Aleksandar Vučić,
zamenik predsednika SNS-a, kao odgovor na pitanje kog pisca bi kandidovao za Nobelovu nagradu: „Iako se ne slažemo politički, to bi svakako bilo najveće pero srpske današnjice – Dobrica Ćosić, a veoma poštujem i dela Meše Selimovića i Danila Kiša.“
(„Alo“)
Slavica Đukić–Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije, praznike je provela radno, u poseti sinu i njegovoj porodici u Portugalu:
„Tih dana sam bila klasična domaćica i drago mi je što sam imala priliku da zadovoljim sebe u ulozi majke i bake. Kuvala sam im sve što vole, a čega tamo nema. Svakog dana sam spremala nešto drugo, mada oni najviše vole moje sarme, musaku, sataraš. Kuvala sam im čorbice i supice i zaista su uživali.“
(„Alo“)
Danina Jeftić,
glumica, jedna je od protagonistkinja filma Montevideo, bog te video, upitana da li i u privatnom životu voli fudbalere, kaže:
„Da, Kristijana Ronalda! Možda je to očekivan izbor, ali ja ga posmatram kao i svaka žena. Dakle, naravno da lepo izgleda, ali je i odličan igrač. Pošto igra za Real Madrid, onda mi je njegov klub ujedno i omiljeni.“
Da li je danas udaja za fudbalera dobra investicija za budućnost:
„Nekada to nije bila nikakva investicija, ali danas, nažalost, jeste. Mada, lično se ne slažem sa takvim razmišljanjem. Smatram da devojka treba da ima svoj posao, profesiju koja je ispunjava i od koje može da živi.“
Nina Janković,
glumica, takođe glumi u Montevideu, na pitanje da li voli fudbal, kaže:
„Od stranih liga mi je najzanimljiviji italijanski Kalčo, pogotovu ako igraju Milan i Juventus.“
Da li je Pižon dobar selektor, po njenom sudu:
„Nisam stručnjak, pa ne mogu da procenim kvalitet Pižona, ali ono što znam i što čujem od ljudi iz svog okruženja jeste da je Antić bio super i da je dobro vodio ekipu.“
Ima li omiljenog fudbalera:
„To je ubedljivo Miloš Krasić. Drugačiji je i zato povremeno pratim Juventus.“
(„Press“)
Milica Cukić,
supruga Dejana Cukića, muzičara koji je postao jedan od učesnika nove narodne zabave „Dvor“, kaže da je njenoj porodici ovo sasvim novo iskustvo:
„Nismo do sada gledali nijedan rijaliti šou jer to nije bilo zanimljivo čak ni deci, ali sada u novoj situaciji i mi smo deo šire publike. Mi kao porodica ga, naravno, podržavamo u tome. Jeste da se čini da je jedini roker tamo, a rok kultura je skrajnuta u našem društvu već duže vreme, pa samim tim i rokenrol koji Dejan predstavlja. Nadam se da će da afirmiše drugačiji model komunikacije i saradnje nego što je bio do sada u takvim programima. Mislim da će se snaći tamo jer je komunikativan i spreman za izazov. On se predstavio do sada kao muzičar, pisac, prevodilac, glumac i voditelj pa će ovo biti samo još jedna crtica u njegovim interesovanjima.“
(„Blic“)
Jasminka Holclajtner,
astrolog, daje svoju prognozu za 2011. godinu i upozorava da je na nebu slična situacija već viđena:
„Jupiter je poslednji put boravio u znaku Ovna, u koji će ući 23. januara 2011, u godini koja je bila fatalna za Srbiju, tj. tadašnju Jugoslaviju, jer je ušao u Ovna (simbol militarista, vojne sile) 12. februara 1999. do kraja juna 1999. Ponovni dolazak Jupitera na isto mesto svakih dvanaest godina na neki način pokreće pitanja koja su tada bila aktuelna bilo u životu pojedinca ili nacije i aktivira one događaje, ili posledice događaja koji su se zbili u vreme prethodnog tranzita.“
Kako je to bilo 1999:
„Početak tranzita Jupitera preko Ovna te godine se poklopio sa neuspelim pregovorima u Rambujeu, farsi koja je trebalo da navodno dovede do sporazuma između srpske i albanske strane na Kosovu kojim bi se anulirala odluka o planiranom NATO bombardovanju Jugoslavije.
Jupiter obično boravi u jednom znaku godinu dana, a ponekad, kao što je to bio slučaj 1999. godine, i kao što će biti ove, njegova snaga je mnogo jača i ponekad razorna.“
Da li je sve tako crno:
„Na ličnom planu u zavisnosti gde se nalazi u natalnom horoskopu i kakve aspekte pravi, može doneti probleme sa jetrom, imunim sistemom, visoke temperature, ekceme, visok pritisak, gojaznost, trudnoću, a na finansijskom, veliko bogatstvo, iznenadne prilike za uspeh, putovanja, slavu… “
(„Arena 92“)
Srđan Tomić,
turista, jedan od stotinak evakuisanih, prekinuo je odmor zbog loše bezbednosne situacije u Tunisu izazvane političkom krizom. Na pitanje kako je izgledalo „to tamo“, kaže:
„Bilo je ekstra! Mi smo bili dalje od tih incidenata, nije nama ništa bilo.“
Aleksandar Malešević,
turista iz Tunisa, na isto pitanje, daje sličan odgovor:
„Mi nismo ništa osetili, deca su bila u hotelu koji je malo izdvojen, teniski kamp je u pitanju, apsolutno nikakvih problema nismo imali. Kako je protekao današnji let? Super, bila je malo gužva na aerodromu.“
(„Alo“)
N.N.
izvor, blizak produkciji rijalitija „Parovi“, otkriva zbog čega se učesnici toliko vidno goje:
„Frižider im se puni dva puta dnevno, a između obroka pojedu i do dva kilograma suhomesnatog, više od 20 litara sokova, 100 kafa i 30 voćnih jogurta, dok se na žurkama popije više od 30 boca vina. Ne hrane se zdravo.“
Šta još praktikuju:
„Ponašaju se kao snobovi! Cilj rijalitija jeste bio da oni uživaju, da publika vidi kako živi taj bogat svet koji ništa ne radi, baškari se, pa i preteruje. Ali oni su postali nemogući u svojim zahtevima. Naime, gotovo svakodnevno im se peru bademantili, dobijaju parfeme koje požele, ako im u jelovniku nema onog što im se tog dana jede odmah im se to kupuje. Probirljivi su i često traže nešto za šta se mora ići i na drugi kraj grada. Svakog dana im je sva odeća na hemijskom čišćenju! Jedna devojka je tražila posebne čarape, po koje je trebalo ići u inostranstvo. Srećom, bilo ih je i ovde. Stalno traže frizera, pedikira, manikira… I ako nisu sebe smatrali džet-setom, to su postali u ovom rijalitiju. Karolina Jovanović je jednom prilikom rekla da je sve toliko ukusno da ne može da se odoli, a ubrzo je od produkcije tražila i da joj kupe farmerke, majice i sve što bi mogla da nosi preko dana, jer nije ponela adekvatnu garderobu. Slađana Delibašić stalno traži skupocene kreme protiv celulita, dok Tika Arsić insistira na ‘prokulin’ kapima za oči.“
(„Press“)
Maja Gojković,
političarka, „nekadašnja prva dama Srpske radikalne stranke, danas je uz Mlađana Dinkića jedan od vođa Unije regiona Srbije, koja promoviše regionalizaciju zemlje“; na pitanje da li ima sličnosti između dva lidera, Šešelja i Dinkića, kaže:
„Nisam ih poredila nikada, mislim da politički nema nikakvih sličnosti, ali su obojica veoma vredni i uporni ljudi.“
O bivšim kolegama Vučiću i Nikoliću, kaže:
„Analiziram šta im se dešava i da li se bave politikom ili se politika bavi njima. Ne viđamo se, ne čujemo se, jednoga dana kada mi se pruži prilika, ispričaću šta nas sve politički i ljudski deli. Nemamo nikakvih društvenih, socijalnih, kulturoloških ni obrazovnih tačaka spajanja. Da nije politike, ne bismo se verovatno nikada ni upoznali, te bi odgovor na vaše pitanje bio – u nultim smo odnosima.“
(„Alo“)
Zorica Marković,
pevačica narodne muzike, poručuje:
„Mi smo bili i ostali budale i za mene nije ništa novo što Hrvati dolaze da pevaju kod nas. Mogu da nas biju, bombarduju, pišaju i kenjaju po nama… Mi sve zaboravljamo i opraštamo. Nisam šovinista, ali trebalo bi da se stidi svako ko bude otišao na koncert Tereze Kesovije.“
Maja Nikolić,
pevačica, odlučno:
„Treba da bude sramota svakog Srbina koji ode na koncert Tereze Kesovije. Bila bih najsrećnija da Sava centar bude prazan. Organizatori koncerata su najveći nacisti, jer rade to isključivo zbog novca. Krivi su i naši političari i estradni menadžeri, jer su očigledno zaboravili šta su nam ovi sve radili. Zaboravili smo da su nas ubijali…“
Nada Topčagić,
pevačica, otkriva nešto iz naše prošlosti:
„Ja sam pevala u Vukovaru pod prisilom. Pola autobusa vojnika naoružanih ‘kalašnjikovima’ je stalo pred moju kuću i ja sam morala da pevam tamo. Imala sam velikih problema zbog toga. Možda je i Tereza pod prinudom pljunula Srbe i Srbiju. Ipak, Srbi uvek praštaju. Samo drugi nikad ne praštaju Srbima.“
Bora Đorđević,
muzičar, takođe ima mišljenje:
„Nemam komentar na to, zaista. Beograd je bio i ostao veliki grad, u kojem ima mesta za sve, a nama je oduvek tuđe go.no lepše mirisalo nego naše.“
(„Kurir“)
