VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Milorad Vučelić, bivši urednik i direktor RTS-a i biznismen o prijavi koju je protiv njega podneo NUNS ("Kurir")
Milovan Drecun,
novinar, koji je tokom rata izveštavao za RTS sa Kosova i Metohije, upitan da komentariše krivičnu prijavu koju je NUNS podneo protiv njega:
„Mislite da ću da degradiram sebe komentarišući budalaštine onih koji mi se gade i od kojih mi je muka? Kao Srbin i srcem i dušom sam učestvovao u odbrani od albanskih terorista, što bih i ponovo činio.“
(„Alo“)
Dobrivoje Stanojević,
profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka, analizirao je govor tela pojedinih javnih ličnosti, pre svega političara:
„Aleksandar Vučić, potpredsednik Srpske napredne stranke
Oblizivanje usana koje on često čini je gest kojim se pokazuje nesigurnost i blaga uplašenost, jer ta stanja dovode do sušenja usana. Vučić teži da izgleda fino i elegantno, glumi smirenost. Ne odaje utisak čoveka koji je siguran, iako ono što kaže može da popravi taj utisak. Nekad je napadno ljubazan. Držanje raširenih prstiju, a skupljenih šaka je stav visoke piramide koja odaje da čovek ima skovan plan i da je siguran da je nadmoćniji. Niska piramida – isti položaj, ali šake i prsti okrenuti nadole označavaju da je u trenutku mišljenja i da nije uveren da će mu to što misli uspeti.
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova
U njegovim pokretima se vidi razigranost temperamenta. Stavlja vrh olovke u usta, ali pogrešan vrh, što može biti znak premora. On je temperamentniji od onog što diplomatski govor nalaže, to može da bude simpatično u nekim trenucima, ali ako se gestovi uče, onda je kontraproduktivno. Uplitanje prstiju ukazuje na složenost problema, a nabiranjem čela kao da hoće da pokaže da je stariji i ozbiljniji nego što jeste. Očito su to gestovi koji su naučeni, sa palčevima okrenutim nagore koji govore da nije spontan u tome što radi. Kada ne gleda sagovorniku u oči, očito smišlja neku diplomatsku frazu kojom neće reći istinu.
Ivica Dačić, ministar policija i líder SPS–a
Skršteni prsti kojima drži olovku dok govori ispred freske Beli anđeo govore da je nesiguran u ono što će da kaže i da ne zna da li zaista zaslužuje da bude na takvom mestu. Podignute ruke govore o odlučnosti i polusigurnosti. Visoko podignuta prekrštena noga je nedopustiva jer govori o nadmenosti. Takođe, đon se nikad ne sme pokazivati publici. Nikad ne znate šta ste zgazili tim đonom. Rukuje se sa policajcem, ali se vidi da je na distanci, suviše je velik razmak između njih. Oseća se element izvesne želje da se što pre pobegne sa tog mesta, a to potvrđuju i savijeni prsti druge ruke. U njima se ogleda nervoza.“
(„Alo“)
Emina Jahović,
pevačica, na pitanje da li se dobro slaže sa suprugom:
„Da, veoma smo slični. Jedina razlika između nas je u tome što Mustafa voli da leti avionom, a ja ne. On je završio obuku za pilota i obožava letenje, a ja se toga toliko plašim da svaki put doživim užasan stres. Ne dozvoljavam ljudima oko sebe da progovore.“
(„Blic“)
Halid Bešlić,
legendarni pevač, govori o sujeverju:
„Ne mogu reći da sam sujeveran, ali postoje neke stvari o kojima vodim računa. Recimo, nikada noću ne sečem nokte, jer sam od starih naučio da to koči napredak u životu. Isto tako, ne dozvoljavam da mi se odeća pere utorkom, jer to donosi nesreću.
A držim se i one narodne ‘U putu ga nije dobro sresti’. Pa se trudim da pred putovanje ili važnije nastupe izbegavam malerozne osobe. Nije mi milo kada mi mačka pređe put, kažu da je to loš predznak. Ukoliko sam negde krenuo i nešto zaboravio, nikada se ne vraćam, jer to donosi peh!
Kada usnim neki neobičan san, zamolim one koji se u to razumeju da mi ga protumače jer verujem da može da mi donese važne poruke. Obično me interesuje da li to što sam sanjao sluti na dobro ili na loše….
Kad me zasvrbi obrva, znam da ću se obradovati. Ako me zasvrbi nos, sigurno ću se sa nekim posvađati. Ukoliko mi zaigra oko, očekuje me neka vest. Levi dlan kad me zasvrbi, dobiću novac, a ako je u pitanju desni, onda ga uvek dajem!“
(„Zona“)
Mara Golubov,
iz Prižnja kod Bele Palanke, „pomaže ljudima kad medicina i veterina zakažu“, i ukazuje na greške mladih majki:
„Neke osobe mnogo se plaše grmljavine i munja pa se njima mora obavezno ‘iskidati’ strah. Sve to nastaje kad je dete sasvim malo: majke, imaju običaj da dečije pelene ostave na žici za sušenje ili da peglaju kada je nevreme. To nije dobro. Nije važno što veš nije suv, mora se uneti u kuću kada grmi, jer posle kada dete obuče te stvari, počinje da se plaši i to tako ostane. Mnoge bebe dobijaju fras ili se uplaše u snu.“
O moćnim amajlijama:
„Vanbračna deca ili posmrčad su blagoslovena. Njih čuva Bog i sve što se uzme od ove dece može biti amajlija. U ratu su najjača zaštita posečeni nokti te dece. Žene su to stavljale u torbe vojnicima koji su odlazili u boj.“
(„Zona“)
Biljana Mišić,
glumica i manekenka, govori o svom putu ka uspehu:
„Akademiju sam upisala 2003. godine i od tada sam gotovo svakog dana putovala na relaciji Beograd–Kosovska Mitrovica–Beograd. Krenula bih ujutru u pet i putovala šest-sedam sati da bih stigla na vežbe glume, dikcije… Obično sam se posle nastave vraćala prvim autobusom za Beograd da bih igrala predstave u KPGT-u. Dešavalo se i da pravo sa pozorišne scene trčim na pistu i radim reviju. Tako sam živela četiri-pet godina, dok nisam diplomirala. Život mi se svodio na trči tamo, trči onamo… I, evo me na naslovnoj strani ‘Cosmopolitana’!“
(„Cosmopolitan“)
Divna Karleuša,
„poznata radio voditeljka“, Jelenina majka, priča o svojoj kćerki i njenom odrastanju:
„Nisam imala strah od toga da bi estrada mogla da je odvuče na neku pogrešnu stranu. Uvek sam bila sigurna u Jelenu, bila je zrelija od svojih vršnjakinja i znala je šta i kako hoće. Sama sebe je oblikovala i nikada nisam morala da brinem o tome da li će da se drogira ili pije alkohol. I danas živi zdravim životom. Znala sam da će nezgodne situacije rešiti na najmudriji način, čak je znala da bude mudrija i od mene. I danas, često se desi, kada negde sedimo, da mi kaže: „Divna sine, ajmo kući“.
Šta joj se ne dopada:
„Promenila bih njeno preterivanje u šopingu, jer ona uvek mora prva u Beogradu da ima neke cipele, tašne, garderobu, i to joj polazi za rukom pa je posle svi imitiraju. Kao dete nije bila zahtevna, već izuzetno skromna. Od šesnaeste godine joj ne dajem džeparac, ona ga daje meni. Inače, imamo vrlo otvoren odnos, Jelena ne može da drži tajnu u sebi duže od dvadeset četiri sata.“
(„Ilustrovana politika“)
Žarko Jokanović,
ranije političar i glumac, sada scenarista u „Upitniku“:
„Koji prirodni dar biste voleli da imate?
Dar za biznis. Na nesreću, kad se taj gen delio, ja sam bio zaturen. I do danas me nisu našli.
Za šta ili kome morate još da se izvinite?
Milici. (Milica Milša, supruga Ž. J., prim. ur.) Jer sam trut. Izvini, Milice, ali pčela nikada neću biti.“
(„NIN“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve