Dragan Bjelogrlić,
glumac i producent na službenom putu u Zagrebu, bio je učesnik incidenta sa paparacima.
„Rekao sam: ‘Pa dobro, ljudi, je l’ više bilo dosta? Gde je kraj ovome i šta hoćete od mene – da vam slupam aparate ili izvadim film?’, na šta mi je jedan od njih odbrusio kako je to digitalac, pa sam još i ispao kreten.“
(„Blic“)
Marija Šerifović,
mlada pevačica, kaže:
„Ni najmanje ne obraćam pažnju na čaršijske priče, dosta se pisalo o mom privatnom životu. Mislim, mene ne zanima šta je moj tata radio kad je bio mlad i koliko dece ima, to je njegova stvar.“
(„Blic“)
Nataša Stojčević–Živić,
TV voditeljka:
„Čim se ugojim kilogram ili dva, hvata me fobija.“
(„Blic“)
Zorka Pucar,
u narodu poznatija kao Vidovita Zorka, osuđena je na godinu dana i četiri meseca zatvora.
Neki od svedoka na suđenju pričali su o savetima koje im je proročica davala kako bi im u životu krenulo nabolje. Između ostalog: „Domaćicama je, ako žele da zadrže muža, savetovala da ručak kuvaju isključivo noću. Drugima je za rešenje problema preporučivala da vezuju gaće u čvorove ili bacaju katance preko ramena u tekuću vodu.“ Zorka je, međutim, sve to negirala pitajući se naglas:
„Pa zar vam ja ličim na takvu ženu?“
(„Glas javnosti“)
Momir Stojanović,
general-major, zamenik komandanta kopnenih snaga Vojske SCG, na proslavi Dana 52. artiljerijsko-raketne brigade PVO izjavio je da se Uredba o civilnom služenju vojnog roka zloupotrebljava:
„Ako ovako nastavimo sa prigovorom savesti, kada je u pitanju nošenje oružja, verujem da ćemo jednog dana svi kolektivno imati prigovor savesti kada je u pitanju sloboda i odbrana zemlje.“
(B92)
Slobodan Vuksanović,
ministar prosvete i sporta u Vladi Srbije, u emisiji „Timofejev“ priča o svom trudu da predmete veronauku i građansko vaspitanje podigne „na što viši nivo“:
„Nedavno smo išli čak i kod patrijarha, nosili smo kasete, crtane filmove, Bibliju u crtanim filmovima. To su, inače, prevedeni strani crtani filmovi i to je jedno odlično nastavno sredstvo, pomagalo veroučiteljima. A za građansko vaspitanje, uz ove udžbenike koji postoje, sada smo dali saglasnost na jedan vrlo prilagođen, onako demokratski. Stalno dopunjujemo. A ja sam, inače, pre dva dana održao u školi Mladost na Novom Beogradu jedan čas građanskog vaspitanja. I, mogu da vam kažem da su nam deca super potkovana u tom smislu. Dakle, cela škola je bila tu, i onda sam ja, pred 400-500 dečaka i devojčica koji su imali program, rekao da ja ne mogu da na televiziji više govorim jednu stvar bez njihove podrške i da moramo da organizujemo glasanje, da oni kažu da li sam ja u pravu. Rekao sam im da sam na državnoj televiziji kazao da smatram da je svaka učiteljica lepša, otmenija, pametnija od svake pevačice, i tražio sam od njih da se izjasne da li sam u pravu ili ne, i tražio sam da glasaju. Mogu da vam kažem da su, kao iz puške, njih 500 digli ruke i onda sam ja rekao da je to prvi čas građanskog vaspitanja, da je sad sve na svome mestu i da čuvaju te učiteljice svoje, kad su ih već izglasali za najlepše i najbolje, jer učiteljice imaju kod kuće svoju decu, a njih čuvaju i uče ceo dan. Tako da je to bio prvi čas u mojoj kreaciji.“
(TV B92)
Aleksandar Popović,
ministar nauke i zaštite životne sredine i potpredsednik DSS-a, na pitanje šta misli o optužbama Vladimira Popovića u emisiji „Insajder“ na račun Radeta Bulatovića i da li se uopšte bavi time, kaže:
„Ja sam čovek iz egzaktne nauke. Dakle, navikao sam da svoje zaključke donosim na osnovu nekakvih dokaza. U eksperimentalnim, u egzaktnim naukama je to tako. Imate eksperiment, imate neki rezultat, i onda izvedete svoj zaključak. Spomenuli ste BIA i iznošenje dokaza. BIA je tačku po tačku to demantovala, a ja sa druge strane nisam video nijedan dokaz, osim ako nije dokaz to što je tu bio neko sa laptopom. Ja na svako svoje putovanje nosim laptop. Pa, ne vidim da sam zbog toga počinio bilo koje krivično delo. Hajde da budemo ozbiljni, da pričamo ozbiljno.“
(B92)
Suzana Mančić,
„zvezda malih ekrana, miljenica milionskog auditorijuma, suočena sa video-snimkom ljubavnog čina sa bivšim suprugom, hrabro se suočila sa javnošću, sve objasnila vereniku, majci i maloletnim kćerkama“, priča o podršcu koju su joj prižili prijatelji:
„Iz Amerike mi se javila Radmila Hrustanović, a Siniša Kovačević je četrdeset minuta razgovarao sa mnom telefonom, iako smo već godinama na zdravo-zdravo. Citirao mi je Ivu Andrića i pričao o pokojnom Zoranu Radmiloviću. Čula sam se sa njegovom suprugom Ljiljanom Blagojević, a javio mi se i Bogoljub Karić, koji mi je rekao: ‘Nemojte da plačete, vi nemate čega da se stidite: radili ste ono što svi najviše volimo.’ Željko Samardžić mi je pred čitavom svojom porodicom rekao: ‘Molim te da zbog dece čuvaš svoje zdravlje.’ Nedavno sam bila na rođendanskoj zabavi jednog kolege, gde su bili mnogi prijatelji i poznanici s kojima sam se videla prvi put posle snimka. Dočekali su me aplauzom.“
(„Glorija“)
Vladimir Đorđević,
generalni direktor EPS-a, nabrajajući šta sve Elektroprivreda Srbije nosi na svojim plećima kaže:
„Plaćamo i za neki Viminacijum. To je arheološko nalazište? Pa jeste, ali mi za to plaćamo 50 miliona godišnje. Mi kopamo i kad naiđemo na nešto dođu ti fanatici, stave šatore i onda kopaju onim četkicama i lopaticama. To je važno arheološko nalazište? Kako da nije, samo što ga oni nikad ne bi našli da nije EPS-a. Trebalo bi još da nam plate što smo ga pronašli.“
(„Večernje novosti“)
Katarina Radivojević,
glumica, na pitanje ko je najmuževniji muškarac u Beogradu, skromno odgovara:
„Što se mene tiče – niko. Kada bih znala ogovor na to pitanje, bila bih srećnija. To znači da bi bio u vezi sa mnom.“
(„TV novosti“)
Miroslav Lazanski,
vojni analitičar i nezaobilazni član svakog žirija za izbor neke lepotice, govori o novinarstvu:
„Mislim da je novinarstvo u nekoj silaznoj putanji. Najveći razlog je to što ova profesija nije adekvatno plaćena, pa smo na poslednjem mestu u Evropi. Nije tačno kada kažu da je novinarstvo ‘sedma sila’, jer svaki političar može da obriše našeg novinara. Zbog jako malih primanja dolazi do neozbiljnosti, a to znači neodgovornosti za javno izgovorenu reč.“
(„Blic“)
Branislav Lečić,
glumac, nekadašnji republički ministar kulture i jedan od predvodnika liberalno-demokratske frakcije, govori o sudbini DS-a:
„DS je izgubio političku moć odluke. Umesto da se ruši DSS i Vlada Srbije, kojima pada rejting, Tadić i Mićunović ih mole da se odluče i da nas prigrle. Nadali smo se da ćemo na Konvenciji stranke čuti kako ćemo se izvući iz klopke, kako ćemo da izađemo iz ovog vremena gde su reafirmisani ljudi i ideje koje smo porazili 5. oktobra. Ali ništa od toga. Vojislav Koštunica je uspeo da od DS-a napravi bezubu babu!“
(„Kurir“)
Goca Tržan,
pevačica, srpska Bridžet Džons, objašnjava okolnosti u kojima se našla u diskoteci Enigma na Palama, gde zbog lažne dojave da je podmetnuta bomba nije mogla da održi koncert:
„Skoro sam se pobila sa policajcem, jer je bio veoma grub prema meni. Zaradila sam čak i modrice. Pored upozorenja izašla sam na binu da kažem ljudima šta se dešava i da sam tu. Tu je bio i policajac koji je počeo da me vuče. Nisam mu ostala dužna, počeli smo da se prepiremo. Čak je u jednom trenutku rekao da ima pravo da me uhapsi. Rekla sam da sam ja tu jedina prava bomba.“
(„Večernje novosti“)
Jovan Mrđenović,
vlasnik restorana Tabor, otkriva ko su sve bili njegovi gosti i kako su se družili:
„Zorana Đinđića sam upoznao kao gosta još dok je nosio rep, minđušu i klompe. Pričao mi je tada kako su on i Milorad Vučelić, kao cimeri, u vreme studija jurili cure po obalama Save. Vučela je bio toliko nestašan da je stalno upadao u probleme, pa je Đinđić, kako mi je pričao, morao da ga vadi. Zoran je u Tabor više dolazio zbog društva nego zbog jela, pića i provoda. Govorio mi je: ‘Care, mnogo ti je ovde bučno! Ne mogu da slušam te vaše šuplje kafanske priče!’ Ipak, i sam je voleo da priča.“
(„Nedeljni telegraf“)
Milan Vlajčić,
filmski kritičar, na pitanje koju zvezdu bi voleo da vidi u Beogradu, iskreno odgovara:
„Šeron Ston. Jednom sam se sa njom vozio liftom, samo što me srčka nije strefila.“
Kako bi ste potrošili premiju sa lotoa?
„Prepustio bih to supruzi. Ona ima hiljadu planova, ja nijedan.“
(„Glorija“)
Sandra Drašković,
poznatija kao Sani Armani, manekenka i voditeljka na TV Pink, govori o srpskoj estradi:
„Pikanterije ne smem da iznosim u javnost, jer nisam sama u tom kovitlacu ludovanja. Okružena sam istomišljenicima koji ne vole medijsku pompu i spektakularnost. Povezani smo i bliski, poznajemo se godinama i ne postoji nijedna stvar koju sa njima ne bih smela da uradim. Neupućenom posmatraču ne bi bilo jasno ko je tu u vezi s kim, ko su samo prijatelji, a ko ljubavnici.“
(„Nedeljni telegraf“)
