M.B.,
optužen za pokušaj ubistva supruge koju je zatekao u zagrljaju sa komšijom, u pismu upućenom sudu piše:
„Ja sam priznao da sam ubo ženu u stomak, jer mi je onaj mazgov uteko. Ona se potpuno oporavila, izašla iz bolnice i, čuo sam, nastavila sa švrljanjem. Molim vas da ovo pismo prosledite mom rođaku kako bi on moju ženu kontrolisao u mom odsustvu. Nije pošteno da mi kalja obraz dok ja čamim u zatvoru. Sve ću joj oprostiti ako mi se vrati.“
(„Nedeljni telegraf“)
Momčilo,
pop pevač, odgovara na pitanje kako najčešće počinje radni dan:
„Seks je idealan početak dana, samim tim što ima više funkcija. Prvo, lepo ti je. Drugo, zamenjuje jutarnje vežbe. Treće, miran si preko dana, jer – pošto to treba obaviti svaki dan – kapiraš da si to već uradio. Ako se desi da se ponovi – super.“
(„Tina“)
Margit Savović,
predsednica novoosnovane Partije uspešnih žena, priča o aferi Obradović i operativnosti:
„Ne verujem u te mačo tipove srpskih političara. Imala sam dosta iskustva da to posmatram. Mislim da mogu da budu verbalno hrabri, operativno nikako. Mislim da svaka žena, osim od najagresivnijeg čina silovanja, može da se odbrani od svih ostalih vrsta nasrtaja. Ako neko za mnom na ulici zviždi, ja mogu da prođem, ali i da se okrenem. Jeste da to nije lepo, ali se dešava (okretanje ili zviždanje? – prim. ur.).“
O „novoj generaciji političara“, ona kaže: „Kao muškarci, uneli su drugačiji imidž. Više su oslobođeni uštogljenog izgleda ‘činovnika sa Vol Strita’. Liče na političare, ali tome nisu dorasli. Ono što govore niti je mudro, niti je promišljeno, i dosta je bahato. Izdvojila bih predsednika Vojislava Koštunicu. On liči na političara, samo mu nedostaje onaj erotski naboj koji bi privlačio… Ipak deluje zagonetno.“
(„ID“)
Jelena Tinska,
glumica, igračica i spisateljica, uradila je za magazin „ID“ intervju sa Čedom Jovanovićem:
„On je sedeo zavaljen u ogromnu fotelju i čim smo ušli, skočio je, pružio mi ruku i nasmejao se srdačnim iskrenim osmehom. On je zgodan, deluje pomalo odsutno što ga, naravno, čini privlačnim, pomalo nervozan, deluje intelektualno i tokom razgovora je sve vreme mešao kafu u svim pravcima, iako u njoj nije bilo šećera. Gledao me je pravo u oči, što mi je, moram priznati, prijalo, jer mi se pored gospodina Jovanovića povratila sva sigurnost u moju ženstvenost izgubljenu na ulasku u Skupštinu.“
Razgovor je dobio na dinamici pošto je Jovanović u odgovoru na jedno od pitanja rekao da je najveći kvalitet žene „to što nije iskoristila muškarca“: „Ovde sam se ja nasmejala i pitala: ‘Zar nije?’, a mladi gospodin Jovanović je rekao: ‘Nije’, gde sam se ja nasmejala grohotom i kazala: ‘Oh, dobro’… na šta se i on nasmejao i rekao: ‘Nije do kraja.'“
Ivan Gavrilović,
pevač, o Toniju Montanu, Slađani Milošević i elaboratima kaže:
„Toni ima ukusa i pati zbog svega što se dešava na našoj estradi… Toni, a bogami i Slađana Milošević iznose nekakve elaborate o našoj muzici. Kakva je dijabola ta Slađana Milošević? Verujem da nju mnogi ne razumeju kada je slušaju. Svako sada gleda da uhvati vezu i gura svoje elaborate. Takvi elaborati nam ne trebaju.“
Gavrilović iznosi i stav o tehno muzici: „Nedavno sam bio u Cirihu i tamo video tehno parad u kome je učestvovalo 250.000 ljudi. Svi su bili ‘urađeni’ od ekstazija, j… su se po ulici. Nije to nikakva tehno kultura, već ‘kultura’ pomoću koje će se prodati što više droge. Više bih voleo da mi se dete napije u kafani nego da sluša tehno, skače kao kreten i dođe mi drogirano kući.“
(„ID“)
Andrijana,
tekstopisac i pevačica, otkriva tajnu svoje duge kose: „Ova kosa je proizvod Miloševićeve vladavine. Toliko se nisam šišala, niti išla kod frizera. U stvari, ne volim da mi niko dira kosu sem muškarca sa kojim sam.“ („U fokusu“)
Aleksandar Čotrić,
aforističar i istaknuti član SPO-a, piše:
„Neda Arnerić kaže u jednom intervjuu da je veoma često glumila kurve. Zato je, valjda, poslanik Demokratske stranke.“
U istom tonu i o predsedniku DS-a:
„Đinđić je izjavio da će ‘građani Srbije sada živeti od svog rada’. Da je tako bilo do sada, Đinđić bi umro od gladi. On nikada u životu ništa nije radio.“
(„Srpska reč“)
Miodrag Isakov,
predsednik Reformista Vojvodine, odgovara na tezu Zorana Đinđića da je „onaj ko misli da je crkva napravljena u njegovom selu – njegova crkva, pobrkao kategorije“:
„Naravno da je crkva u mom selu moja crkva. Nije Đinđićeva, sigurno. Možda nije ni samo moja, ali njegova – sigurno nije.“
(„Blic news“)
Aleksandar Knežević,
radnik na utovaru u beočinskoj cementari, priča o teškim uslovima rada: „Ovde kad neko doživi četrdesetu, pola grada se čudi. Pitaju: ‘Ma, je l’ ti nisi umro?’ I gledaju te ko lutriju od tri’es’ miliona. Eto ti onaj Majkl Daglas u šezdesetoj ženi lepoticu i pravi decu! Šta ti je svet, a mi ovde ko Indijanci u aparthejdu.“
(„Blic news“)
Slobodan Šnajder,
hrvatski dramski pisac, najavljuje da će uskoro debitovati i kao glumac – u ulozi propalog političara u jednoj Krležinoj drami:
„Igram malu ali slatku ulogu koja ima četiri rečenice koje ne mogu naučiti – Krleža je strašno težak pisac – pa me je režiser stavio u jednu veliku ladicu u kojoj ću čitati Krležin tekst iz šalabahtera na ruci. Igram zato što nas u ansamblu nema dovoljno, pa se u žaru glume svi penjemo na daske… Samo, za razliku od Hičkoka koji je bio mudar pa se obično samo prošetao, ja moram i govoriti.“
Na pitanje da li ima neki uzor za svoju ulogu, Šnajder odgovara: „Za božje ime, budući da glumim propalog političara, uzora zbilja ne nedostaje. Obično je tako da svi uzorni političari kad-tad propadnu.“
(„Blic news“)
Momčilo Selić,
pisac i po „sopstvenom opredeljenju nacionalista“, tvrdi:
„Mi i dalje gubimo ljude smanjenim natalitetom, činjenicom da ljudi odlaze jer ne žele da žive u poraženoj državi. Gubimo, takođe, jer se antropološki tip Srbina (??? – prim. ur.) menja. Promovišu se ljudi kao Velimir Ćurgus Kazimir, Nebojša Popov ili Nataša Kandić. Od jednog ratničkog, dinarskog, buntovnog Srbina pravi se građanski, mekušan, hedonistički Srbin koji neće moći da opstane na ovoj vetrometini, bez obzira što neko misli da mi možemo od države da napravimo trafiku i naplaćujemo putarinu.“
(„Glas javnosti“)
Zoran Živković,
savezni ministar unutrašnjih poslova, kaže da ga vlast nije promenila: „Promenio sam se možda fizički, ali imam nove poznanike i stare prijatelje. Promenio sam cigarete pre šest meseci, ali sam ostao kod niških. Dvadeset godina pušio sam moravu bez filtera. Dok boravim u Nišu, odlazim na ista mesta kao i pre. Imam problem kada hoću da odem u pozorište i kada hoću da kupim kartu, pa niko neće da mi naplati, što nije u redu, a i daju mi obično mesto u prvom redu od koga boli vrat.“
(„Reporter“)
Čačanski Otpor
o sto dana nove vlasti:
„Srbijom se širi miris vazelina – direktori su u vazelinu, policajci i sudije su u vazelinu… Što je više vazelina, lakše klizi i Otpor je manji.“
(„Glas javnosti“)
Dosije X se u prošlonedeljnom broju pozabavio zmajevima…
Viorela Moldesku,
saradnica tog magazina, piše: „Početkom ovog meseca, kunu se neki žitelji borskih sela Gornjane i Lukovo, nad planinom Stol pa sve do obronaka Deli Jovana, desetak večeri uzastopno na nebu su se pojavljivale vatrene lopte i srebrnkaste iskrice. ‘Rođenim’ su očima kažu videli i da se među žicama dalekovoda jedva provlačila neka ogromna čudna ptica koja je ometala dovod struje i rad telefona. Odmah su posumnjali da im je u pohode ponovo došao Zmaj ili Smeu, poznat u vlaškoj mitologiji i kao gospodar vatre. Žene su se ovim pojavama obradovale, jer se veruje da Zmaj živi po planinskim špiljama, pretvara se u zgodnog muškarca i spopada mlade čobanice.“
Desanka Perić,
vračara iz Bora, otkriva: „Vanbračna deca koja se rode iz odnosa sa Zmajem i pod pazuhom imaju začetke krila, kasnije postaju poznati proroci i iscelitelji. Njihovi se nokti režu da kao amajlija rasteraju uroke, a spaljenom kosom te dece rasteruje se svaki oblik crne magije.“
Paun Durlić,
etnolog, kaže da se neki i šegače sa zmajevima: „Tako je u selu nadomak Majdanpeka D.P., inače mnogo mlađa od svog muža, rekla suprugu da joj je vračara prorekla posetu Zmaja, da će on verovatno kada uđe uzimati različite oblike, ali pošto će i ljutito tresti kuću i bacati stvari, da je najbolje da se muž M.P. za to vreme zaključa u sobu. Kada smo se mi etnolozi zainteresovali za priču saznali smo da je Zmaj s vremena na vreme zaista posećivao kuću, ali da je uvek imao neverovatnu sličnost sa komšijom iz susednog sokaka.“
