Miloš Andrić Kepa,
meštanin sela Rača odlučio je da u 73. godini polaže vozački ispit. Poslednjih 17 godina vozio je traktor bez dozvole, a evo šta ga je navelo da se odluči na ovaj veliki korak:
„Jesenas unuk Slavko došao sa odsluženja vojnog roka pa mi pokazuje da je u vojsci stekao dozvolu za upravljanje vozilima svih kategorija. Meni milo pa mi odjednom dođe misao da i ja moram doći do vozačke dozvole. Kažem ženi Jeleni da hoću da idem na obuku. Ona me gleda začuđeno i misli da je ipak šala. A ja rešio da je provozam pa makar i pod stare dane.“ („Glas javnosti“)
Grupa „Osvajači“
nedavno je održala turneju u Makedoniji. Vraćali su se preko Brezovice, Uroševca i Prištine, slikovito opisuju svoje putovanje:
„Put je bio vrlo rizičan, jer su tamo sad nekakvi nemiri. Stigli smo na granični prelaz Globočoca, a makedonski graničar je bio zaprepašćen, jer po njegovim rečima srpska noga tu nije kročila četiri godine. Kada smo prešli na šiptarsku stranu, oni su prvo pogledali tablice pa nas i ništa im nije bilo jasno. Tražili su da platimo zeleni karton kao za drugu državu. Nismo hteli i imali smo problema. U toj ludačkoj avanturi falio nam je samo Lazanski sa šlemom, pa da sve bude kompletno.“ („Večernje novosti“)
Milovan Dejanović,
vidovnjak iz Niša, objašnjava šta se to zapravo dešava sa fudbalskom reprezentacijom:
„Za našu reprezentaciju bi bilo najbolje da se što pre skine prokletstvo sa našeg nacionalnog tima, a o tome smo pričali još pre dve godine. Ja sam Vam tada doslovce kazao: da bi se ublažilo prokletstvo naše fudbalske selekcije, koje se vuče još od davne 1974. godine, kada je stečeno u Nemačkoj, a prati naš plavi tim sve do današnjeg dana, najbolje rešenje bilo bi da nam fudbalsku selekciju vodi i trenira nemački trener.“ („Zona sumraka“)
Nada Nikolić Teta,
ezoterista i astrolog, govori o čudotvornoj amajliji Raskovnik:
„Raskovnik imam već dugi niz godina. To je čudnovata biljka i s njom treba veoma pažljivo raditi. Po svom obliku najviše liči na čoveka, a činjenica da se kreće govori mnogo o njoj. Teško je doći do nje, a najlakše je pronalazi kornjača i to kada ona to želi. Kada radim tu amajliju, obavezno je zaštitim, jer ako prolazi kroz mnogo ruku, može i da nestane. Zato preporučujem svima kojima je dajem da je ne ustupaju na korišćenje nekom drugom, jer se tako gubi efekat, a može i da nestane.“ („Zona sumraka“)
Ksenija Pajčin,
upitana da li je srpski pandan Severini, kaže:
„Zašto srpski, pa zar ona nije Srpkinja? Znam da to nikada nije priznala, ali uostalom takve svari više nikoga ne treba da zanimaju. Mislim da se razlikujem od nje, nemamo mnogo sličnosti. Bez obzira što mnogima delujem grubo, čini mi se da sam mnogo nežnija od Severine. U njoj ima dosta pomešane romantike i erotike, tog nekog ‘sirovog seksa’, ali ona je malo starija i sa tim se bori na pravi način.“ („Svet“)
Dragana Ognjenović,
modna dizajnerka, otkriva ko je na nju presudno uticao:
„U karijeri sam na sebe uticala – sama.“ („Bazar“)
Dragana Milićević Milutinović,
glavna i odgovorna urednica TV Studija B, kao „žena tipičnog urbanog, beogradskog senzibiliteta“, priča o Beogradu svoje mladosti:
„Imala sam sreće da ukradem, čini mi se poslednji vagon srećne mladosti u ovom gradu. Droga na ovaj način tada nije postojala. Kriminal na ovaj način, takođe, nije postojao. Alkohol? Ni blizu! Nama je bilo važno da budemo dobri đaci, kojima će roditelji biti zadovoljni, da idemo na dobre žurke, da izlazimo po dobrim diskotekama, da posećujemo pozorišta, da gledamo dobre filmove…“ („Bazar“)
Tatjana Vojtehovski Stevanov,
voditeljka i PR televizije „Pink“, govori o već zaboravljenoj novogodišnjoj „skrivenoj kameri“, čiji je bila autor i čudi se zbog žestokih kritika dela javnosti na ponašanje Nenada Čanka, Vladana Batića i Milana St. Protića, učesnika u emisiji:
„Srpske uši su kao preko noći postale fine i osetljive na psovke i to je samo način da neki kvaziestablišment, nađe zamerku emisiji.
Kritičari su se hvatali za psovke koje su bile samo prirodna ljudska reakcija u takvoj situaciji, a pritom je gospodin Batić opsovao samo jednom u vreme kada je mislio da se emituju reklame i da se ne čuje u programu. Dakle, nisu oni otišli kao zvanična delegacija ove zemlje negde i psovali nekoga ili to radili sa skupštinske govornice… Ovo zgražavanje je lažni moral, to je licemerje? Znači mi ponovo želimo političare koji nisu ‘živi ljudi’, neke sa plastičnim licima, bez emocija, ljude koje ne možeš da iznerviraš i uvrediš, sa obrazom kao đon!“ („Bazar“)
Esma Redžepova,
„Ma šta ko pričao o Titu, on je za mene i dan-danas najdraži predsednik.“
„Drug Tito nije bio nedodirljiv i mnogo je voleo da se šali. Sećam se, u junu 1977. bili smo na Brionima i negde oko deset sati ujutru, dok je drugarica Jovanka pravila frizuru, išla sam da šetam. Idem tako, idem, kad sretnem druga Tita u nekom malom, čudnom automobilu. Mahne mi i kaže: ‘Ajde, Esma, uđi unutra, ajmo nešto da prodamo Gadafiju!’ Vozikali smo se po Brionima i u jednom trenutku zaustavili smo se kraj nekih, naizgled običnih vojnih autobusa. Tu je organizovana prezentacija, i tek tada sam shvatila da nije reč o klasičnim autobusima, već o maskiranim čudima iz kojih si mogao da raketiraš odakle god hoćeš! Za iste potrebe bili su napravljeni i šatori. Gadafi je bio oduševljen onim što je video i odmah sklopio posao sa Titom. Kad su jedan drugome pružili ruke u znak obavljenog posla, Tito mi je rekao: ‘Ajmo sad, Esma, natrag! Nešto smo uradili, a nešto malo i zaradili!’“ („Blicnews“)
„Monitor„,
Crna Gora je kao utočište postala manje sigurna nakon što je za Hag otputovao general Pavle Strugar. To je, tvrdi naš izvor blizak vlastima, ulilo strah haškim bjeguncima, koji su do tada bezbrižno patrolirali crnogorskom teritorijom. Otprilike u isto vrijeme, pojačana je i međunarodna potjera za njima, ranije ne toliko revnosna.
„Ako je u posljednje vrijeme Karadžić posjećivao Crnu Goru, to je mogao činiti samo bez jake pratnje. Dobro maskiran, u vozilima koja, po prirodi stvari, policija obično ne kontroliše“, kaze crnogorski zvaničnik.
Suzana Mančić,
TV voditeljka i majka, o faktorima koji utiču na decu:
„Roditelj mora da upozna svoju decu. Zapanjila sam se kada sam shvatila da ne poznajem dete koje sam rodila. Ono nosi nasledni materijal i baba i deda, strina, stričeva i pitaj Boga koga sve, tako da mora mnogo vremena da se provodi sa decom da bi se ona upoznala.“ („Večernje novosti“)
Gorčin Stojanović,
pozorišni i filmski reditelj gledao je nekoliko epizoda serije „Seks i grad“ kada je bio pre pet godina u Njujorku i tada mu se serija dopala:
„Kada sam u Beogradu dve večeri uzastopno gledao epizode, delovala mi je klaustrofobično. Tada sam primetio da obiluje lošom glumom i katastrofalnim, osrednjim i već ostarelim holivudskim glumicama, koje očigledno nisu filmske zvezde. Drugo, ni tema mi nije dovoljno zanimljiva.“ („TV novosti“)
„Blicnews„,
sprovodi anketu među poznatima sa pitanjem:
da li biste platili kaznu za saobraćajni prekršaj ili biste pokušali da to nekako izbegnete?
Sloboda Mihalović,
mlada glumica:
„Verovatno bih nešto muljala, ne bih im platila tek tako. Sigurno bih im pričala neke pričice, pokušala da ih šarmiram. Jednom je trebalo da s ekipom sa snimanja platim kaznu. Izvukla sam se kad sam policajcu pomenula ‘Zonu Zamfirovu’, nije nam naplatio ni to što nismo bili vezani.“
Miodrag Vuković:
„Platio bih bez problema ako sam zaista ja pogrešio. Dešavalo mi se da moram da platim kaznu, jednom mi je policajac kazao da sam vozio brže a da nije imao radar. Dokazivao sam mu da nisam i ustuknuo je. Ali sam kaznu platio kada sam nepropisno preticao. Kad sam bio student, bio sam predsednik karambol kluba – stalno sam udarao u druga vozila. Dva puta sam pokušao da pobegnem. Ali, pošto ostavim auto, lako su me nalazili.“
