Jovan Memedović,
TV novinar i pustolov, govori o projektu indikativnog imena:
„‘Pohod na zemlju Srbiju’ je nešto na šta sam baš ponosan. Ideja je potekla od ruskog monaha Feoktista, velikog pravoslavca i prijatelja Srbije. On je u nekim dokumentima našao podatak da je u 10. veku ruski knez Vladimir poslao u Beograd tri lađe pune darova, kako bi odobrovoljio vlasti da pozitivno odgovore na njegovu molbu da mu pošalju naše najbolje ikonopisce, kaligrafe, prepisivače knjiga. U to vreme u oblasti Novgoroda i Kijeva, pravoslavlje je hvatalo koren, pa je valjalo sazidati više bogomolja i prepisati što više crkvenih knjiga… I Feoktist je došao na ideju da pređe ponovo taj ‘put pravoslavlja’, kako ga je nazvao.“
Kako je putovanje zamišljeno:
„Urađene su tri replike lađa, mojoj je ime ‘Sloveni’. Da bi se što vernije oživelo to vreme od pre jednog milenijuma, i mi smo bili odeveni u odgovarajuću garderobu. U ovu avanturu otisnuli smo se u blizini Sankt Peterburga, tačnije isplovili smo iz jedne luke na jezeru Onjega. Plan je bio da rekama i kanalima stignemo do Crnog mora, a odatle Dunavom uzvodno do Beograda. Trebalo je da krenemo početkom avgusta, ali je bilo nekih problema, pa smo isplovili u septembru.“
Kako je bilo:
„Bilo je naporno. Nije nas služilo vreme. Kiša, kiša i svaki dan kiša. Sediš u brodu, ploviš, to traje, spavaš, ploviš, pa se malo nasučeš, pa opet ploviš… Bilo je nervoze i pritisaka, ali je sve nestajalo pred lepotom Rusije, koju nije moguće videti drugačije sem ovako.“
Kakvo otkriće je donelo putovanje:
„Divio sam se drevnim manastirima i crkvama urađenim od drveta, dvorcima, gostoprimljivim ljudima. U mestu Čerepovec doživeo sam neverovatnu stvar. U crkvi sam čuo sveštenika kako, dok čita liturgiju, spominje Srbiju. Pitam kasnije o čemu je reč, a oni mi objasne da on to stalno čini i zahvaljuje se braći Srbima koji su u Rusiju doneli pravoslavlje.“
(„Ilustrovana politika“)
Vlado Georgiev,
pevač, na novinarsko pitanje od kada se druži sa ministrom Mrkonjićem, kaže:
„Mrka mi je komšija, živimo na udaljenosti od 50 metara, pa smo se tako i upoznali. Bez obzira na njegove godine, a ima ih poprilično, vrlo je moderan i mladog duha, tako da mi vreme provedeno s njim uvek prija.“
Da li je tačno da ga je nagovorio da otvori profil na Tviteru:
„Predložio sam mu to, jer vrlo dobro barata tehnikom i oštar je na jeziku. Otvorio je profil na Tviteru i, koliko vidim, dosta ljudi ga prati. Sugerisao sam i mnogim prijateljima koji nisu poznati široj javnosti da se na taj način aktiviraju.“
(„Blic Puls“)
Slobodan Homen,
državni sekretar u Ministarstvu pravde, na pitanje da li učestvuje u čišćenju snega i da li će možda i u petak 17. februara čistiti, kaže:
„Ako bude snega, čistićemo, ali mislim da to vreme može da se iskoristi za mnogo složenije poslove, a da već ima zaposlenih koji čiste sneg.“
Nebojša Ćirić,
ministar za ekonomiju, jedini se nije začudio pitanju da li ovih dana čisti sneg i da li će ga i dalje čistiti:
„Naravno, čistim zajedno sa komšijama sneg i ispred svoje zgrade, tako da se to podrazumeva kao redovna aktivnost.“
(„Blic“)
Velimir Ilić,
šef poslaničke grupe Nove Srbije, upitan da prokomentariše glasine da li su poslanici tražili od uprave čuvenog skupštinskog restorana da u jelovnik uvrsti egzotična jela, kaže:
„Ne treba izvoljevati i tražiti da se uvode nenormalna jela poput žabljih bataka i puževa. To čak i nije srpska kuhinja. Uostalom, taj restoran služi da bi poslanici mogli na brzinu da jedu, da ne napuštaju zgradu, a ne da im se ispunjavaju prohtevi.“
Ipak, u restoranu nije sve idealno:
„Bilo bi jedino lepo kada bismo imali malo veći izbor posnih jela. Ja redovno postim, kao i još neki poslanici, a često sam u restoranu i mogu da kažem da je posna hrana nedovoljno dobra. Ima samo rižoto i još par stvarčica, a riba koja se služi baš i nije nekog kvaliteta, uglavnom je neka smrznuta.“
Dragan Todorović,
šef poslaničke grupe SRS-a, inicijativu „puževi i žablji bataci u Skupštini“ vidi samo kao potez da se naruši ugled ove institucije:
„Mislim da je to u sklopu kampanje koja se već neko vreme vodi protiv Skupštine. Lično uživam u hrani, imao sam prilike da probam veliki broj nacionalnih kuhinja, od italijanske, kineske, arapske… Uživam u hrani uopšte, pa tako i u puževima i školjkama i generalno morskim specijalitetima, ali nikada ništa ne bih tražio da se dodatno uvodi u restoran u Skupštini.“
(„Press“)
Vlada Mandić,
rukometaš i biznismen, momak koga smatraju jednim od najpoželjnijih muškaraca Srbije, postao je član SNS-a, jer:
„Pristupio sam SNS-u, jer poznajem čelnike te stranke, znam koliko su sposobni ti ljudi i potrebni Srbiji.“
Šta ga opušta posle napornog treninga:
„Kada odem kući i naručim suši.“
Šta prvo primeti na ženi:
„Na prvom mestu je fizički izgled, a odmah zatim i ženin mentalni sklop. Žena treba da bude prirodna, normalna, komunikativna i vedrog duha, jer ne volim žene koje smaraju svojim pitanjima i zrače negativnom energijom.“
Šta su Mandićevi prioriteti:
„Privatni biznis, politika i porodica.“
(„Story“)
Kristina Radenković,
TV lice, nova voditeljka kviza „Slagalica“, dok očekuje svoje prvo pojavljivanje u ovom gledanom programu, kaže:
„Drago mi je što sam postala deo ekipe najgledanije emisije u Srbiji i nadam se da ću opravdati poverenje koje mi je ukazano. Pažljivo slušam i savete Milke Canić, koja mi je rekla da budem prirodna i opuštena, ali i kao pravi poznavalac jezika odmah je po mom govoru znala da sam iz Novog Sada.“
(„Story“)
Stoja Novaković,
pevačica narodne muzike, javno je zažalila za svojim teškom mukom izgubljenim kilogramima:
„Moraću opet da vratim kilograme jer publika više voli jedre. Svi komentarišu da sam bila lepša pre nego što sam smršala. Ovo je Balkan i veruje se da su deblji ljudi zdraviji. Dok sam bila debela, na mojim nastupima je bila ludnica, a sada me ljudi samo mirno posmatraju. Vraćam se na staro!“
(„Press“)
Milić Despotović Mića,
konobar iz Kragujevca, posle više od četiri decenije radnog staža govori o gostima koje je služio:
„Titu sam sipao vino kad je dolazio u Kragujevac. Doneli oni neku flašu bez etikete. Probam, ono malo oporo, gorko… Služio sam i Kardelja, Stambolića, u novije vreme i Miškovića, al’ nisam znao da je to on. Nema tu neke filozofije, radiš svoj posao profesionalno i tačka! Ali Sedmorica mladih su mi ostali u sećanju kao veliki lafovi, prave legende. Neprikosnoveni i neponovljivi kafanski čovek bio je, naravno, Toma Zdravković. Za njega se znalo, litar vinjaka i dupla kupus salata!“
O današnjim političarima:
„Uh! Imaju oni jedno desetak rečenica koje stalno vrte. Ko u vrzinom kolu. Ja nisam glup čovek, ali ništa ih ne razumem, ili oni ništa pametno ne kažu! Nekad sam voleo Tomu, ali on izdade kuma, i Drašković je isto to uradio! To je postalo takoreći običaj u Srbiji. Sve je neistina i ona potiče odozgo!“
Šta bi im danas servirao za ručak:
„Pasulj bez mesa, takozvani klot! Za piće obična, domaća rakija i kao slatkiš palačinke s džemom. Pa da vide kako stomak raste!“
(„Alo“)
