Ivana Stanković,
model, sa svetskom karijerom, dovodi u Beograd vlasnicu nemačke modne agencije Luiza Models, i:
„Užasno mi je smetalo mišljenje uvreženo u tim krugovima da ovde žive divljaci. Uvek sam se borila protiv toga i namerno isticala da sam iz Srbije! Jedva čekam da dođe i da vidi da ovde na ulici možeš da se obratiš ljudima, naročito mlađem svetu, na engleskom i dobiješ informaciju, jer 90 odsto ljudi govori taj jezik, što će se retko dogoditi u Milanu i Parizu.“
(„Ekskluziv“)
Radivoj Milutinović,
Mujo Lopov, zaprosio je glavnu tužiteljku Haškog tribunala, a sada otkriva plan svadbe:
„U hotelu Interkontinental su mi obećali da kod njih mogu da priredim svadbeno veselje. Zvao bih celu Srbiju na svadbu, ali sada ima samo 1000 mesta. Ješće se samo najbolja jela i piti najbolja pića. Za pesme će biti zadužene naše estradne zvezde, pre svih Ceca Ražnatović, koja će biti predsednik srpske vlade kad ja postanem predsednik, pa Saška Karan, koja me uvek podržavala… Program će voditi Minimaks, budući ministar kulture, a mlađe goste uveseljavaće Ksenija Pajčin, koja će u novoj vladi biti ministarka za suzbijanje bele kuge u Srbiji. Posle veselja Karla i ja provešćemo prvu bračnu noć u predsedničkom apartmanu, a medeni mesec u Sokobanji.“
(„Ekskluziv“)
Rambo Amadeus
priča o svom političkom opredeljenju:
„Mislim da bih bio odličan diktator. U parlamentarnoj demokratiji ne bih se najbolje snašao. Užasava me činjenica da se na demokratskim izborima jednako broje glas budale i glas pametnoga. S obzirom na to da su budale otkad je svijeta i vijeka u većini, onda kao političar imaš najviše šanse ako se dopadneš budali.“
(„Ekskluziv“)
Draginja Urošević
u poslednjem broju „Književnih novina“ objavila je pesmu pod nazivom Gospodinu Rugovi
Kako da ne, gospodine Rugova,
ne mešajte se Srbi u našu politiku
Vaše je kolo, narodni krug i šara,
igralo se pred 27 manastira i 1300 crkava,
vi ste 40 vekova davali imena
gradovima, selima, planinama, rekama,
utrinama, čukama i visovima, manastirima i crkvama.
Vi na Kosmetu imate četiri mauzoleja
i Patrijaršiju da ustoličavate patrijarhe
i da patrijarsi, i Danilo 2 veliki pisac
bdi nad vašom ni vek starom pismenošću.
Za vaše su vladanje kraljevi Milutin i Dečanski,
car Dušan i Uroš zidali i oslikavali
zagrobne kuće, za vas je srpski narod
sejao, orao, sadio, ubirao letine.
Za vas su naše devojke tkale narodne šare,
naše despotice i kraljice iz raznih zemalja vezle
zlatom i srebrom svilene povelje:
Za vas smo mi 14 vekova čuvali Kosmet sa našim starim prestonicama.
Za vas su naši monasi i monahinje čuvali naše rukopisne knjige
i darovne sasude, narod plevio groblja.
Primali smo vas kad je Albanija bila bunker.
Manite se praznih priča na srpskoj
osnovnoj i zavetnoj zemlji
gde mi 14 vekova zabadamo jezik u tle rađamo i umiremo
da bi ste vi vašom nakanom kvarenja čopora omladine
pokušali ono što u veki vekova biti ne može,
što jednostavno biti ne može i neće jer Kosmet
branimo i mrtvi i živi,
i sadašnji i budući, narodni roj,
sa uspomenom na naše patrijarhe
koji čuvaju Pećku patrijaršiju,
Dečanskog i svim svecima našim
i na našoj strani, po istorijskoj pravdi,
mora biti i tvorac sveta.
I pitam vas za srpske i slovenske toponime,
groblja i crkve naše u Albaniji
sve dole do Jadrana.
Pogledajte malo stare mape Albanije,
pa vidite koliko ste starog progutali,
pa sad se ne mešajte i u čista srpska imena.
Izvinite uvaženi gospodine ne govorite
nesuvisle stvari, da ostanemo
u pristojnim okvirima razgovora.
Ana Stanić,
pop pevačica, otkriva šta je nervira:
„Nerviraju me priče o mom moralu, onako u ljudskom smislu. To me povređuje. U prošlom periodu sam bila u fazonu da nađem nekog da se fizički obračunam sa njim. Sada sam mnogo ležernija.“
(„Ekskluziv“)
Milomir Minić
upozorava, na odmetnike iz SPS-a:
„Počela je borba da nam preuzmu Slobodana Miloševića. Mi ga, međutim, ne damo jer ga poštujemo i sa njim se ponosimo. To mora da bude naša jasna poruka.“
(„Epoha“)
Bora Drljača,
folk legenda, u rubrici „Da sam ja vlast“ magazina „Sabor“, kaže: „Ma, Tito je bio legenda! U njegovo vreme cvetale su radne akcije. Ja sam bio na izgradnji autoputeva. Četiri udarničke značke sam zaradio! Da sam vlast, odmah bih vratio radne akcije. Korist bi bila višestruka. Nešto bi se napravilo uz malo sredstava, mladi bi shvatili šta su rad i druženje i ubili bi višak vremena. Ne bi im palo na pamet da danju spavaju, a noću lunjaju. Ne bi imali vremena da luduju, da se drogiraju, opijaju, ubijaju. Ovako, ne znaju šta će od sile, besa, nerada, viška vremena… Krajnje je vreme da se tome stane na put. Inače, ode srpska mladost u propast… Radne akcije su idealan način da se mnogi mladi usmere na pravi put.“
Legenda ima još predloga: „Da sam vlast, uradio bih još jednu značajnu stvar – naredio bih da sve žene nose kratke suknje! Kad već imaju lepe noge, neka ih pokažu. Naše žene su najlepše na svetu. Jesmo blesavi, lenji, iskompleksirani i svakakvi, ali smo bar lepi! I to je nešto!“
Nada Topčagić,
pevačica, o tretmanu narodnjaka: „Još petog oktobra sam znala da je s nama svršeno! Samo sam rekla mom Zlatku: ‘Sa nama je gotovo!’ Proganjaju nas kao bubašvabe koje truju, jure metlama, a one, jadne, bezglavo beže… Osećam se kao bubašvaba! Kad sam pre neki dan čula Ljiljanu Blagojević, bila sam šokirana. Kao, kad je čula ćerku kako sluša Brenu, ispisala je iz škole i upisala u muzičku školu! Pa ono što je Brena doživela i uradila Ljiljana Blagojević može samo da sanja! Što da jednu izuzetno uspešnu ženu toliko omalovažava? Svi nas tretiraju kao da smo niži stalež. Te primitivni smo, te neobrazovani smo, te bavimo se prostitucijom… Neka jasno kažu ko se to prostituiše! Kao, pevačice prave karijere preko kreveta! Joooj, što meni neko ne ponudi da mu uskočim u krevet, pa da mi finansira ploču?“
(„Sabor“)
„Dosije X“
piše kako mnogi veruju da se „sudnji čas može odložiti“ i to ilustruje pričom iz Kobišnice kod Negotina: „Ljudi su tamo govorili o izvesnoj N.P., svojoj komšinici za koju su tvrdili da je umrla i ponovo oživela. Kada se vratila među seljane, opisala im je šta joj se dogodilo. Psihopompos (duh koji vodi umrlog na drugi svet), koji je došao po nju, dobio je zadatak da povede još nekog čoveka koji je umro u poslednji čas kad i ona, ali u susednom selu. Pošto je u trenutku smrti bila bosa, a zemlja kojom su hodali kamenita, N.P. je zamolila svog vodiča da je sačeka na raskrsnici dok se ona za čas vrati na livadu po opanke. On se sažali nad njenim ižuljanim stopalima i pristade. Ali, čim ga je izgubila iz vidokruga, žena skrete prema svom selu i vrati se kući. Vodič nije mogao da trči za njom da ne bi izgubio i svog drugog ‘turistu’, a kasnije se njena mudrost valjda dopala i samom Bogu, pa joj je dao da poživi još neku deceniju.“
NN,
jedna od kandidatkinja na konkursu za dvojnicu Svetlane Ražnatović, morala je da odgovori na pitanje ko je dalaj-lama: „Ne znam ko je dalaj-lama, ali znam ko je Ceca Ražnatović.“
(„Svet“)
Risto Kubura,
legenda RTS-a, našao se na spisku suvišnih u toj kući i pravdu traži preko medija. U otvorenom pismu koje objavljuje „Svet“ Kubura piše: „Kada dobijem otkaz, po nalogu tajnih službi, njihovom nahođenju ili nalogu OEBS-a, treba da znaju da ih se ne plašim. Jer, ovi izrodi i zlotvori žive u sadašnjem, pomičnom Trenu – glupi, tašti, samozadovoljni. Izjedajući nâs, proždiru i sebe. A njihovi pokrovitelji iz DOS-a čine sve ne bi li se narugali svojim očevima i dedovima (pripadnicima Brozove Udbe i KOS-a), pozivajući se pri tom na ‘međunarodnu zajednicu’, liberalni kapitalizam, demokratiju, vladavinu ljudskih prava, dok im se SPS, SPO i radikali suprotstavljaju zanemarujući sopstvena nedela u prebliskoj prošlosti. I zato, gospodo, pošto mi i definitivno dajete otkaz, ne stavljajte me u isti koš s vama – nemoralnim i prljavim spodobama, jatacima sumanutih i bezbožnih režisera naše propasti. Jer, mene ne uznosi ‘molitva boljitka, već snaga osvete i narodnog bitka’.“
Zoran Živković,
savezni ministar policije, o uzrocima i posledicama: „Boško Buha poginuo je zbog toga što je neko hteo da ga ubije, a on nije imao ni minimum lične samozaštite.“ („Glas javnosti“)
Goran Bregović,
legenda, odgovara na pitanje da li se ministar finansija Božidar Đelić pojavio na njegovom koncertu u Vršcu zbog muzike ili da bi mu naplatio porez: „Nažalost, još uvek ne plaćam porez u Jugoslaviji, jer poslednjih deset godina nisam zaradio ni dinara u Jugoslaviji i voleo bih da počnem da plaćam porez. Ja sam pre u komunizmu plaćao taj užasni porez, zato sam malo radio. Sad radim puno jer je porez manji. Ako bude i ovde poreza i ako Bog da, kao u svom normalnom svetu, da damo samo pola, a da makar pola ostane nama, vrlo rado ću plaćati porez ovde.“(„Borba“)
