»Onaj koga bog ne prevaspita, doći će u ruke policije.«

Milan Popović,

biznismen i životni saputnik Severine Vučković, komentariše glasine da je „imao nešto sa glumicom Marijom Karan“:

„Nešto su me spajali sa Marijom Karan. Svašta, žena je sela za sto, pričali smo, da li treba da je oteram od stola?! Ne znam zašto to pišu, da mi nerviraju ženu.“

Zašto žene prilaze Milanu:

„Kad mi priđe neka žena, pa nešto kao hoće, to ne čini zato što sam ja neki frajer, nego zato što sebi valjda hoće da dokažu da su bolje od Severine. Uglavnom se sve tako ponašaju. Čast izuzecima!“

(„Alo“)

Severina Vučković,

pevačica i mlada majka, odgovara na pitanje kakav je njen sin:

„Verovatno svaka majka hvali svoje dete, ali moje je zaista najlepše. Presladak je, ima velike oči, znatiželjan je. Sedi s nama za stolom i učestvuje u razgovoru. Ko god priča, on ga gleda. Ponaša se kao mali gospodin, intelektualac je, sve ga zanima. Neverovatno za dete koje ima samo tri meseca.“

(„Press“)

Vesna Dedić,

TV novinarka i pisac romana, na pitanje šta na ženskom licu najviše otkriva tragove vremena, kaže:

„Oči. U njima se vidi sve što si preživela i naučila, koliko si bila voljena, a koliko patila, da li si ispunjena ili prazna, da li te je vreme nateralo da budeš zla, ili te je iskustvo naučilo da budeš boljim čovekom. Jeza je kada vidiš botoksiranu ženu sa jagodicama bebe i u pogledu veliko ništa ili zlo.“

(„Story“)

Slađana Tomašević,

voditeljka „Beogradske hronike“, govori o svom gastronomskom opredeljenju:

„Ne mogu da kažem da sam jedna od onih koje striktno vode računa šta će i koliko pojesti. Ja jedem sve. I u količinama koje nisu normalne, pogotovo za ženu.“

Ume da kuva ali ne praktikuje:

„Niti imam vremena, niti imam porodicu da bih to praktikovala svakodnevno. Uglavnom spremam lagane večere, a to može da bude bilo šta!“

Šta voli da jede:

„Nisam za egzotiku. Recimo, probala sam i zečetinu. Servirali su mi paštetu, neki specijalitet i čim sam uzela prvi zalogaj, osetila sam da je nešto neobično. Rekla sam da mi se to ne sviđa.“

Šta joj se još ne sviđa:

„Tu su, recimo, turski začini. I u Tunisu i u Egiptu, čak i u Dubaiju ima takvih. Ne mogu da ocenim koji mi to tačno smeta. Ja volim pikantno, ali oni u svojim kuhinjama imaju taj neki posebni koji mi ne prija!“

(„Gloria“)

Stanko Marinković,

muzičar, koji se „proslavio duetom sa Indirom Radić“, stalno nastanjen u francuskom glavnom gradu, otkriva kako poštovanje može da se tumači:

„Dama se zove Nadežda i poslednjih meseci redovno dolazi na moje nastupe u Parizu. Naravno, uvek sam je ispoštovao, kao i svakog gosta. Ipak, ona je moju ljubaznost pogrešno protumačila, pa mi je jednom donela na poklon 72 ruže, a taj broj je trebalo da predstavlja zbir naših godina. Tada me pitala da li bih želeo da postanem njen suprug! Naglasila je da, ako pristanem, nikad više neću morati da radim. Dok sam s njom!“

(„Kurir“)

Petar Lazić,

o liku i delu predsednika SPS-a, između ostalog, piše:

„Ivica Dačić (odrekao se devojačkog prezimena Milošević) – samohrani političar, idol svim momcima koji imaju ambiciju da od Titovog pionira postanu trbušasti socijalisti. Jedini lik na našoj političkoj sceni koji i stasom i glasom odaje utisak profesionalnog političara. Većina je radila samo na stasu. Pokazalo se da je u stanju iz koalicionih dogovora da iscedi suvu drenovinu. Za razliku od nekih, ne pljuje u vladu iz koje jede i ne ruši je, čak ni u slučaju velike nužde. Vladajuća stranka koja Ivicu uzme za bračnog partnera, odmah zna na čemu je! Ili je sa njim ili je na njemu! Treća opcija sa Ivicom ne postoji. Sa njim nema iznenađenja. Nikada nije dolazio u sukob sa nadređenima, nikada nije povlađivao podređenima. Koliko je poznato, nikada nije dolazio u sukob ni sa samim sobom, što je redak slučaj u ovdašnjoj politici.“

(„Ilustrovana politika“)