Nevena Adžemović,
poslanica iz redova Nove Srbije, poznata po muzičkoj karijeri u grupi „Models“, debitovala je u poslaničkoj klupi Skupštine Srbije, gde je pratila raspravu o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije i izboru ombudsmana. Ovoga puta nije učestvovala u debati, ali obećava onima koji su je izabrali da će biti revnosna:
„Pročitala sam predlog. Pripremaću se za svaku sednicu i biću redovna u Skupštini. Naravno, konsultovaću se s kolegama iz poslaničkog kluba oko svega, a lično ću se posebno zalagati za ravnopravnost polova, bolji položaj žena u društvu, a posebno majki i dece!“
Kako kaže, imala je ozbiljnu tremu pred prvu sednicu na kojoj je prisustvovala, ali joj to nije smetalo da holom ponosno prošeta na visokim potpeticama „u sakou dugih rukava, zatvorenim salonkama, ali i s podubokim dekolteom“:
„Pa ponovila sam odeću za Skupštinu. Priznajem da sam imala tremu, ali sam se brzo pribrala. Kolege su me divno prihvatile, nisam sa svima stigla da se upoznam, ali naravno da hoću.“
Zašto je zapostavila uspešnu karijeru:
„Pa, u tom periodu me je zanimala muzika, sada sam u godinama kada me zanimaju ozbiljnije stvari, posebno politika.“
Da li to znači da je nećemo viđati na splavovima i klubovima:
„Videću… Neću se skroz odreći izlazaka, ali ću svakako da budem umerenija!“
(„Alo“)
Rodoljub Mitrović,
ljubitelj bureka, dokazuje da je leto zaista dugo i pretoplo, pa su u novinskim tekstovima opet počeli da se pojavljuju miševi i gušteri, a uskoro će verovatno i žileti. Naime, Rodoljub je, kako kaže, otišao sa kolegom na doručak u borčansku pekaru „Div“:
„Jeli smo ispred nekog ogledala u pekari. U jednom trenutku sam čuo da je nešto kvrcnulo kada sam zagrizao i video da mi nešto crno viri iz usta. Kad sam ispljunuo, imao sam šta da vidim. Zagrizao sam gušterovu glavu i iako je bio mrtav, videla se krv. U trenutku mi se smučilo, izašao sam napolje i počeo da povraćam!“
Kakve posledice po Rodoljuba ima ovaj nemili događaj:
„Sedam dana mi se vraćao taj burek. Da vam ne govorim o tome da više burek u životu neću okusiti, a obožavao sam ga. To zaista ne može da se zaboravi, užasan je osećaj, više ni pitu ne mogu da probam. Samo sam jednom jeo pre toga u toj pekari i burek im je stvarno dobar, međutim, ovo je strašno.“
Rodoljub je tražio da radnica pozove vlasnika, a vlasnik je zamolio Rodoljuba da sačeka sa primedbama dok se vrati sa odmora za sedam dana:
„Kada smo se našli, bio je veoma arogantan, a kada sam mu rekao da ću sve ispričati za novine, pretio mi je i govorio da će naći načina da me pronađe. Iskreno, našao sam se sa njim zato što smatram da treba da mi nadomesti ono što sam preživeo. Pa, zbog ovakvih stvari se u svetu zatvaraju hoteli i restorani!“
Slobodan Vasović,
vlasnik pekare, kaže da se u njegovoj radnji nikada nisu motali gušteri i da je Rodoljub klasičan reketaš:
„Žao mi je što nisam snimio razgovor sa tim čovekom, kako bih ga tužio za iznudu. Prvo mi je tražio 2000 evra zato što je navodno našao guštera u bureku, a na kraju smo došli do cifre od 500 evra.“
Šta Slobodan može da uradi:
„Mogu i ja da pojedem pola bureka, iz džepa izvadim guštera, stavim ga u tanjir i dignem frku. Radnica nije videla kad je on zagrizao parče, samo ju je zvao da vidi kad ga je stavio na tanjir. Izvinio sam se tom gospodinu, s tim što u ova vremena niko nije spreman da isplati novac koji je on tražio. A i zašto bih mu isplatio kad je nemoguće da se gušter našao u bureku!“
(„Press“)
Letnji saveti za podmlađivanje tela
Izbegavajte obične sapune!
Naučnici instituta „Monel kemikal senses“ tvrde da ne moramo da vidimo čoveka da bismo znali koliko ima godina, dovoljno je da osetimo miris koji širi oko sebe. Stariji ljudi, tvrde oni, mirišu na podrum ili ustajalu vodu. Zato se nemojte tuširati običnim sapunima, već gelovima koji daju svež miris telu. Koristite mirišljave vodice za telo i blage, nežne parfeme.
(„Blic žena“)
Jorgovanka Tabaković,
guvernerka NBS, nešto pre naimenovanja na ovu funkciju, na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, čija je predsednica, požalila se glasno da ima ozbiljan problem u obavljanju poslaničkih dužnosti:
„U skupštinski restoran često nema gde da se sedne od gostiju i novinara.“
Bojan Đurić,
poslanik LDP-a, na ovu opasku šefice skupštinskih naprednjaka, stao je u odbranu slobode medija:
„Ako neko treba da se žrtvuje i sačeka na obrok u skupštinskom restoranu, to su političari. Nikad nisam imao ambiciju da postanem poslanik da bih mogao da jedem u skupštinskom restoranu i mislim da je to potpuno sumanuta ambicija.“
Milan Krkobabić,
šef poslaničke grupe PUPS-a, svestan da ručak u restoranu plaća 200 dinara, a da im je plata oko 100.000, priključio se raspravi, stavši na stranu sedme sile:
„Poslanici treba da daju prednost novinarima jer su bolje plaćeni. Ako i postoje male privilegije, moramo svi da ih podelimo, a siguran sam da poslanici koji su bolje plaćeni mogu svoje potrebe da izmiruju i pod komercijalnim uslovima.“
(„Alo“)
N. Bošković,
dopisnik iz Kragujevca, posle posete rodnom kraju Tomislava Nikolića u koji se on sada kao predsednik sprema da ide na godišnji odmor, nadahnuto piše:
„Iskren nacionalni naboj, koji su žitelji sela na Gledićkim planinama imali prema oslobođenju Srbije i stvaranju Jugoslavije, u komunističkom periodu koštao ih je prosperiteta. Decenijama skrajnuti, tek izborom Tomislava Nikolića za predsednika države, dočekali su osvetljenje i početak uređenja. Posao traje već nekoliko nedelja, a nadležni u državi i lokalnoj samoupravi kažu da će taj teren tek da se uređuje i čuva.
Donedavno nepristupačan, ovaj prelep kraj Šumadije – jedva na 25 kilometara od centra grada – zahvaljujući Tomi, dobio je i preostalih desetak kilometara asfaltnog puta, a on je uspeo da izdejstvuje i da se ovo selo solidnom kaldrmom poveže sa obližnjim Gledićima, skoro sa druge starane planine.“
Šta se sprema u blizini predsednikove vikendice:
„Službe za bezbednost čuvanih ličnosti, odmah po izboru, naložile su ‘pokrivanje’ tog terena. Javna gradska komunalna preduzeća uređuju puteve, ‘Zelenilo’ kreše ogradu i čisti korov, brdovita ulica postaje skoro magistrala… Čuvari predsednika registrovali su sve rizične tačke, a žitelji ovog naselja se – smeju.“
Savić, jedan od Nikolićevih rođaka, poručuje predsedniku:
„Mi smo njegovi, pa sve možemo da mu kažemo. Ovde je pobedio sa sto odsto glasova i to nam daje za pravo da mu poručimo: ’Odmori se, ali u državi brani ono što nam je sveto. S nama ćeš lako!’“
O pokušajima „službi“ da bezbednost šefa države podigne na najviši nivo:
„Nema nas puno, ali ćemo za njega da poginemo, svi do jednog. U ovom kraju stranac teško može da zaluta. Imamo poznatu širinu od više stotina kilometara i hektara, lovimo na tom prostoru, čak i kad je krivolov, jer mora da se živi. Zato je Toma bezbedan, bar dok smo mi živi…!“
(„Večernje novosti“)
Lazar Ristovski,
glumac, govori o novom projektu Radoša Bajića „Ravna gora“ u kom ima zapaženu ulogu:
„Oni koji su gledali ‘Selo gori’ znaju da je moj lik Jovan na samom kraju serije bio u ulozi advokata koji na sudu rehabilituje starog kuma. Tada sam govorio, kroz usta pisca Radoša Bajića da četnici i partizani treba da se pomire i da u Srbiji jednom za svagda mora da prestane taj sukob. Zato skidam kapu Bajiću i njegovoj porodici što su, u vremenu kada je snimiti bilo šta vrlo teško, pokazali i ljudsku i umetničku hrabrost da se upuste u ovaj projekat.“
Šta misli o pokušajima pomirenja četnika sa partizanima:
„Za pomirenje nikada nije kasno. Mada su skoro svi partizani i četnici umrli, mržnja se prenosi i na njihovu decu. Pre smo oprostili Turcima, Nemcima, muslimanima i Hrvatima nego svojima. To nije normalno.“
(„Večernje novosti“)
Radoš Bajić,
producent, scenarista i reditelj „Ravne gore“, kaže da iako niko sa strane nije video nijedan kadar njegovog projekta ‘Ravna gora’, dobija ozbiljne pretnje i naslućuje od koga:
„Mogu da pretpostavim, ali ne mogu da vam kažem. Pretnje glase ovako: ‘Vodi računa šta radiš’, ‘Znamo gde živiš’ ili ‘Radoše Bajiću, zagriz’o si mnogo, vodi računa da ti ne zastane u grlu i da se ne ugušiš’…“
Da li je prijavio policiji da je ugrožen:
„Nisam. Kome da prijavljujem? Šta, treba neko da me čuva i prati?! Pa ja moram biti čovek koji je spreman i kadar da zarad slobode i pravde stane na crtu i bavi se svojim poslom. Ja sam slobodan čovek u svojoj zemlji, čovek koji radi svoj posao, jedini koji znam. Braniću se sam – istinom. Verujem da će, ako bude dotle došlo, da me zaštiti moja država.“
Oni koji mu navodno prete, rade to jer misle:
„Da ono što su oni davno zapisali i danas važi?! Da niko nikada ne sme da zucne da je postojala i druga strana medalje, da njihova istina nikada ne podlegne kritičkom sudu sa relevantne istorijske distance? Decenijama su uživali u privilegijama na grbači ovog naroda, a neistomišljenike slali na Goli otok i u Zabelu.“
O svojoj ispravnosti:
„Niko iz moje familije nije bio ni partizan ni četnik – bili su samo seljaci koji su vekovima obrađivali zemlju i državi plaćali porez. Ja nemam razloga ni za koga da navijam, a nisam ni strani plaćenik. Potpuno sam čist, kao novorođenče, i ako misle da će da me uplaše – grdno se varaju!“
(„Blic“)
