Jadranka Tasić,
portparol Pokreta snaga Srbije, objašnjava da nije čudno što je Milanka Karić sedela u petom redu Sava centra na svečanoj akademiji koja je priređena 20. oktobra, a čiji je najvažniji gost bio ruski predsednik Medvedev:
„Kada su u pitanju zasluge za bolje odnose Srbije i Rusije, supruga Bogoljuba Karića je uradila mnogo više u odnosu na većinu poslanika u Skupštini Srbije, pa je zato potpuno normalno što se našla bliže Medvedevu. Ti poslanici koji se bune mogli bi malo više da se ponašaju kao džentlmeni. Milanka Karić i poznata estradna umetnica (Ekstra Nena, takođe prisutna, prim. ur.) jesu dame i nije kavaljerski da se tako ponašaju. Osim toga, one su svojom lepotom ukrasile te prve redove u kojima su sedele.“
(„Alo“)
Mlađan Dinkić,
ministar za ekonomiju, nije video predsednika Rusije, a sada znamo i zašto:
„Srbija ima četiri stuba spoljne politike, Evropska unija je najvažniji stub, dok Rusija, Kina i SAD čine preostala tri stuba. Ja sam od članova vlade zadužen za tri četvrtine stubova naše spoljne politike, a odnose sa Rusijom vode moje kolege.“
Tomislav Nikolić,
lider SNS-a, otkriva kako je izgledao njegov susret sa ruskim predsednikom:
„Istina kratko, ali pred mnogo svedoka, pa je pokazao šta misli o politici SNS-a. Stajao sam u dnu sale i onda su me pozvali ljudi iz ruske ambasade, prišao sam i rukovali smo se. Taj susret mi je bila izuzetna čast. U tom kratkom razgovoru uveravao sam ga da pobeda SNS-a može samo da učvrsti odnose Srbije sa Rusijom. Poželeo sam mu mnogo zdravlja i sreće, na šta je on uzvratio istim željama.“
Vladan Batić,
samostalni poslanik „tvrdi da se rukovao sa visokim gostom na inicijativu predsednice Skupštine i šefa diplomatije“:
„Malo smo i porazgovarali, a ja sam mu, da razgalim atmosferu, rekao da je on moj mlađi kolega, pošto je i on doktor prava. Mislim da ga je to oraspoložilo i srdačno smo se rukovali.“
Slobodan Vuksanović,
funkcioner DSS-a, ljut u ime svoje partije i šefa Vojislava Koštunice, koji je „odbio da na akademiji bude u petom redu“:
„Taj koji ga nije zvao u prvi red više je rekao o sebi nego o Koštunici! U narodu kažu: ‘Grešna im duša’. Takav postupak pokazuje kakav odnos oni imaju prema čoveku koji je izgradio dobre odnose s Rusijom, koji je pobedio Miloševića i osvojio pola miliona glasova i koji je uveo kakav-takav red u ovu zemlju!“
(„Alo“)
Aleksandra Ivanović,
supruga Milorada Ulemeka, dobila je priliku da kaže da je neizmerno zahvalna svim čitaocima njegovih romana na pismima i porukama podrške i zahvaljuje svima koji „nisu podlegli višegodišnjem ispiranju mozga“.
„Zahvalna sam im što su i u ovo teško vreme ostali uz Milorada. Ne želim da u javnost iznosim svoju intimu, ali sa čitaocima ‘Pravde’ hoću da podelim istinu onakvu kakva jeste. Sve ove godine, u teškim okolnostima, sama podižem četvoro dece, pokušavajući da ih zaštitim od novinskih napisa, presuda bez dokaza, od laži koje izgovaraju oni koji su napravili ovaj mračni scenario. Deci mogu samo da pružim istinu o njihovom ocu, pukovniku policije, komandantu najelitnije srpske jedinice, velikom ratniku i heroju srpskog naroda, mogu da im pokažem očevo ordenje i odlikovanja, ali strašno je što to mogu da čuju samo u porodičnom okruženju, jer izgleda da ovde svi boluju od kolektivne amnezije, svi se uklapaju u želje i potrebe vlasti. Na sreću, u Miloradovoj čitalačkoj publici ima onih koji nisu zaboravili koliko je on nekada značio svojoj Srbiji. Bar jednim malim delom, tim pismima, mogu da deci potvrdim sve što im pričam o njihovom ocu. Iskreno se nadam da nećemo čekati još 6,5 godina kako bi se naša, moja Srbija setila svojih utamničenih i zaboravljenih heroja iz novijih ratova.“
(„Pravda“)
Vuk Jeremić,
ministar spoljnih poslova Srbije, na prijemu povodom 800. godina od osnivanja Univerziteta Kembridž:
„Na Kembridžu, gde sam studirao fiziku, naučio sam da nisam najpametniji na svetu.“
(„Danas“)
Slobodan Homen,
državni sekretar Ministarstva pravde, mladi advokat, istim novinama u kojima Ulemekova supruga podseća na zasluge svog supruga, i on otvara dušu i „ne stidi se javno da kaže da voli narodnjake“:
„Najveći mi je favorit ‘Polomiću čaše od kristala’. To je broj jedan. A volim i pesmu ‘Aspirin’ od Seke Aleksić. Ne mogu da kažem da mi nije drago da je čujem. Obično posle tri ujutru. Da, volim i Cecine pesme.
Narodnjaci nisu za slušanje preko dana. Ta muzika je brza, vesela, za zabavu. Da slušam klasičnu muziku ili rokenrol u sitne sate, zaista mislim da nije prikladno. A mislim da svi duboko u duši vole narodnjake, priznali mi to ili ne.“
Šta je državni sekretar maštao da bude kad poraste:
„Kao mali sam maštao da budem sekretar komisije za dodelu odlikovanja.“
Kako je postao ono što je danas:
„Rekao sam majci i ocu da volim da budem profesor istorije ili profesor na fakultetu, ili da se bavim arheologijom. Oni su me onako, dosta surovo, pogledali i rekli – ‘To je sve lepo, svaka čast, drago nam je što te to zanima, a od čega ćeš da živiš?’ Tako da sam nateran da upišem Pravni fakultet.“
Kako je položio političku ekonomiju, kod Miroljuba Labusa:
„Tri kratke formule zapisao sam na papirče. Pročitam formulu sa papirčeta, a mislim u sebi, ako me pita šta znači ta formula, kuku meni. Dobio sam devet. Ne stidim se. Šta ću kad ne znam matematiku. Zato sam i pobegao u društvene nauke.“
Nema mnogo slobodnog vremena:
„Svima sam rekao – nemojte da mislite da sam sad nešto u životu postao, pa se ne javljam na telefon. Nego, nemam vremena.“
(„Pravda“)
Emir Kusturica,
gostovao je u emisiji Telering na Televiziji OBN, 25. oktobra 2009:
„Ja se mijenjam samo u vremenu i izazovima koji mogu jedan formalni dio mene da koriguju. Suštinski ja sam ostao taj dečko velike glave i tankih nogu koji je igrao fudbal dan i noć da bi mogao na Koševu da odigra utakmicu za pionirski tim Sarajeva pred utakmicu sa Olimpijakosom. Od tada do danas veći dio života bi bio baziran na toj slici Sarajeva. Kažem namjerno slici zato što sam ja premjestio život negdje drugdje.“
Željko Joksimović,
muzičar, „prvi put otvoreno govori o emocijama“:
„Nekad ne umem da pokažem onoliko koliko osećam. Često sam neshvaćen i to se ne odnosi samo na emotivnog partnera. Generalno me smatraju hladnim, a ja vreo kao žar… A da prezirem, prosto ne umem, naročito ako sam nekoga voleo. Ne mogu nikoga da mrzim, mogu samo da prekinem kontakt s nekim.“
Da li bolje stoji sa izjavama ljubavi:
„Dovoljno je to jednom reći jer ako se često izgovaraju gube značaj, jačinu i težinu. Onaj ko je u stanju da ih izgovori često, zapravo i ne voli iskreno. Jednom rečeno ‘volim te’ podrazumeva da ću te voleti svakog sekunda. Onog momenta kada više ne budem voleo, reći ću takođe samo jednom ‘ne volim te’.“
Da li je metroseksualac ili mačo:
„Prvo, ne znam šta je to metroseksualac? Muškarac koji se redovno kupa i šiša? Izvinjavam se, ali zaista ne smatram da bi trebalo da imam crno ispod noktiju da me neko ne bi smatrao metroseksualcem. Volim da budem uredan i dobro se osećam u onome što nosim. Ne idem kod pedikira, ali ne znači da neću ići ako budem imao neki problem, a svaka vrsta higijene je za mene dobrodošla, ne samo čupanje obrva i dlačica iz nosa, nego i odstranjivanje istih.“
Kako on i devojka provode zajedničke trenutke:
„Volim kada mi se posveti mnogo pažnje, ali ona veoma drži do sebe i svog dostojanstva i mislim da nikada ne bi mogla da bude u mojoj senci.“
(„Story“)
Bora Đorđević,
lider grupe Riblja čorba, 1. novembra puni 57 godina. Na pitanje pribojava li se starosti, kaže:
„Prvo što mi pada na pamet jeste da je prva cigara koju sam pušio bila filter 57. Nemam utisak da sam mnogo ostario i namerno ne idem na sastanke maturske generacije jer tamo sretnem neke ljude koji su duhovno ostarili i prepustili se vremenu. Čini mi se da sam još uvek u pubertetu i da se dobro borim.“
(„Story“)
Branislav Lečić,
glumac, „umetnik za čijom pažnjom čeznu mnoge dame nije krio da je u samoj srži veoma osetljiv i emotivan čovek“:
„Mada smo izvestan period zajedno, mislim da još nije vreme da otkrijem identitet žene s kojom beskrajno uživam. Nas dvoje trenutno gradimo kulu, a kada je nešto u začetku, vrlo je osetljivo, tako da je i najmanje i najbezbolnije greške mogu srušiti do temelja. Bez obzira na sve što mi se dogodilo u prošlosti, verujem u bolju budućnost i ubeđen sam da večna ljubav postoji. To je dimenzija koja nas čupa iz svega, da nje nema ništa ne bi imalo smisla. Ona je oslobođenje i, ako bismo izgubili mogućnost da volimo i budemo voljeni, izgubili bismo dušu.“
(„Story“)
