Aleksandar Vučić,
lider SNS-a i potpredsednik Vlade, govori o svom tempu i svojim navikama:
„Radim od 7 ujutru do 22.30 svakog dana. Dok budem mogao da izdržim. Kad ne budem mogao da izdržim, od nečega ću da odustanem ili da se sklonim. Zasad još mogu. Zdravlje mi nije najsjajnije, ali trenutno mi je nekih 15 sati radnog vremena sasvim u redu.“
N.N.,
blizak saradnik premijera, kaže da Dačić „važi za čoveka kojem su mnogo ugodnije aktivnosti u periodu dana koji nije rano jutro, a koncentraciju ne gubi ni duboko u noć“. O još nekim navikama prvog ministra kaže:
„U avionu uvek prvi zaspi. Ali jednom prilikom je prespavao let helikopterom koji je bio toliko turbulentan da smo svi bili u panici. Osim, naravno, Dačića. Kad smo sleteli, on nam je onako raspoloženo rekao: ‘Uf, baš sam lepo odspavao.’ I danas ga zadirkujemo zbog toga.“
Rasim Ljajić,
lidera SDPS-a i ministar trgovine, dokazuje da dugogodišnji staž u izvršnoj vlasti škodi zdravlju:
„Spavam na rate, ali bukvalno. Ne pamtim kada sam uspeo da odspavam tri sata u cugu. Valjda zbog stresa, svake noći se budim nekoliko puta tokom noći i to me ubi. Kad se tako probudim, ustanem kao da sam celu noć kopao, a ne spavao.“
Aleksandar Antić,
ministar saobraćaja, spava šest sati:
„Međutim, uvek mi se čini da mi fali bar još pola sata i bude mi krivo što nisam legao ranije. Nisam od onih koji uspevaju da odspavaju u avionu ili automobilu, ali mi se veoma često desi da zaspim u dnevnoj sobi ispred uključenog televizora. Onda se probudim u pola noći sa lakom ukočenošću…“
Srđan Srećković,
političar koji trenutno „predvodi Izvorni SPO, odnosno stranku u nastajanju Zajedno za Srbiju“, ima ustaljen ritam kada je reč o spavanju:
„Kod mene nema greške: ležem između ponoći i jedan ujutru, a ustajem između sedam i osam sati. Optimalno mi je da imam deo od otprilike sedam sati sna!“
Zorana Mihajlović,
ministarka energetike, potpredsednica SNS-a, ima mnogo jutarnjih obaveza:
„Ustajеm vеoma rano, vеć oko pеt, provodim jutro sa dеtеtom, a potom idеm u Vladu, slеdе sastanci, putovanja, razgovori, a svе u nastojanju da što jе mogućе bržе i еfikasnijе dođеmo do rеzultata. Ma kako bilo naporno, a čеsto prеvišе sporo za mеnе, iskrеno vеrujеm u promеnе kojе pokušavamo da napravimo. Mislim da svе dok vеrujеtе i imatе еnеrgijе i žara, dotlе možеtе da raditе ovaj posao.“
(„Alo“)
Bojan Perić,
glumac, jedan od uspešnih mladih, govori šta muškarci njegove generacije, traže od devojaka:
„Fizička privlačnost, odnosno njen izgled je inicijalna stvar koja me privuče kod neke devojke. Volim kada je devojka negovana, lepa, sa širokim iskrenim osmehom. Od ljudskih kvaliteta cenim iskrenost, svestranost, radoznao um koji nije ograničen i dogmatičan, što opet vraća na već pomenuto, da imamo o čemu da razgovaramo. Od toga zavisi da li će naš odnos prerasti u ozbiljniju vezu.“
Dušan Petković,
sportista, „važi za momka na mestu, sa ispravnim razmišljanjem i načinom života“, pri izboru partnerke, on ima na umu tehnološki napredak:
„Na današnje društvo dosta uticaja imaju internet i površno poimanje svega, a samim tim su se izgubili nekadašnji maniri, i kod devojaka i kod muškaraca. Jako je lepo kada devojka drži do sebe.“
Šta je važno, a šta nije:
„Da li je karijerista, nije toliko bitno, jer to gde neko radi ne određuje kakva je osoba. Pristojnost i način izražavanja odaje dosta toga o nekome.“
Nebojša Milovanović,
glumac, ističe da je nada jača od strepnje:
„Žena treba da poseduje svest da uspešnom muškarcu nedostaje kao deo potpune ostvarenosti i sreće, i da reč ‘oslonac’ ne poistovećuje sa senkom.
Takođe, ne bi trebalo da ima plan da joj taj uspešan muškarac bude odskočna daska u njenom ostvarivanju.“
Radomir Počuča,
„kao šarmantno TV lice“, nekada je vodio dnevnik na Pinku, danas stručnjak za odnose sa javnošću, govori o svojim uverenjima, očekivanjima i željama:
„Veza bi trebalo da bude konekcija između dvoje srodnih ljudi koji se bore zajedno, za svoje živote i njihovu vezu, i uzajamno poštuju i podržavaju. Žene često imaju problem da se suzdrže, što dovodi do gubitka tolerancije sa obe strane, a kasnije do manipulacije, zloupotrebljavanja i uloge žrtve. Kvalitetan odnos podrazumeva da nema spočitavanja i pokušaja da promenimo onog drugog. Bitni su razum, samosvest, empatija, da to dvoje ljudi idu u istom smeru i budu podrška jedno drugom. Danas je to jako teško jer nam je urušen moralni i etički kodeks, stoga, ne treba živeti u bajci i gajiti iluzije, ali isto tako ni gubiti nadu.“
Bojan Marović,
pevač, analizirao je aktuelni trenutak i zaključio:
„Biće da su nas turbulentna vremena i prevelika očekivanja vratila na početak. Očigledno je da trka za novcem i prosperitetom po svaku cenu, pa i kroz vezu, nisu dali očekivane rezultate, te je danas traženo ono što je od početka trebalo da se podrazumeva, a to su podrška, prijateljstvo i poštovanje.“
(„Blic žena“)
Ljiljana Habjanović Đurović,
tiražna književnica, obeležila je 25 godina od objavljivanja prvog romana, „otkriva sa kojim namerama i željama je stupila u svet pisaca“:
„Tokom onih dugih godina kada sam maštala o sebi kao piscu želela sam da budem pisac poput Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Mome Kapora, Dobrice Ćosića, dakle pisac čije knjige čitaoci vole. Danas sam srećna i zahvalna Bogu i Presvetoj Bogorodici što sam među miljenicima književne publike.“
Kako stojimo sa duhovnošću:
„Kao i u svim vremenima od postanka sveta, i danas i među ljudima i među piscima ima onih koji služe Bogu i onih drugih. Godinama tokom Beogradskog sajma knjiga sedim na štandu svakoga dana od 10 do 20 časova i za tih osamdeset sati preda mnom je neprestano red čitalaca. Pošto su knjige koje pišem oslonjene na hrišćansku veru i učenje Svetih otaca, a u tkivo romana uneta neka velika teološka tema, jasno je da duhovnost nije zapostavljena u životu. Naprotiv, ljudi žude za njom. Žude da se napoje sa Izvora vode žive, a ja se molim da ono što radim bude bar jedna mala, najmanja kap sa Izvora.“
(„Večernje novosti“)
foto: vesna anđić
Gorislav Papić,
novinar RTS-a i urednik emisije „Oko“, „kao i ministar finansija u novoj vladi Lazar Krstić, koji nema ni 30 godina“, i on je „tu negde, a već radi intervjue sa najuticajnijim političarima koji su nekada bili rezervisani za starije i iskusnije voditelje“. Na pitanje kako reaguje na kritike, kaže:
„Sigurniji sam u sebe verovatno više nego što je to i normalno i moram priznati da skoro da me apsolutno ne dotiču ni pohvale ni pokude. Naravno da postoje ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo, ali isto tako, još više je onih do kojih mi nije stalo i potpuno sam ravnodušan prema onome što kažu ili napišu. Tako da ne mogu da se setim ni najlepše kritike, ni neke koju sam teško primio. Pamtim obično samo poslednju. Evo, na primer, posle nekog od ovih velikih intervjua, ne znam da li je bio sa Nikolićem ili Vučićem, slučajno sam sreo Miroslava Ilića koji je pohvalio to što radim. A kad vas Miroslav Ilić pohvali, to uliva veliko samopouzdanje, kako pred sledeći intervju tako još više pred sledeći odlazak u kafanu.“
Da li je jača cenzura ili autocenzura:
„Sve je u srpskom novinarstvu okrenuto naopako, pa i ta prirodna stvar da urednik sputava hrabrost mladih novinara. Kao urednik emisije ‘Oko’, često sam u poziciji ne da cenzurišem novinare, nego naprotiv, da ih podstičem da budu oštriji. Kad ja radim intervjue, volim da se konsultujem sa svojim šefovima.“
Kada uspešan mlad novinar pusti mašti na volju:
„Što se tiče maštanja, uvek sam pazio o čemu maštam. Jer može da se ostvari.“
(„Večernje novosti“)
