Miloš Savić,
kočničar prvog srpskog bob tima na Olimpijadi u Vankuveru, gde su osvojili 18. mesto, pokušao je da opiše osećaj koji je imao na startu trke:
„Na startu me je toliko uhvatila jeza da ništa nisam osećao. Ni hladnoću, ni tremu, bukvalno ništa. Kroz glavu mi je samo prolazilo da treba dobro da poguramo bob i da sva četvorica na vreme utrčimo, da se lepo spakujemo. Mi smo samo želeli da se ne prevrnemo. Važno je da smo živi. Sve ostalo je bilo manje važno. Dobro se završilo i tada sam samo pomislio da sreća prati hrabre, a bili smo hrabri svakako.“
(„Alo“)
Mira Marković,
supruga Slobodana Miloševića i predsednica Jugoslovenske levice, iako na Interpolovoj poternici, otvara dušu novinarima:
„Nisam naučila da spremam hranu. Nikada nisam uspostavila link s ambijentom kuhinje. Moja kuhinja je veoma lepa, savršeno čista i apsolutno prazna. S posuđem kao ukrasom, s narukvicama na stolu, s romantičnom tašnom na stolici. S muzikom preglasnom kada sam sama i manje glasnom kad neko dođe. Takvu sam ostavila u našoj kući u Tolstojevoj, a u Požarevcu je i sad takva. Ovde su moju laku opsesivnost enterijerom ograničile neke prepreke koje ne mogu ili ne umem da otklonim. Kad bih uspela, možda bi dan trajao kraće, možda bi ličio na sliku koju sam ostavila za sobom jednog hladnog februarskog jutra pre sedam godina. Na sliku koja ispunjava svaki moj sat ovde u kojem sam budna.“
(„Alo“)
Gordan Mihić,
„nekada novinar, ponekad reditelj, ubojiti dramski pisac, najnagrađivaniji srpski scenarista“, izgleda da nije optimista kada pomisli na budućnost Srbije:
„Samo da ne budemo u koži u kojoj se našao despot Stefan Lazarević, verovatno najbolnija i najnesrećnija ličnost naše istorije. Posle Kosovskog boja – sve se raspadalo, dolazila je nezaustavljiva propast, niotkuda nije imao pomoći – ni sa Istoka, ni sa Zapada, ni sa Juga, ni sa Severa. Morao je da stegne srce do kraja, da pravi strašne kompromise, da kako zna i ume ojača dušu naroda, koji je očekivao viševekovno ropstvo. Gospode, kao da i sada čujem njegove molitve, koje su sve glasnije i glasnije…“
(„Politika“)
Milka Boškov,
direktorka Osnovne škole „Kralj Petar I“ u Beogradu, priča o entuzijazmu njenih učenika i profesora:
„Šikljalo je sa svih strana. Kišnica je u slapovima lila sa plafona u učionici na trećem spratu. Razletele su se spremačice. Postavljale kofe, kante, lavore. Nije bilo dovoljno. Iz ugroženih kabineta za nemački jezik, hemiju i informatiku bujica je prodrla u hodnik, a onda je probilo kroz plafon kabineta za geografiju. Dok je lilo po zidovima i kapalo u kante, deca nisu gubila časove. Slušala su predavanja. Oni znaju da pohađaju najstariju srpsku osnovnu školu. Elitnu.“
Nešto više o bezbednosti:
„Pečurke su nikle na plafonu kabineta za hemiju, o ispucali linoleum odvrnut od poda učenici se sapliću u svim kabinetima zdanja. Bojim se za bezbednost učenika. Strahujem da će se zdanje zapaliti. Električne instalacije su dotrajale, a ravan krov prokišnjava. Pre nekoliko godina dete je pokušalo da uključi svetlo, struja ga je odbacila pet metara!“
(„Politika“)
Branka Milić,
astrolog iz Novog Sada, kaže da „realni i vredni ove godine mogu da očekuju pozitivne obrte i pored toga što je osećanje da se vraćaju stara bolja vremena za sada samo privid“:
„Industrija u koju spadaju proizvodnja ili pakovanje flaširane vode, napitaka tečnosti uopšte, brodarstvo komunikacije, spa centri zabeležiće privredni rast – doduše samo spor, ali sa daljim dobrim perspektivama.
Industrija u koju spadaju zabava finansije, energetika, nekretnine, hotelijerstvo, rudarstvo, osiguranje biće dovoljno aktivna. Malo ko će uspeti da postigne veću zaradu, ali poslovaće pozitivno.“
Šta čeka nedeljnik „Vreme“ ove godine:
„Najviše bi mogle biti ugrožene proizvodnja hrane, poljoprivreda, tekstilna industrija, izdavaštvo, ‘štampa’, koje će ove godine poslovati na ‘pozitivnoj nuli’“
(„Iscelitelj“)
Daniel Marković,
„ekspert za klozete u Srbiji i Evropi, Rom iz okoline Kuršumlije, koji živi u rodnoj kući Adolfa Hitlera, koja i posle 150 godina izgleda kao nova“, otvara vrata reporteru i kaže:
„Gde si, brate Srbine, ja sam mislio da si iz policije i da ćeš da me vraćaš u moju Kuršumliju. Znaš, nas Cigane ovde niko ne voli. Ovaj ludak Hitler sigurno se u grobu prevrće što mu Cigani stanuju u kući gde se rodio. Jebo nam je majku, ali mu mi sada ne damo mira. Sudbina je to, brate. Čistio sam klozete u Srbiji, to radim i u Austriji, ceo život mi je u govnima. Ovi neki naši ovde, kad čuju da živim u Hitlerku kuću begaju od mene, kao da sam sesesovac, esesovac…“
(„Pečat“)
Zorica Tomić,
„seksi ambasadorka“, u martovskom broju magazina „Playboy“ slikom je dokazala ministrove reči da „je jedan od najboljih ambasadora“. U propratnom tekstu, o ambasadorki kažu da je svetska žena:
„Zgodna, moderna, seksi, otvorena, što možete videti na fotografiji. Obrazovanje i kreativnost je već demonstrirala na javnim nastupima, u svojim knjigama i na predavanjima komunikologije na Filološkom fakultetu u Beogradu.“
(„Playboy“)
Svetlana Ražnatović,
zvezda, svesna je odgovornosti koju nosi popularnost:
„Oduvek sam vodila računa o izgledu, a devojke su godinama kopirale moje frizure i stil odevanja. Trudim se da uvek dam dobar primer, da poštujem kodeks oblačenja i da u svakom javnom pojavljivanju budem odmereno obučena i prirodna. Zbog toga mi je drago što mnoge devojke žele da izgledaju kao ja.“
(„Press“)
Marina Rajević–Savić,
„naša poznata novinarka koja je godinama radila i doživela dvoknjižje svoje popularne TV emisije ‘Dok anđeli spavaju’“, rado govori o svom rodnom Kosovu, koje je poslednji put posetila pre dve godine:
„Posetili smo i groblje u Peći gde su sahranjeni naši preci. Mnoge grobnice su polomljene i razrušene… Katkada sablasno deluju naši napušteni spomenici. Ali, mnogo je tragova našeg postojanja. Lepotom i snagom upinju se da postoje, uprkos sili. Svetle u očima pakla, kao opomena i kao bol.“
(„Pečat“)
Boško Ninčić,
gradonačelnik poplavljenog Zaječara o svom sugrađaninu, a našem premijeru:
„Pitam ima li Srbija premijera i kakav je to čovek koji nije nijednom pozvao da pita kako mu je najugroženiji grad. A taj premijer Mirko Cvetković je rođen u ovom gradu. Narod koji je voleo Cvetkovića, naročito kad je postao premijer, pita se šta se desilo s tim čovekom. Svi su u čudu, razočarani su.“
(„Press“)
Savet za muškarce:
Muškarci mogu podići potentnost ako u džepu pantalona redovno nose koren koprive vezan u čvor.
Savet za žene:
Radi ženstevnosti i magičnosti, žene treba da se umivaju vodom od obarene koprive izgovarajući: „Koprivom sam lice ožarila da bih svaku suparnicu odstranila.“
(„Iscelitelj“)
