Milorad Đurković,
sportski novinar i komentator iz Podgorice.
„Kad sam pošao u Peking, Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine, na aerodromu kaže kako je pobjeda vaterpolista Crne Gore u Malagi najveća. Ja kažem: Znaš šta, Ranko, ja sam imao takvih pobjeda ne znam koliko i svaka mi je draga. A kako vrijeme prolazi, te su mi starije sve draže. Posle Malage, dođem u Podgoricu i sednem da popijem kafu, kad neki momci hoće da se slikaju sa mnom. Ja kažem: Đeco, puštite me…“
(„Blic“)
Momčilo Perišić,
bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, na početku suđenja u Haškom tribunalu, izjasnio se da nije kriv:
„Kao profesionalni vojnik mrzim rat.“
(BBC, na srpskom)
N.N. Vranjanka,
Svog komšiju poznatog kao Drago Pendrek tužila je sudu zato što joj je višnjama iz višnjevače omamljivao kokoške:
„Omamljena živina prešla je ogradu da pokljuca višnje. Pendrek je to smišljeno uradeo, jer se žalio da mu komšijske kokoške prave ‘prkos’ (štetu, prim. ur.). Omamljene i izdrogirane alkoholnim višnjama kokoške su izlazile na ulicu i stradale pod točkovima zahuktalih motornih vozila. Neke su pak pokušavale da lete pa su padajući na zemlju, ko gnjile kruške, oćopavile.“
(RTS)
Olja Crnogorac,
manekenka i TV voditeljka, otkriva pravu prirodu muškog roda:
„Muškarci su lažovi. I nikada nemojte verovati muškarcima! Zato što je muškarac taj koji kaže da nešto misli, a u stvari ne misli. Zato što je u stanju da te ubedi da je crno belo i obrnuto, zato što na kraju ispadne sve tako da ti, u stvari, patiš!“
O ženama:
„Žene su glumice. Ma, koliko puta sam odglumila… Plačem kada mi se smeje, smejem se kada mi je najteže… Žene su te koje odlično glume.“
(„Puls“)
Dragan Brajović Braja,
estradni kompozitor, otkriva zašto sve pesme piše u „ženskom rodu“:
„Muškarci su samo ‘serviseri troškova’ na mestima gde se ta muzika sluša. Prosečni muškarci se vesele kada se njihove žene vesele. Da li će nešto postati hit, zavisi od žene, zato i pišem za žene.“
(„Puls“)
Milan Jovanović Strongmen,
magistar elektronike, bodigard i bloger B92, živi sa porodicom u SAD i priča:
„Ne smatram sebe velikim Srbinom, ne odlazim u crkvu, i čak sam prestao da se ljubim tri puta, jer ovde za to i nema prilike.“
O supruzi Jovani:
„Upoznali smo se u kafiću gde sam je čekao posle škole. Moja supruga je lepa, dobra i pametna. Kada sam počeo da pišem za ‘Playboy’, ljudi iz redakcije su videli moje porodične fotografije i urednici su mi obazrivo nagovestili kako bi ona mogla da se slika za neki od njihovih časopisa. Oduševio sam se, i kada sam predočio Jovani tu mogućnost, obazrivo se uvredila pomislivši da je zafrkavam, ali je na kraju ipak pristala.“
(„Story“)
Aljoša Vučković,
glumac i šarmer, priča:
„Dolaze generacije praznih očiju. Devojke idu ulicom, vidiš lice svetice, ali i goli pupak. Ljudsko telo može da bude lepo, ali ono se sve više erotizuje. Erotizovano telo, a na licu izraz naivnosti i pita se zašto je svi gledaju. Pa, gledaju te jer ti se vidi ona stvar… Kao da mašeš psu mesom ispred njuške i pitaš se šta mu je. Ništa mu nije.“
(„Stil“)
Duška Vučinić–Lučić,
TV voditeljka, porodila se u vreme bombardovanja i kaže:
„Porođaj je bio potpuno fantastičan. Nije bilo struje nigde u gradu pa ni u porodilištu. Čujem bombe, ali i onaj naš PVO.“
(„Stil“)
Goga Sekulić,
folk-pevačica, govori o sebi:
„Ne verujem u estradna prijateljstva, iako sam sa svima u dobrim odnosima. U fenomenalnim, izuzetno bliskim odnosima sam sa Cecom Ražnatović, jedino sa njom se privatno viđam, posećujem je na slavama i rođendanima. Ne bih izostavila Nikolu Rokvića i Daru Bubamaru, sa kojima sam u sjajnim odnosima.“
(„Stil“)
V.P.,
u tekstu „Svi sanjamo holivudski boj na Kosovu“, komentariše susret predsednika Srbije Borisa Tadića i glumca i poslovnog čoveka Roberta de Nira:
„Da zamislimo da gospodin De Niro zaista dođe do nas i, recimo, kupi odavno propalu, raspalu i uništenu ‘beogradsku Ćinećitu’, kako su nekada zvali ‘Avala film’ i njene studije. Da se pita radosni i duhoviti narod, De Niro bi odmah morao da snimi novi film o Boju na Kosovu! Uostalom, aktuelnije teme ne može biti, a sklonost holivudske produkcije prema akcionim spektaklima nije za zanemarivanje. Međutim, za nas je daleko važnije da taj film snimi Holivud, ne samo zato što bi, recimo, Bred Pit mogao da bude Miloš Obilić, a De Niro, što da ne, sultan Murat, već zato što bi po obaveznom holivudskom receptu na kraju morao da bude hepiend, odnosno mi bismo pobedili!“
(„Pečat“)
Ljubodrag Simonović,
bivši košarkaš, u rubrici „Stav“, zaključuje.
„Na sportskim stadionima sveža planinska voda, koja može da probije sve truliju kapitalističku ustavu, pretvara se u močvaru. Petarde i drugi navijački ‘rekviziti’ ne izražavaju životnu radost, već simbolizuju uništenje. Baklje nisu izvor svetlosti, već su simboličan oblik spaljivanja sveta u kojem nema budućnosti.“
(„Pečat“)
Radmila Radenović,
„jedna od najlepših žena kod nas“, na pitanje kakvog muškarca sanja, kaže:
„Velikog kao planina i jakog poput stene, i to u svakom smislu, odnosno da može da trpi i sebe i mene. Prilikom raskida očekujem da muškarac bude jak i ne plače. Daleko od toga da smatram kako momci ne treba da plaču, ali neka to rade daleko od mene.“
(„Story“)
Branislav Tomašević,
glumac, na pitanje da li bi prodao bubreg ili neki drugi organ, kaže:
„Ako bi moj organ bio potreban nekoj osobi koja mi je draga i do koje mi je stalo, ne bih ga ni prodavao, nego bih ga od srca poklonio.“
(„Story“)
Aleksandar Vučić,
bivši radikal, prepričava susret sa kolegama iz stranke, od kojih je prema pisanju zagrebačkog magazina „Globus“ pozdravljen ovacijama:
„Tu su bili Boža Delić, Toma, Igor i Cica Tabaković, koja me je kasnije zvala i rekla da nije mogla da me zagrli onako kako je želela zbog onoliko ljudi, ali da sam iz zagrljaja mogao da pretpostavim…“
(TV Pink)
Biljana Ristić,
„najpoznatija jugoslovenska imitatorka“ i udovica Dušana Mitevića, na pitanje da li je istina da „danas iza nje stoje moćni ljudi“, kaže:
„Da, to je tačno. Ne mogu da kažem ko je to. Istina je da u svom društvu imam jake i moćne ljude, ali sam dovoljno jaka da se branim, meni njihova pomoć sada nije potrebna. Ali imam jednog prijatelja za koga ću se možda i udati. On mi ne štiti leđa, već me čuva emotivno.“
(„Press“)
Gordana Pop–Lazić,
potpredsednica Srpske radikalne stranke, na novinarsko pitanje kako komentariše to što je „Tomislavu Nikoliću pre par dana pozlilo i da li bio joj „bilo žao da mu se nešto dogodilo“, kaže:
„Želim mu dobro zdravlje i svakako ne želim da mu se nešto desi. A pitajte njega koliko mu je bilo žao kada je meni pozlilo onog trenutka kada sam čula šta je odlučio. I ja sam tada završila u bolnici. I ko je koga prvi izneverio? Tada mi je pozlilo jer sam se osetila izdano od nekog koga sam poštovala kao zamenika predsednika stranke, ali i kao prijatelja, a njemu je sada verovatno pozlilo zbog griže savesti jer je upao u kandže iz kojih ne može da se iščupa.“
(„Pravda“)
Jelena Tinska,
TV novinarka, „jedna od najinteresantnijih i najšokantnijih estradnih ličnosti, još od vremena eks-Jugoslavije“, komentariše sada već čuveni intervju koji je uradila sa direktorom javnog servisa Aleksandrom Tijanićem, a koji je nedavno reemitovan na TV Košavi:
„Pre svega, od macana kakav je Tijanić prijaju mi komplimenti i kao ženi, a naravno da sama činjenica da je on pristao na razgovor sa mnom, govori o tome da me ceni. Emisija je bila dobra jer smo Tijanića videli iz ugla koji je nepoznat auditorijumu. Uostalom, bio je opušten i nije bio u gardu u kome, nažalost, svi mi koji smo javne ličnosti moramo da budemo, pošto je ono što se očekuje od nas na prvom mestu senzacija po svaku cenu i skandali, čak i kad ih nema. Ja od svojih sagovornika tražim ljubav i cenim ih.“
(„Pravda“)
