Safet Ćimoritić,
vlasnik restorana „Dalas“ u Liskovcu kod Velike Gradiške, nosio je folk pevačicu Stoju u naručju da bi se uverio koliko je zaista oslabila:
„Lagana je kao perce, ne bi mi bilo teško da je nosim celu noć, jedino ne znam gde bih je spustio. Vremena se menjaju, prošle godine nosila je ona mene. Bila je ko međed, a sada je ko ptičica.“
(„Svet“)
Mikica Đorđević,
direktor pirotske robne kuće Prvi maj i nekadašnji dečko Suzane Mančić, prepričava sadržaj njihovih „vrućih“ fotografija:
„Gledao sam Severinine fotografije i ta devojka izgleda odlično. Ipak, ono što ona na snimku radi je klasičan seks i u tome ne vidim ništa spektakularno. Naši snimci su drugačiji i Severini mogu da posluže kao udžbenik Kamasutre. Pokazao sam te slike nekim svojim prijateljima koji mi, zbog mojih i Suzaninih poza, nisu verovali da su autentične sve dok im nisam pokazao negative na kojima se sve jasno vidi. Da to nisam uradio, mislili bi da je u pitanju fotomontaža. Inače, fotografije su razvijane u jednoj od najpoznatihij radnji u Beogradu i da ne bi bili urađeni duplikati, stajao sam sve vreme pored devojke koja ih je razvijala.“
(„Svet“)
Divlja Ruža,
nekadašnja striptizeta, a sada pevačica, ne podržava snimanje tokom intimnih odnosa:
„Nikada u životu nisam dopustila da me snimaju tokom seksualnog odnosa, niti bi mi palo na pamet da takve snimke, čak i da postoje, objavim. Seks je, po mom mišljenju, veoma intiman i nimalo me ne uzbuđuje pomisao da gledam sebe dok vodim ljubav. Ne volim čak ni porniće da gledam.“
(„Svet“)
Tanja Vojtehovski,
PR kompanije Pink, protivi se načinu na koji se fotografije ovakve sadržine plasiraju u javnosti:
„Ukoliko neko ovakve snimke ukrade, onda se to podvodi pod višu silu. Ako ih pak akteri obnaroduju, onda je to čist egzibicionizam. Najgore je što se, posle svega, još i licemerno sablažnjavaju nad tim. Na pitanje da li imam svoje snimke slične sadržine, ne želim da odgovorim.“
(„Svet“)
Vesna Radusinović,
književnica i novinarka, iznela je drugačije mišljenje na temu snimanja seksualnog odsnosa:
„Pozdravljam svako širenje slobode medija i njihovu demokratizaciju do krajnjih granica, čak i preko njih. Ovo je jedinstvena šansa za pojedine, nikad potpuno realizovane estradne umetnice. Ako iza njih nikada neće ostati evergrin hitovi, porno-seanse će im zasigurno obezbediti trajanje i nezaborav. Ja nisam iz takvih filmova. Kupanje u toplesu za mene je vrhunac erotike. Ali, ko voli, nek izvoli. Voajeri svih zemalja – ujedinite se.“
(„Svet“)
Maja Šuput,
pevačica, pre mesec dana povećala je grudi na „solidnu trojku“:
„Prva mamina reakcija bila je da nisam normalna, a onda je stala uz mene. Ipak je nazvala vidovnjakinju da pita hoće li sve proći u redu.“
(„Svet“)
Ivana Stanković,
top manekenka, o tome koliko godine nekada mogu da budu prepreka:
„Ne krijem da imam trideset i po. U inostranstvu i ja pričam da imam 22-23 godine, jer mogu da se ‘prodam’ za toliko. Mada, ponekad mladalački izgled nije prednost. Konkretno, zbog toga što izgledam mlađe, u Milanu sam nedavno izgubila kampanju, pa tako – i mnogo novca. Tražili su devojku u kasnim dvadesetim koja bi reklamirala kremu protiv bora oko očiju, a kad sam stigla po preporuci agencije, odbili su me uz obrazloženje da imam ‘bejbi fejs’. S jedne strane bilo mi je drago, ali istovremeno i žao što sam propustila tako dobar posao.“
Na pitanje da li je neki posao izgubila zato što je iz Srbije, Ivana kaže:
„Nikada, ako ne računamo to što jednom prilikom nisam mogla da dobijem vizu u kratkom vremenskom periodu. Nikoga ne zanima odakle si došao, već da li možeš da odradiš posao i da li će oni od toga profitirati. Imajući u vidu da sam napustila srednju školu, moguće je da nisam kompetentna da govorim o tome, ali činjenica je da su ljudi iz sveta mode izuzetno neobrazovani. Bezbroj puta mi se desilo da misle da sam iz Sirije, ili da me pitaju da li je glavni grad Srbije Prag. To mi je strašno, tim pre što smo, na nesreću, jedno vreme svakodnevno bili u svim vestima.“
(„Svet“)
Milica Ostojić,
poznatija kao Mica Trofrtaljka, priča o tome koliko je muž podržao u karijeri:
„On je jedini krivac za to što sam postala ovo što jesam. U trenucima kada mi niko živ nije davao podršku, kada su mi braća rekla da sam zbog kafane bruka za porodicu, Rade me je podržao. Znao je šta moje srce želi, znao je da ne mogu da živim ako ne pevam i bio je tu uz mene u svakom trenutku da mi, kao pravi muškarac, omogući da živim kako hoću. Otac nije hteo ni da čuje. Planirao je da budem krojačica, a ja sam krišom kvarila šivaću mašinu, vadila delove i sakrivala ih. Težak udarac za mene bio je kada je moj brat od oca dobio harmoniku. On uopšte nije bio zainteresovan za muziku, šutirao je loptu po livadama sa drugim dečacima. Dan odluke bio je kada sam, s manje od petnaest godina, obila bravicu na koferu sa harmonikom. Osećala sam se kao da sam se susrela s Bogom. Počela sam da sviram. Za petnaest minuta savladala sam pesmu Ide Tito preko Romanjie, i još neke. Kad je otac čuo zvuk, utrčao je u sobu i počeo da me bije. Rekla sam mu: ‘Ti udri, a ja ću da sviram, pa ko izdrži duže.’ Posle nekoliko dana shvatio je da ne može da izađe na kraj sa mnom, pa je harmoniku ubrzo prodao. Bilo mi je sedamnaest, i bila sam na prekretnici. O daljem školovanju nisam ni razmišljala, jer otkad znam za sebe bila sam najgori đak u školi. Od kuće sam morala da odem, pa sam uradila jedino što mi je preostalo – udala sam se.“
(„Glorija“)
Radmila Živković,
glumica, oduvek je volela dobru kuhinju:
„Za slavu spemam ogromne količine hrane upravo zato što toliko gostiju dođe, a volim i da spakujem da ponesu. To sam ponela iz porodice. Posle diplomske predstave u Ateljeu 212 čekala su me kola, što danas zvuči filmski, i odvezla me na snimanje mog prvog filma Naivko. Otišli smo u Tekiju, na Miroč planini u Đerdapskoj klisuri. Tamo su došli i moji roditelji i doneli neverovatnu količinu sanduka punih rakije i čuvenog ljubostinskog vina, pečenja i hrane za celu ekipu. Pilo se danima, sećam se da su se pokojni Slobodan Aligrudić i Joca Živanović, dobro podnapiti, kupali u Dunavu vukući jedan drugog za nos, dok je Bata Živojinović krio flaše ispod stola ne bi li nam ostalo i za kasnije. Uvek je imao meru. Za jedan rođendan, na vrata mi je stigla dugačka kutija kao za ružu. Ja otvorim kutiju i imam šta da vidim: unutra crno-bela keceljica, kao za ‘Plejboj’ zečice, koju su mi sašile garderoberke, a pored nje, od direktorke i pomoćnice režije, oklagija dugačka metar i po!“
(„Glorija“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka, na pitanje da li joj se udvaraju mnogo mlađi muškarci, odgovara:
„Da. Mlađi muškarci, oni ispod 30 godina, prosto se lepe za mene. Ima njih nekoliko koji su ludo zaljubljeni, a ja nikako da objasnim njihovim mamama da treba da se više potrude oko svojih sinova. Ne želim ja da im budem mama. Mislim da je tako velika razlika u godinama degutantna i pravim selekciju onih koji će ući u moj uži izbor. Neću da pariram devojkama od dvadeset godina.“
O starijim muškarcima:
„Pet godina stariji muškarac od mene zreo je za starački dom. Ja volim zlatnu sredinu, nekoga ko može da se nosi sa svom energijom koju posedujem.“
(„Balkan“)
Milomir Marić,
urednik magazina „Profil“, o susretu sa Aleksandrom Tijanićem, direktorom Radio-televizije Srbije:
„Do susreta je došlo slučajno, pored kafića Tejlor, u koji je izmeštena Srpska akademija nauka otkad je Tijanić došao na vlast. S Tijanićem i dalje ne govorim, ali on mi svaki put kad prolazim pored tog kafića, kao i svaki nepristojan prostak, nešto dobacuje. Prilikom poslednjeg susreta rekao mi je kako će me osvetiti kad me Beba ubije, silovaće ga nasred Terazija ili Knez Mihailove.“
Na pitanje zašto je u sukobu s Tijanićem, kaže:
„Problem je u tome što Tijanić hoće da bude najveći ili najviši novinar. Dobro, priznajem da je veći novinar od mene. Bogdan Tirnanić i ja smo potpisali izjavu u kojoj priznajemo da je Aleksandar Saša Tijanić najveći srpski novinar. Iako to ima napismeno, on i dalje divlja. Misli da mu se rugamo. Ne znam zašto ne veruje u našu iskrenost.“
(„Internacional“)
Anabela Basalo,
samouka spisateljica sa dugogodišnjom praksom u hotlajn agencijama, „četuje“ sa izvesnim Peđom:
„Anabela, kažu da je otvoreni ‘čet’ sa neznancima isto što i seks sa potpunim strancem. Zanimljivo je, jer ti osoba sa druge starne ekrana izgleda gotovo idealno. Mene, recimo, zanima kako izgledaš sa crnim halterima. Zanima me da li si i u stvarnom životu pokušala i ostvarila neku ludost iz hotlajn priča. Ili si luda samo u priči? Šta je sa fotkom? Vidi, nije mi potrebna da bih mogao da te zamišljam, jer to mogu i bez fotke, već kao znak da smo popili prvu internet kafu… A onda mi je ruka odlutala ispod stola i osetila… – šta? Pa, naravno, tvoje haltere.
Peđa.“
„Peđa, očekivala sam na kraju tvog pisma, kad je ruka odlutala, da je napipala tvoj nabrekli k…. dok gledaš u moju fotografiju i zamišljaš kako me… Stići će i fotke, brzo… Očekivala sam konkretnija pitanja. Kako izgledam u halterima? Pa, seksi, perverzno… U stvarnom životu probala sam mnogo toga… Pitaj konkretno šta te zanima, budi otvoreniji… Mislim da će me uzbuditi kada potpunom strancu odgovaram iskreno na konkretna pitanja o sebi. Ajde, možeš ti i bolje. Anabela.“
(„Skandal“)
