Dobrica Ćosić,
akademik, književnik, pozvan je da u jeku diskusije o rezoluciji o Srebrenici, ponovi svoje stavove:
„Galantno, ‘emancipovano’, prihvatamo džihadsko-fundamentalističke bošnjačke propagandne laži o srpskom genocidu u Bosni i Srebrenici, nesavesno i neodgovorno izjednačavamo svoje ratne zločine sa tobožnjim ‘holokaustom’ nad muslimanima, brojimo i umnožavamo svoje zločine, a prećutkujemo bošnjačke i hrvatske – čime i naše potomke činimo pripadnicima genocidnog naroda ravnog sa nacističkom Nemačkom. Od koga je dobijen mandat za takvu evropeizaciju Srbije, koju zastupaju neodrasli političari, korumpirani intelektualci i neki mediji?“
(„Pečat“/“Pravda“)
Mira Marković,
Sanja Marinković,
TV voditeljka, na pitanje da li je uradila nešto neobično zbog ljubavi, kaže i ono što je nisu pitali:
„Nekog specijalnog gesta se ne sećam. Od srednjoškolskih dana nikada nisam bila sama, bez momka. Uvek sam išla iz jedne u drugu vezu. Možda je malo neobično što sam uvek ja bila ta koja je ostavljala.“
(„Hallo“)
udovica, lice sa Interpolove poternice, analizira medijsku scenu u Srbiji:
„Na osnovu tog fragmentarnog utiska mislim da je većina nekadašnjih opozicionih novina sada veoma bliska vlasti. Pošto je na vlast 2000. godine došla nekadašnja opozicija logično je što su i opozicione novine promenile poziciju – sada podržavaju vlast. U stvari, podržavaju one koje su i ranije podržavali.
Mnogi dnevni listovi su, sa moje tačke gledišta, nedopustivo skloni intrigantskom, senzacionalističkom vulgarnom i netačnom. Mislim da su sva ova četiri svojstva podjednako negativna. Neistine i poluistine su same po sebi zlo – ugrožavaju istinu. Senzacionalizam ugrožava potrebnu, zdravu i kreativnu radoznalost, naročito kod mladih ljudi. A vulgarnost ugrožava lepotu i dostojanstvo.
Ima nekih listova u kojima razmetanje bogatstvom i načinom života malog broja ljudi vređa većinu koja živi skromno a mnogo radi i ponižava siromašan svet koga ima prilično.
Iz ovoga ne treba zaključiti da mislim da novine treba da su dosadne, monotone, pa prema tome i nezanimljive. Mislim da treba da budu interesantne, lepe i pametne. Ta svojstva nisu međusobno sukobljena.“
(„Pravda“)
Dragoslav Prišunjak,
vlasnik kompanije Lending, koja je generalni izvođač radova prve „pametne zgrade“ u Beogradu, gde se stan procenjuje na oko dva miliona evra, a jedan je već kaparisan, na pitanje da li je kupac možda neko sa estrade, kaže:
„Ima raznih. Ali, estradni ‘umetnici’ ne dolaze u obzir . Voleo bih, u stvari, da u ovoj zgradi žive oni koji su pošteno došli do novca.“
(„Večernje novosti“)
Leontina Pat,
nekada Vukomanović, estradna umetnica u drugom stanju, o polu svog deteta:
„Rekli su mi da kada majka nosi žensko dete obično poružni, jer joj navodno kćerka oduzima lepotu. Ja u poslednje vreme dobijam pregršt komplimenata na račun svog izgleda.“
Kako podnosi trudnoću:
„Četrdeset godina si navikao da živiš na jedan način i da imaš svoj život. I onda ti se odjednom nešto dešava što te pomalo vuče unazad. U tim trenucima Filip me ohrabruje i u celu priču unosi toplinu. Sve vreme se ponaša kao da je on trudan.“
(„Hello“)
Filip Pat,
muzičar i Leontinin suprug:
„Baš kad sam neki dan kupovao nešto u apoteci, prišla mi je jedna baka i rekla kako je, gledajući Leontinu i mene na televiziji, čula da moja supruga nosi žensko dete. Kada sam potvrdio, prokomentarisala je: „Samo da znate, ja sam nosila četiri devojčice, a ovako kao vaša supruga izgleda majka koja nosi dečaka. Neverovatno.“
(„Hello“)
Snežana Divac,
glumica, majka i supruga košarkaša Vlade Divca, priča:
„Najviše me zamara kada se ljudi odnose prema meni kao prema plenu, ali to je neodvojivo uz sve one povlastice koje nam donosi ovakav život, pa se onda ne žalim. Najiskrenije se divim ženama koje su, da tako kažem, samo supruge i majke. U jednom periodu svog života i ja sam to bila, i bilo mi je sjajno da gradim i odgajam svoju porodicu i svoj dom. Ali, to je najteži posao na svetu i najodgovorniji, jer je žena oslonac društva u najširem smislu, pošto sve počinje od porodice. Kada deci nisam bila potrebna ceo dan, odlučila sam se da krenem sa biznisom. Moja privilegija je bila da budem samo supruga i majka, jer mnoge žene to ne mogu sebi da priušte.“
(„Grazia“)
Slobodan Vuksanović,
direktor Informativne službe Demokratske stranke Srbije, „ocenio je da se genocidom mogu nazvati zločini počinjeni u Jasenovcu, Mauthauzenu, Aušvicu i ‘takvim strašnim stratištima’, a da je u slučaju Srebrenice reč o ratnom zločinu“.
„U bivšoj Jugoslaviji besneo je žestok građanski rat a u ratovima su ljudi individualno odgovorni. Srbiji i njenim građanima nije potrebna etiketa genocida kojom bi neko narednih 200 godina mahao i za sve loše što se desi i što se desilo okrivljavao jedan narod .“
(„Danas“)
Radomirka Sladić,
partnerka Bore Drljaće, priča o tome kako su tekle pripreme na „kuću Velikog brata“ u kojoj je on sada:
„Rekla sam mu – srce moje, imaš moju podršku. Kad je potpisao ugovor bilo mi je teško, u dubini duše nešto je pucalo… Pre odlaska isekla sam mu nokte na nogama i rukama i skratila mu dlake u nosu. Spremila sam mu osam majica, to mu je dovoljno za mesec dana jer se veoma malo znoji. Može da se ne kupa celu nedelju.“
(„Press“)
Maja Koler,
zaštitno lice „Jutarnjeg magazina“ koji se emituje na TV Pink, posle brojnih intervjua koje je uradila, poručuje
„Nažalost, nisam dočekala da uradim intervju sa Miloradom Pavićem, koji je moj omiljeni domaći pisac. Tu grešku neću napraviti sa Momom Kaporom! Još nisam gledala ili pročitala neki njegov intervju koji nije bio neverovatno zanimljiv. Njegova duhovitost i neiscrpne neverovatne priče i anegdote pravi su dar za svakog novinara i uživanje za svakog čitaoca ili gledaoca.“
(„Press“)
Bojan Tomić,
rukometaš Crvene zvezde, verovatno je i jedini rukometaš na planeti koji je član MENSE, IQ od 152, kaže:
„Kada neko koristi stereotip ‘sportisti su glupi’, odmah mu pokažem karticu. Nismo mi kao sportski tipovi iz američkih filmova, gde su sportisti predstavljeni kao lepi, zgodni i glupi. Možda nisam lep, ali nisam ni glup.“
O političarima:
„Političari prednjače u prodaji šuplje priče. Mnogo lažu! Pred izbore obećavaju kule, vile i gradove, a posle toga nude bedu, čemer i jad. Možete misliti koliko narod smatraju glupim kad se tako ponašaju.“
O pameti:
„U našem narodu nije retkost da za inteligentnog čoveka kažu: ‘Vidi onog čudaka ili ludaka’.“
(„Pravda“)
Goga Sekulić,
pevačica, jedna je od onih koje pominju kao pomagače braće Šarić, na pitanje da li ih poznaje, kaže:
„Pa zar je to greh? Iz istog smo mesta rodom, i to je sasvim normalno. Doduše, starijeg Darka znam samo iz viđenja, a sa mlađim Duškom sam u vrlo bliskim odnosima. Ista smo generacija i znamo se od detinjstva. Njegova supruga Ceca takođe mi je već desetak godina jedna od najbližih drugarica. Što bi se reklo, kućni smo prijatelji.“
Da li je znala čime se bave:
„To me nikad nije zanimalo. Ja se kao estradna pevačica bavim samo svojom svakodnevicom i ne pitam kad me neko pozove da pevam čime se bavi, da li je advokat, lekar… Što se tiče konkretne priče o ovoj porodici, lično mislim da je zlonamerno prejudicirana. S moje strane imaju prijateljsku podršku, i to je sve.“
Brinu li je priče o rasturanju droge na estradi:
„Mene ne, jer ja nemam nikakve veze s tim i takvo pitanje smatram uvredom. Ne pijem ni alkohol, a kamoli da imam posla s drogom. Tu sam čista sto posto. Uostalom, da sam ikad bila sumnjiva kad je o tome reč, brzo bi se pročulo.“
(„Kurir“)
Danijela Vranić,
pevačica, na pitanje da li poznaje braću Šarić, kaže:
„Ne želim da odgovorim na to pitanje i da komentarišem tako škakljive teme.“
(„Kurir“)
