, tako da se lov završio uspešno. Kada je odstreljen leopard, u kampu se napravila velika proslava, što je tamo uobičajeno.“
(„Glas javnosti“)
Marina Rajević–Savić,
„jedna od naših najboljih novinarki“, supruga i majka dva sina:
„Čitala sam negde da, kad žena potpuno prihvati sebe, onda želi devojčicu. Sada mi se čini da bi ovo bio period kad bih poželela devojčicu, ali više neću da rađam. Nije mi žao što nemam žensko dete. Ja sam tip koji ne žali ni za čim, ali bilo bi lepo, zbog mojih sinova, da imaju brata ili sestru. Kažu da je četvoro dece idealno, dva dečaka i dve devojčice, ali ja volim neparan broj. Troje dece bi za mene bilo idealno…“
Na pitanje da li se plašila porođaja:
„Ja bih išla svaki dan na porođaj. Meni je trebalo da se desi da imam petoro dece, ali eto, nije. Sećam se, kad sam izgubila treću bebu, jedan lekar u Užicu mi je rekao ‘Pa niste vi jedini zaduženi za rađanje, jedino vi toliko želite da rađate, stanite malo, uživajte u životu’.“
(Stil)
Dragana Milićević–Milutinović,
direktorka i glavna i odgovorna urednica Studija B, govori o svom odnosu prema poslu i profesiji novinarke:
„Poslu sam pristupila ženski, štreberski, pa tako i sada, kad sam direktor, imam više slobodnog vremena nego kad sam bila reporter. Tada sam radila i subotom i nedeljom, na posao sam dolazila prva, a odlazila kad se sve završi. Nisam smatrala da radim. To vam je kao da ste na moru, pa na plaži možete da budete po ceo dan i uživate. Novinarstvo je široko i duboko, u njemu ima večnih inspiracija. Mogla bih da se bavim i nečim drugim, ali novinarstvo nema dna. U njemu uvek ima izazova, i zato je najinspirativniji posao koji postoji. Da radim u banci, sve bi se znalo. Ispred imam zakon, formular… U novinarstvu toga nema. Ne postoji ni gore ni dole, već samo beskraj…“
(„Stil“)
Anabela Basalo,
književnica, pisac erotskih romana, na pitanje da li koristi računar, kaže: „Kompjuter koristim svakodnevno, jer mi je to posao, bar po jednu dve rečenice napišem dnevno.“
Irfan Mensur,
glumac, odgovara na isto pitanje: „Pošto ne umem ni da uključim kompjuter, zamolim moju suprugu ili decu da urade sve što mi zatreba u tom trenutku, bilo da se radi o štampanju ili o proveravanju mejla.“
Srđan Čolić,
muzičar, na pitanje šta misli o ljubavi preko interneta:
„Što se tiče seksa preko interneta, to je najprofitabilnija stvar i to razumem, pogotovo ako se radi o klincima od 14-15 god.“
Katarina Sotirović,
pevačica:
„Koristim računar svakog dana, najčešće u privatne svrhe. Postoji mnogo tema koje me interesuju, kao na primer putovanja, tetovaže, novosti iz muzike… Kad na televiziji vidim nešto što me zainteresuje, zapišem adresu da bih posle na netu pročitala malo više o toj temi. U poslovne svrhe ga koristim da bih obavila intervju, a često i za slanje tekstova.“
Era Ojdanić,
pevač:
„Svakodnevno koristim računar u poslovne svrhe, ja sam poslovan čovek.“
Irena Karaklajić,
novinarka, govori o korišćenju kompjutera u svakodnevnom životu:
„Jako često koristim kompjuter, jer je bez njega skoro nemoguće funkcionisati. Koristim ga najviše u poslovne svrhe, kad pripremam emisiju, gledam strane sajtove. Imam i svoju i-mejl adresu.“
(„Stil“)
Neda Gajović,
odskora supruga glumca Vladana Gajića, „u svog supruga zaljubila se dok je bio u bolnici, gde ju je on i zaprosio“:
„Uoči mog drugog, ispostaviće se sudbonosnog odlaska u bolnicu, izašla sam sa drugaricama na kafu. Pričala sam im šta mi se događa, koliko me je ljubav okupirala. Dok je jedna od njih ne mogavši da savlada bujicu sentimenta zaplakala slušajući moju priču, devojke za susednim stolom su nas upitale: ‘O kojoj seriji je reč?’ I zaista, naša ljubavna priča liči na latinoameričke sapunice.“
(„Glorija“)
Zoran Trišić,
ekstrasens iz Male Ivanče, koristi posebnu tehniku „gledanja budućnosti“ i to „pomoću vode koja pamti i život i smrt“:
„Stranka mi donese vodu iz svoje kuće, onu koja je odstajala ili prenoćila pored njenog uzglavlja. To se zove ‘nenačeta voda’, koju potom sipam u šerpu, a onda zapalim slavsku sveću, koju osoba takođe donese sa sobom. Dok vosak sa sveće kapa u vodu, stvaraju se oblici likova i slova pomoću kojih tumačim sudbinu te osobe. Potom u tu vodu ubacujem belege, deo praga sa kuće i končić sa garderobe ukućana. Verujte da tokom tog rituala ne važe zakoni fizike, dešava se da sintetički konac ili suvo parče drveta, koji bi trebalo da plutaju, padaju na dno. Zatim se stvaraju vrtlozi koji mnogo govore o kući u kojoj neko živi, ali i o prisustvu crne magije.“
(„Zona“)
Desanka Perić,
jedna od najpoznatijih vlaških vračara iz Bora, kaže da „zmijska kraljica krunu skida samo na dan svetaca Petra i Pavla“:
„Zato tada naše gatare na određene izvore razapinju belu maramu, nadajući se da će, kad se napije čiste vode, zmija ostaviti krunu koja donosi sreću i blagostanje. A za eliksir mladosti, košuljicu je dovoljno samo pokupiti kad je zmija skine, smrviti je sasušenu u prah i u malim količinama dodavati kremi za lice i ruke. Bore se dugo neće pojaviti.“
(„Zona“)
