Stoja Plazinić,
domaćica iz sela Premeća, nedaleko od Čačka, veliki je ljubitelj hrvatske pop pevačice Severine Vučković. Zbog toga je svoju omiljenu životinju, kozu braon boje, nazvala Severina:
„Kad ujutru krenem da vodim na ispašu svoju Severinu, na radiju čujem pesmu Gas, gas, koja mi je omiljena. Uvek je odslušam, a onda počnem da čistim štalu i muzem.“
Zašto kozi ne nadene ime domeće pevačice:
„Bila sam presrećna kada se na estradi pojavila moja imenjakinja Stoja Novaković, ali ni ona niti bilo koja druga pevačica ne zaslužuju da imaju svoju imenjakinju u mojoj štali. Za mene je Severina jedinstvena i neponovljiva, pa zbog toga želim da joj poklonim kozu na dan njenog koncerta.“
(„Kurir“)
Era Ojdanić,
pevač narodne muzike i ugostitelj, priznaje da je najviše što je do sada potrošio 500.000 nemačkih maraka, kada je 1980. godine kupio motel „Era“ i dodaje da je i jedini na estradi koji svakodnevno „puca“ pare na „prijateljice“:
„Najviše para dajem na parfeme, tangice i brushaltere. Za svaki 8. mart izdvojim skoro 3000 evra na poklone za sve svoje prijateljice.“
(„Press“)
Đole Đogani,
„estradni umetnik“,
pre desetak godina kupio bundu po uzoru na Lenija Kravica, platio ju je 3500 nemačkih maraka:
„Obukao sam je dva puta, na snimanju nekog novogodišnjeg šou-programa i jednom na nastupu. Sada stoji u plakaru i linja se, a ja ne volim stvari koje se linjaju. Pokajao sam se što sam je uzeo, jer jednostavno nije u mom fazonu.“
(„Press“)
Đorđe Vukadinović
u svojoj redovnoj kolumni prostor je posvetio nedavno održanoj utakmici Srbija–Francuska, na kojoj je i sam bio i svojim ušima čuo:
„Možda to iz svečane lože i iz centralnih delova zapadne tribine i nije tako delovalo, možda je to u TV prenosu izgledalo drugačije (televizija je čudo), ali odnos snaga na stadionu je bio prilično drugačiji od onoga kako ga je video gradonačelnik i kako su ga predstavili srpski mediji. Zviždali su i ‘sever’ i ‘jug’ i ‘istok’, kao i rubni delovi ‘zapada’. I u najvećem broju to – barem ovoga puta – nisu bili nikakvi ‘huligani’ i ‘primitivci’, već pristojni momci i građani koji su vrlo dobro znali šta čine i zašto.
Sve u svemu, da se ne lažemo, iako čisto sportski gledano neprimereni, zvižduci upućeni Marseljezi bili su neka vrsta „spontanog referenduma“ kako o francuskoj politici prema Srbiji tokom godina balkanske krize (učešće u bombardovanju, priznanje nezavisnosti Kosova) tako i o tome šta većina navijača misli o ovoj jadnoj i bednoj kampanji domaćih medija i političara. Druga je stvar što to, ni jedno ni drugo, nije previše odgovaralo diplomatskoj i političkoj eliti iz počasne lože Marakane.“
(„Politika“)
Branislav Lečić,
glumac, pre nekoliko godina i ministar, kaže:
„Nisam prestao da se bavim politikom, niti ću, zato što je politika sastavni deo života svakoga od nas. Ona je doprinela unapređenju moje društvene svesti. Ko god misli da se njome ne bavi, vara se, jer takođe učestvuje u politici, samo što toga nije ni svestan.“
Kako se oseća:
„Moje osećanje muškarca nema nikakve veze ni sa glumom niti sa politikom. Ja sam muško i tako se osećam otkako sam se rodio.“
Šta voli kod žena:
„Šta me privlači kod pripadnica nežnijeg pola?! Potpuno sam opsednut ženama i mislim da bez njih život nema apsolutno nikakvog smisla.“
(„Stil“)
Emina Jahović,
„balkanska Penelope Kruz“, priča kako je izgledala proslava prvog rođendana njenog sina Jamana:
„Rođendanska torta od bele čokolade i breskve dopremljena je specijalnim avionom, a posluženje se sastojalo od lososa, kanapea sa kavijarom i ostalih specijaliteta. Početak slavlja je zakazan predveče, a njemu su prisustvovale brojne zvanice iz turskog džet-seta. Mali Jaman je obasut raznim poklonima, ali svakako najoriginalniji je onaj koji je dobio od jedne moje prijateljice – dvadeset palmi zasađenih u jednom parku u centru Istanbula.“
Malo i o sebi:
„Ja bih sad odmah želela drugo dete, ali kada pomislim na te dane, to mi otežava celu situaciju jer je teško sve to podneti. Ko je bio trudan i imao tih problema, zna kako je. Verovatno su te mučnine i uticale na to da se ne ugojim puno jer nisam mogla da jedem .Ne razumem kako žene mogu da se ugoje kada stalno trčkaraju oko bebe. Sve prijateljice koje znam, a koje imaju bebe, izgledaju savršeno. Deset dana posle porođaja više nisam imala stomak, malo sam kuburila sa kukovima, pošto se oni rašire u toku trudnoće, ali mislim da je ključ u umerenosti. Što se hrane tiče, prilično dosta jedem i svi se čude kada vide koliko u stvari mogu da pojedem. Mislim da je najbitniji doručak, a jedino što ne jedem su hleb i kolači. I uvek idem stepenicama umesto liftom. To je sve.“
(„Stil“)
Nataša Kojić,
pevačica, otkriva kakvih sve ljudi ima:
„Ne volim one muškarce koji upoznaju nekog, a onda žele da ga menjaju i ne vole tog nekog već samo svoj ego.“
Savet za prevazilaženje krize:
„Ako se posluje isto, pa čak i bolje, a pare više ne dolaze, to je siguran znak da se radi o uroku. U tom slučaju potrebno je izvesti ritual za koji su neophodni rekviziti – kovani novac u raznim apoenima, plod i list osušenog kukuruza, cimet u štapiću ili prahu, susam, klinčići, biber i presovani kikiriki. Na podu radnog prostora crvenom školskom kredom napraviti krug, stati u sredinu i pored nogu poređati sve rekvizite, uz ukrasnu staklenu bocu i zelenu sveću. Upaliti sveću i ubacivati jedan po jedan predmet u flašu i razmišljati o dosadašnjim načinima zarađivanja novca, novim mogućnostima sticanja bogatstva i ulaganju u još unosnije poslove. Treba zamišljati kako pare dolaze u najkraćem mogućem roku i u mislima ih brojati. Kad se svi sastojci stave u bocu, neophodno je koncentrisati se i tri puta izgovoriti bajalicu: ‘Ova magična boca donosi mi puno novca. Novca su mi pune ruke, šta god zaželim imam bez muke. Hajde, novčići, pođite, u moj džep, dođite.’
Sveća se potom ugasi, a iz kruga se izlazi sa bocom, koju odmah treba staviti u fioku gde se inače čuva novac, ili u blizini tog mesta.“
(„Zona sumraka“)
(„Stil“)
Dragana Mirković,
pevačica, na pitanje „ima li svoje male rituale“, kaže:
„Ne bih to nazvala ritualima, već pre običajima. Mislim da bi svi trebalo da se drže nekih ‘narodnih pravila’ koja postoje od davnina. Recimo, za mene je nedelja dan od Boga. Tada ne valja raditi, baksuz je, treba posećivati familiju i uživati u porodičnom gnezdu.“
(„Zona sumraka“)
Nina Badrić,
pevačica, upitana „da li će se uskoro ostvariti i kao majka“, kaže:
„Kada samo pogledam Hale Beri koliko je bila predivna majka sa svoje četrdeset i tri godine, kada je rodila svoje prvo dete, a upravo čeka drugo, pomislim da sam ja još u velikoj prednosti nad njom, jer meni je tek trideset i sedam.“
(„Story“)
Bora Đorđević,
muzičar pre svega, pesnik, nekada i savetnik u Ministarstvu kulture, opet je dobio priliku da ponovi svoje stavove:
„Učestvovao sam u Porodičnoj šetnji jer želim da istaknem prave vrednosti. Ukoliko se sretnem s Paradom ponosa, neću da bijem te pedere, protiv kojih nemam ništa dok su među četiri zida. Ali, kada šetaju, protiv sam jer će buduće generacije misliti da je to normalno, a to podržava ova evrouvlakačka vlada kojima su pederi važniji od posla. Naš narod ima lepu poslovicu za to: „Čega se pametan stidi, time se lud ponosi.“
Zašto je Dragan Bjelogrlić podržao održavanje Parade ponosa:
„Što se tiče izjave Dragana Bjelogrlića da je on na strani slabijih, mislivši na pedere, hoću da kažem da smo mi ti koji su slabiji. Gej lobi je najjači lobi koji postoji, naročito u filmskoj umetnosti. U Holivudu svaki glumac mora malo da dâ guzu da bi dospeo na film.“
(„Alo“)
Vuk Bojović,
direktor Zoološkog vrta, „nema ništa protiv homoseksualaca, ali se plaši da bi posle njihovog defilea centrom prestonice mogle da se jave još neke, devijantne društvene manjine“:
„Ta parada je glupost i primer kako se neka stvar dovodi do besmisla. Tražili su neko priznanje, a sada hoće da demonstriraju, što je prema mom mišljenju izopačeno jer će sutra svoja prava zatražiti i oni sodomisti koji su svojevremeno kresali labudove i magarce u mom zoološkom vrtu. Prekosutra će i nekrofili da se oglase i tako redom.
Stvarno nemam ništa protiv pedera! Neka idu u sobu da ih fircaju ili kako već oni to rade ili u te razvijene zemlje pa nek tamo traže prava jer ovo je patrijarhalna sredina. Oni svi traže đavola. U malom su procentu, a prkose i inate se celom svetu. Naći će se tu zdravih momaka koji će pružiti otpor toj paradi.“
(„Alo“)
Gorica Nešović,
„nasmejana lepša polovina jutarnjeg radio-programa „Dizanje“ na B92, nedavno je operisala žuč…:
„Prvo jelo koje sam napravila bio je šareni krompir po receptu iz novina: krompir i šargarepa se skuvaju i ispasiraju; iseckana šunka, a može i pečenica ili suvi vrat ako više volite proprže se i u to se doda žuti sir. Izgledalo je prilično muljavo i pomislila sam da sam se zeznula. Međutim, to se pomeša sa krompirom, stavi se u vatrostalnu činiju i naprave se rupe. Koliko osoba, toliko rupa i u svaku rupu se izruči po jedno jaje. Zapeče se u rerni i to je to.“
(„Puls“)
