Svet,
novosadski tabloid, objavljuje senzacionalnu priču o najnovijim planovima čuvene Madone:
„Jedna od najkontroverznijih žena sveta, pevačica i glumica Luiza Čikone, poznatija kao Madona, rešila je da snimi film o Svetlani – Ceci Ražnatović. Iako vest, koju smo saznali iz izvora bliskih Branku Lustigu, poznatom američkom producentu poreklom sa ovih prostora, deluje gotovo neverovatno, popularna Italo-Amerikanka toliko je fascinirana životom najpoznatije balkanske pevačice da je, kako naš izvor javlja, već angažovala tri poznata filmska pisca koji će ovih dana napraviti prve predloge scenarija.
U istu svrhu Madona je angažovala i poznate srpske glumce Radeta Šerbedžiju i Sergeja Trifunovića koji će, pored eventualnog glumačkog angažmana u budućem filmu, učestvovati i u konsultacijama vezanim za informacije o životu poznate srpske folk dive. Posebna pomoć se očekuje od mladog Sergeja Trifunovića, novopečenog ‘filmskog gastarbajtera’, za koga se pretpostavlja da je upućen ne samo u zvanične podatke o Ceci, već i u neke pikantnije detalje iz njenog privatnog života.
Kako je sve počelo?
Prema rečima već pomenutog producenta Branka Lustiga, dogodila se jedna neverovatna stvar. Šetajući po svojoj raskošnoj vili u Londonu, Madona je zatekla jednu od svojih služavki kako briše prašinu iz dnevne sobe sa slušalicama na ušima. Upitala ju je kroz smeh da li to sluša njen poslednji album, a odgovor devojke, koja je inače poreklom iz Bosne, glasio je da je reč o pesmama najveće i najnesrećnije zvezda u njenoj zemlji Svetlane Cece Ražnatović. Nakon što je čula jedan od hitova srpske zvezde, Madona je poželela da joj služavka ispriča celu priču o Cecinom životu. Da li je živopisna služavkina priča bila odlučujući faktor, ne znamo, tek Madona je istog momenta odlučila da snimi filmsku sagu o najvećoj srpskoj umetnici.“ („Svet“)
N.N.
komšija Iboljke Suvajdžić:
„Samo da znate da ceo komšiluk podržava Iboljku. Mislimo da nije kriva, a majka kao svaka majka bi, ako treba, i život dala za svoje dete. Inače, ona redovno posećuje svog sina Đuru u zatvoru o čijim poslovima, sigurni smo, nije ništa znala. Iboljka je kulturna, obrazovana žena koja je završila fakultet i koju su u Novosadskoj mlekari u kojoj je do penzije radila, veoma cenili. Mogu slobodno da tvrdim da je to najpedantnija žena u komšiluku, prava Mađarica!“, rekao nam je pomenuti Iboljkin komšija. („Svet“)
Jevrem Brković,
književnik i predsjednik Dukljanske akademije,
„Pojava sabranih djela u jednoj razvijenoj, uhodanoj, afirmisanoj i prihvaćenoj književnosti je gotovo redovna pojava, čin koji normalno prihvataju i pisac i literatura, naravno i čitaoci. Ima u tom činu, čak i u velikim literaturama, elemenata svečanosti, jubilarnosti, laureatstva, nacionalne i građanske patetičnosti, radoznalosti, posla i za kritičare, i za čitaoce, i za one koji brinu o kulturi jednog naroda, ili više naroda u jednoj državi.
(…)
Zvaničnici u Crnoj Gori nijesu navikli da imaju pisca sa sabranim djelima i da mu, eventualno, običaja radi, treba čestitati, možda i kafu popiti s njim i priređivačem njegovih sabranih djela, u ovom slučaju to je akademik Mladen Lompar. To je, ipak, datum svake kulture, osim crnogorske.“ („Monitor“)
Goran Pitić,
ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u republičkoj vladi, „pred više od stotinu austrijskih privrednika na skupu u Privrednoj komori alpskih zajednica“, bio je slikovit:
„Možda to liči na Frankenštajna koga mi šminkamo, ali dva različita ekonomska sistema i dve različite valute su realnost Srbije i Crne Gore.“ („Večernje novosti“)
Predrag Drecun,
u prvom komentaru nakon izbora, na konferenciji Centra za demokratsku tranziciju
„Ovi izbori pokazuju da je crnogorska vlast loša, ali i da je od nje
mnogo lošija opozicija.“ („Monitor“)
Vuk Drašković,
predsednik Srpskog pokreta obnove u Požarevcu na premijeri predstave Užičkog pozorišta, Noć generala prema njegovom romanu, kritikovao je vlast u Srbiji i rekao da je „nakon crvenog, zavladao žuti mrak“:
„Nacionalni evnusi u svojoj udvorničkoj poniženosti prema zapadnim mentorima održavaju svoje podaničke pozicije uništavajući sve što ima predznak srpskog, pa i sam srpski jezik.“ („Večernje novosti“)
Zoran Živković,
republički premijer na Glavnom odboru Demokratske stranke:
„Postojeći lanac kriminala je pokidan i pokušaj obnove trajaće dugo i biće neuspešan. Zadali smo nokaut kriminalu u našoj zemlji. Ali, to nije dovoljno, potrebno je da ih izbacimo iz ringa.“ („Večernje novosti“)
Mlađan Dinkić,
guverner Narodne banke Srbije ocenio je da:
„Policijska akcija ‘Skalpel’ protiv privrednog i finansijskog kriminala ne postoji“ i da će je biti tek kada neko bude ‘skalpiran’“. („B92“)
Vesna Radunović,
gradonačelnica Budve govori o urbanističkom haosu na Svetom Stefanu:
„Znate li vi ko sve tamo ima kuću. Pokušaću da spriječim divlju gradnju, ali ne po cijenu vlastitog života.“ („Monitor“)
Jelena Paović,
zamenica ministra turizma Crne Gore:
„Cijelo vrijeme, znači svih ovih prethodnih deset godina, su dolazili u Crnu Goru kao prijatelji među prijateljima i uvijek su bili primani zaista na takav način. Ove godine posebno očekujemo povratak srbijanskih turista u Crnu Goru, upravo iz razloga te relaksirane političke situacije. Smatramo vrlo značajnim regulisane odnose između Srbije i Crne Gore i za unapređenje predstojeće i svih budućih turističkih sezona.“ („BBC“ na srpskom)
Jovan Opačić
iz Pančeva, jedan od dobitnika nagrade na trećoj Trabantijadi, govori o teškim momentima koje je preživeo sa svojim „mezimcem“:
„Ovaj moj je prohodao 1970. Vozi na dizel, kerozin i svinjsku mast, a može i na čist zejtin ‘Dijamant’. Kad je bilo bombardovanje, istopim mast ili utrpam varjačom i vozim. A onomad kada je kilo zejtina bilo 50 dinara, prešalto sam se na čisto! ‘Trabant’ se ne buni, ne kašlje uopšte, jedino miriše na čvarke.“ („Glas javnosti“)
Isidora Bjelica,
književnica, dramaturg i „rasterivač dosade i primitivizma sa ovih prostora“ o estetizaciji običnog života:
„Kada radim najteže poslove ja stavljam najbolji šešir na glavu. Kad peglam – recitujem stihove!“ („Borba“)
Dragan Maršićanin,
povodom ukidanja direktnih prenosa skupštinskih zasedanja:
„U odnosu na vas (DOS), gospodin Milošević je bio reformator javnih institucija.“ („Glas javnosti“)
Nikola Kostić,
pevač i bivši rudar, o svojoj naklonosti prema muškoj populaciji:
„Cecu sam upoznao u vreme kada je bila sa Željkom Joksimovićem. Odmah mi je bio simpatičan. Joksimovića sam hteo da startujem, ali se onda pojavio Ziki. Pošto joj je Željko pomogao da snimi ploču, otkačio ju je. Simpatična je Ceca, ali je i od nje i od Željka njen sadašnji dečko Ziki zgodniji. Nisam nastran, ali ipak tvrdim da je Ziki zgodniji od Cece. Što da ne! Znate, rudari su svi muškarci, zajedno smo bili duboko ispod zemlje. Svi smo se zajedno tuširali. Svašta ti padne na pamet. Pokušavao sam nekoliko puta da se sastanem sa Zikijem pod izgovorom da mi pomogne oko nekih pesama, ali Ceca Slavković mu izgleda brani da se nađe sa mnom. Ne znam, čini mi se da me ona ne podnosi. A još uvek se ništa nije dogodilo između nekog njenog tipa i mene.“ („Svet“)
Dušan Mihajlović,
republički ministar policije, objašnjava nesporazum:
„Legiju sam jednom nazvao ‘gospodinom Lukovićem’, što javnost nije u potpunosti shvatila“. („Blicnews“)
Jelena Karleuša,
zvezda koja kaže da je „sama sebi najveća konkurencija“, govori o „preteranoj euforiji među obožavaocima“ na koncertu koji je proteklog vikenda održala u Vršcu:
„Sve je bilo prirodno. Nemam nikakve potrebe da režiram oduševljenje publike na mojim koncertima. To je tako, normalna stvar na mom slučaju.“ („Ekspres“)
A.B.
Beograđanin, u tekstu „Nema vrline, bez obline“, otkriva kako reaguje na „trakaste gaćice – tange“ :
„Ništa me tako ne uzbuđuje kao kad devojka koja ima lepo telo nosi tange. Suprugu nikada nisam poželeo ni da vidim u njima. Nemam predrasude, ali me to kod nje nije privlačilo. Ipak, kada se setim tangi na izvajanom telu devojke sa kojom sam bio pre par godina i sada blago uzdrhtim i poželim je.“ („Arena“)
Srđan M
govori o svojim preferencijama prema ženama:
„Kod žena su me oduvek privlačili šarm i ženstvenost. Lepota je tek u drugom planu. Ipak, nikada sebi nisam dozvolio da budem kraj nekog gabora ili rugobe. Padao sam na žene koje su umela da me cene kao čoveka, kao muškarca. Kad sve saberem i oduzmem nije bilo mnogo onih koje su znale da pronađu moje slabe tačke i da mi se pažnjom i razumevanjem uvuku pod kožu. Nije to teško, ali su one previše sebične.
Užasavam se neurednih žena . Smuči mi se kada vidim ženu sa neurednim noktima, pokvarenim zubima ili viškom kilograma.“ („U fokusu“)
Dr Radovan Bigović,
protojerej, je na seminaru „Crkva, droga i sida“ u organizaciji Dobrotvornog fonda SPC „Čovekoljublje“, rekao:
„Danas je našoj crkvi potrebno, po mom dubokom uverenju, ocrkvljenje institucija, a ne reforma u političkom smislu. A to je pre svega, samosaznanje da se identitet hrišćanstva pojavljuje u zajednici i da crkva bude to novo društvo-obrazac i model svakog zemaljskog društva.“ („Blic“)
Srećko Mihajlović, saradnik Instituta društvenih nauka, o odnosu građana prema korupciji državnih funkcionera:
„Postoji pojednostavljenje kod dela ispitanika koji ističu da neće da glasaju za novu vlast jer su se stari nakrali, pa ako budu čekali i nove da se nakradu, onda će propasti. To je bilo jedno od objašnjenja kojim se htelo ukazati na jednu dimenziju drugog postojanja Miloševićevog režima. Oni u stvari, na neki način, imaju lepo mišljenje o političarima koji kradu jer misle da će neki funkcioner kada se dovoljno nakrade prestati to da radi.“ („Blic“)
