Bogdan Bogdanović,
bivši gradonačelnik Beograda, komentarišući povratak Karađorđevića, kaže: „Aleksandar i njegova supruga su za sada samo kralj i kraljica iz Alise u zemlji čuda.“ („Danas“)
Toni Montano,
roker i patriota, otkriva ko je žena njegovog života i još ponešto: „Možda sam grubijan, ali nežnoga srca. Može biti da imam i meko srce, ali tvrd oklop. Od svih pojava na TV javno priznajem da je devojka po mom ukusu mlada dama koja najavljuje program a čiji je sponzor firma „Kvanto“, tako da je ja tako i zovem pošto joj ne znam ni ime. TV Pinku čestitam na fantastičnom izboru voditeljke. Ja se retko varam ali kad je gledam vizuelno (??? – prim. ur.), prosto ostanem otvorenih usta… Ako ima dečka, svaka mu čast, a ovo što ja o njoj govorim samo treba da mu imponuje. A ako nema – šta čekaš Kvanto? Kazaće ti svašta o meni, najglasnije će biti tvoje prijateljice (po sistemu zašto baš ti a ne mi), ali ti proveri sama. Da li si gledala filmove sa Ričardom Girom i Valeri Kapriski, Beatris Dal u ‘Beti Blu’, Marlona Branda… E, sad je vreme da prestanem da čitaoci ne misle da sam omekšao i postao bolećiv. A Kvanto pitam da li želi da postane baka mojih unuka?“ („U fokusu“)
N. N.,
saradnik magazina „U fokusu“ u reportaži o Nišu piše: „Nišlijama je laknulo! Danima već gledaju TV spot na kojem Bora Čorba, izlazeći iz toaleta, zakopčava šlic i blaženo saopštava: ‘Popio sam pivo niško, pa sam lepo pišk’o!’ Doduše, Nišlije su se više pribojavale za Borinu jetru, prinuđenu da vari lozu i još koješta. Vest o tome da je navalio na pivo i da već oseća pozitivne promene, primljena je kao znak da Bora uspešno remontuje urogenitalni trakt. A taj Borin intelektualni aparat važan je za naciju kao nepresušno ishodište njegove umetničke kreativnosti. Biće, dakle, novih pesmica u lascivnom fazonu, na uveseljenje mladeži i zgražavanje konzervativnih mama.“
Miroslav Todorović,
advokat, uskoro objavljuje knjigu u kojoj otkriva da Tito zapravo nije bio Josip Broz. U intervjuu za „Dosije X“, Todorović iznosi deo priče po kojoj bitno mesto u Titovoj biografiji ima Samuel Majer, multimilioner poljskog porekla, krajem XIX veka nastanjen u Beču: „Zapaženo mesto u mnogobrojnoj Majerovoj posluzi, koja mu je ugađala… imala je uredna i dostojanstvena, relativno mlada žena Franje Broza iz Kumrovca. Fizička bliskost lepuškastog poslodavca i privlačne sluškinje učinila je svoje. Iz te spontane, prirodne veze sa primesom dvorske afere, kumrovačka snaha Marija dobila je četvrtu prinovu zaredom… Brižna mater je svoje novorođenče prvom zgodom, iz razumljivih razloga, ‘spustila’ u naručje ocu Martinu da kod njega ostane ‘dok potrebe nalažu’. Tako je majka krijući tragove svog greha prekrstila dete u Josip Ambroz…“
Jane Jonuzović,
folk bubnjar, priča kako jednom prilikom umalo nije pao u nesvest od buke koju je pravio njegov orkestar. Na pitanje šefu orkestra zašto moraju tako glasno da sviraju u pet sati ujutro, dobio je sledeći odgovor: „Zato što u to vreme seljaci ustaju. Treba da nas čuju bar tri okolna sela. Kad nas čuju, treba da zaključe ‘E, ovi su strašni! Kad budem pravio veselje, njih ću da uzmem. Moram da vidim koji su!’“ („Sabor“)
Novica Zdravković,
folk pevač, priča da se tokom svoje poslednje turneje razočarao u Ameriku: „Vrlo brzo sam shvatio da je sve to šarena laža! To saznanje me je i inspirisalo da u Americi napišem stihove: ‘Lutao sam Holivudom i gledao izgubljene, što lutaju širom sveta i svi sliče baš na mene. Ali, nigde, nigde nema mog Beograda; dok ne odeš i ne vidiš, sve je zabluda!'“ („Sabor“)
Borislav Pelević,
predsednik Stranke srpskog jedinstva, o simbolima i asocijacijama: „Izručenje Miloševića Hagu i onaj snimak kako ga sa lisicama vode prema zatvoru, mene je asocirao na Srbiju koja je u lisicama i na dvojicu koja vode bespomoćnu Srbiju u propast, čini mi se. A ta dvojica su DOS, koji vlada u Srbiji, i Zapad koji je mentor toj vladi u Srbiji.“ („ID“)
Mister Kiks,
šoumen i pevač, u jednom dahu priča o devojčicama, sopstvenim licima i još ponečemu: „Meni je dozvoljen svaki kiks u životu. Sedeći u prodavnici sa jednom devojčicom, sa ekstremnim oblinama, došao sam na ideju moga imena. Pošto toga dana ništa nisam uradio sa njom, napravio sam kiks. To su moje imaginarne unutrašnje ličnosti (??? – prim. ur.). Razlika između mene i mister Miksa je u tome što ja imam 20 lica sa 20 različitih glasova, a on me imitira. Ja ne imitiram nikoga. Otvorio sam svoj Institut za seksologiju, u kome radim kao Mister Seks. Sproveli smo i neka istraživanja, a imali smo i jednog lika iz javnog života, pevača, koji je bio beznadežan slučaj. Na prvom albumu su sve moje pesme toliko odvratne i glupe da su ljudi koji su morali da ih saslušaju – a neki su morali jer su mi prijatelji – zapadali u teška psihološka stanja. Jednostavno su pukli slušajući takve pesme.“ („ID“)
Bogoljub Karić,
biznismen, tvrdi da „ovde nijedna kompanija nije mogla da poraste za vreme Miloševića“ i nastavlja: „Ako ne prestanemo sa napadima na ljude koji nešto stvaraju, makar bili piljari, ako ne poštujemo ljude koji zapošljavaju, plaćaju obaveze, sve je propalo! A ovde je krenula jedna skojevska akcija, kao ’45. Juriš! I sad moje kolege, uplašene, kriju se, ćute, umesto mercedesa počeli da voze audije. Katastrofa!“ („Svedok“)
Momčilo Selić,
„arhitekta, pisac, novinar i večiti disident“, objašnjava suštinu hajke protiv Srba: „Srpski narod je u jugoslovenskoj zajednici, ako ništa drugo, odskakao po svojoj etici i imao nasleđe kojim se malo koji narod u Evropi mogao pohvaliti. Ili, srpski rečeno, bolji smo od njih, a zavist je ovde bitna kategorija, i zato nas treba uniziti.“
Kao patriota, Selić smatra i da bivšeg predsednika nije trebalo izručiti Haškom tribunalu: „Kao njegov doživotni neprijatelj, ne bih imao ništa protiv da smo ga 5. oktobra izvukli iz jazbine i streljali, ali činjenica da smo ga predali neprijatelju da ga mrcvari neka Karla del Ponte, i Artman i druga strašila, i to baš na Vidovdan, zastrašujuća je.“ („ID“)
Jelisaveta Dušanović Ljutić,
saradnica „Nedeljnog telegrafa“, u reportaži sa obrenovačkog vašara piše: „Mladi su mogli da se zabave na fliperima, stonom fudbalu ili u vožnji na velikom ringišpilu, ispod koga je stajao vlasnik koji je preko mikrofona glasno dovikivao: ‘Ko uhvati patku besplatno se vozi!’ I, mladi k’o mladi, čitav dan hvatali su patku.“
Osim patke, pominju se i gaće: „Postarija prodavačica donjeg veša, Ruža iz okoline Uba, svake godine je na obrenovačkom vašaru. Kaže da u toku dana nije baš najbolje poslovala, ali da očekuje, bar u toku noći, veći promet i bolju zaradu: ‘Pada noć, biće svlačenja, pa valjda i oblačenja. Ići će moje gaće k’o lude! Vredi doći na vašar zbog gaća!“
Momčilo Krivokapić,
kotorski paroh, tvrdi da je „Boka srpska“ i da je zabluda da je jug Crne Gore pretežno katolički: „Za pune 32 godine, koliko sam paroh kotorski, bio sam svjedok biološkog nestajanja rimokatolika na ovom terenu. Prvi faktor je ‘bijela kuga’. Ko je kriv rimokatolicima što žive manje zdravo i prirodno od nas pravoslavnih, te imaju jedno ili nijedno dijete.“ („Nedeljni telegraf“)
Olivera Kovačević,
urednik informativnog programa TV Pink i autor emisije „Klopka“ poetično objašnjava zašto se njena emisija zove baš tako: „Klopka, ne da bi gosti upadali u klopku, ne zbog toga što ja postavljam klopke, već zato što su naši životi u klopkama već dugo. Ova emisija je skroman pokušaj da tražimo izlaze iz naših klopki.“
Zvezda informativnog programa TV Politike pre 5. oktobra, podseća zaboravne: „Radila sam u Politici i kada je ‘pocrvenela’, a sada sam svoja u drugoj nijansi.“ („Glas javnosti“)
Žarko Gavrilović,
protojerej SPC, pismom reaguje na pismo Foruma pisaca (u kome se protestuje zbog prebijanja homoseksualaca i pominju Gavrilovićevi ulični nastupi): „I ovog puta moram da se borim protiv nevidljivog neprijatelja, kao nedavno srpski narod protiv NATO tomahavki (nije štamparska greška – prim. ur.). Nezvanično sam saznao da iza ovog Foruma stoji g. Leon Koen koji je, koliko mi je poznato, pobegao iz zemlje kada su nad nama letele tomahavke, pa bi sada želeo da te otrovne strele, obogaćene nečijim mentorstvom i namigivanjem, usmeri prema meni.“ („Glas javnosti“)
Mirjana Marković,
predsednica Direkcije JUL-a, posle posete Hagu kaže: „Moj suprug je dobro, izgleda lepo i zdravlje mu je bolje nego u Beogradu. Izgledao je lepo i kad je bio ovde, samo je ovde bio i lep i bolestan, a sad je lep i manje bolestan. Duhovno stanje mu je superiorno, kao i obično.“ („Glas javnosti“)
