Milojko Pantić,
sportski komentator, za vreme prenosa fudbalske utakmice između reprezentacija Jugoslavije i Farskih Ostrva, kaže: „Simpatični fudbalski ribari sa Farskih Ostrva spasavaju svoju fudbalsku kožu.“ (RTS 2)
Zoran Anđelković Baki,
generalni sekretar SPS-a, o pravim članovima svoje stranke: „Oni koji su ostali u SPS-u, koji sada rade, kojima je stalo do bolje Srbije – to su pravi članovi koji su ovde zbog programa, ideja. Jedan čovek mi je ovih dana rekao da on ne zna kuda bi iz ove partije, jer ne vidi neku drugu u kojoj je više siromašnih ljudi.“ („Duga“)
NN,
državljanin Republike Srpske, na pitanje o tome da li će Srbi sprečiti hapšenje Radovana Karadžića, odgovara: „Cijela Srpska je Valter.“ („Duga“)
Zoran Bogavac,
novinar „Duge“, u ironičnom izveštaju sa kongresa Nove Srbije piše: „Vašeg izveštača dojmio se deo iz koga se vidi da je on, Velja, jedini čovek koji ima viziju kako će se Srbija osloboditi svog đubreta, i to viziju za 21. vek. Dok je objašnjavao kako se u Čačku gradi fabrika za preradu sekundarnih sirovina, koja će od svakog našeg đubrišta napraviti apoteku, kako ta fabrika, pod pritiskom, usisava đubre, vuče ga nad gorionike, i tako sagoreva da okolina posle miriše na ‘Šanel 5’, plamteo je u Veljinim očima sjaj vizionara. Budućnost je već počela. Diljem Srbije Veljine fabrike – cena pedeset miliona maraka po komadu – usisavaće srpsko đubre čijim sagorevanjem će se praviti struja, svetleće Srbija, i mirisati, sve dok bude đubreta…“
Izveštača se dojmio i deo koji se tiče izgradnje puteva: „I eto ti dvesta hiljada Srba, sa pijukom o ramenu, kreću na javne radove, idu šumom idu hladom, pevaju Srbi himnu radu kao Diznijevi patuljci, puše se kazani sa pasuljem, trubači sviraju ‘Čačak’, na improvizovanim blagajnama duž trase lepe blagajnice dele veselim radnicima plate…“
Goga Sekulić,
pevačica u usponu, o sebi i muškarcima koji je se plaše: „Lično o sebi mislim da sam atraktivna devojka. Možda za nekoga lepa, za nekog samo simpatična, a možda za nekoga i ružna, ali mislim da sam, ono što se kaže,
okej! Ima muškaraca koji se plaše da mi priđu, možda i zato što sam ovako korpulentna, pa onda misle da sam uobražena, da sam puna sebe (veza sa korpulencijom? – prim. ur.), što nije istina.“ („Antena“)
Dejan,
odnedavno striper, priča kako i kad devojkama „popuštaju kočnice“: „Dolazi do kidanja rajsferšlusa, cepanja majica, često ti ne dozvoljavaju da se skineš onako kako si planirao, nego te obično iznenade pa skoče na tebe, pomažu ti da se skineš. Na privatne žurke često znamo doći obučeni u vojne ili policijske uniforme. Tada prvo izmaltretiramo sve prisutne, pretresemo devojke, a potom nastaje histerija. Penjemo se na stolove i počinjemo sa odbacivanjem garderobe. Nezamislivo je koliko se pale na uniforme,“ („Antena“)
Era Ojdanić,
folk pevač, odgovara na pitanje da li se njegove koleginice upuštaju u nešto što se može nazvati prostitucijom: „Ja volim i poštujem sve svoje koleginice. Nikada ništa ružno nisam čuo ni za jednu od njih, ali moram reći da bi bilo glupo da se ne upuštaju. Sve su one žestoke i moćne cure i svaka od njih ima dobar kapital: i glas i stas, a i ‘kice-koke’ su im fantastične, pretpostavljam. Prema tome, treba robu davati sve dok je neko traži. Znači, ako su ponude dobre, ne treba odbijati.“ („Antena“)
Jellena,
pop pevačica, na pitanje „gde je za vas raj na zemlji“ odgovara: „Tamo gde svi odlaze posle smrti.“ („Antena“)
Ivana Stanković,
manekenka, tvrdi da je patriota i da to pokazuje i na svetskim modnim revijama: „Jednom sam delila sobu sa Ivonom, devojkom iz Hrvatske, prema kojoj sam bila veoma OK. Međutim, ubrzo smo se zbog sporta posvađale ‘na krv i nož’… Zanimljivo je da je u sobi do nas bila jedna Slovenka. Na kraju, kad smo se pozdravljale, Ivona mi je rekla: ‘Jesmo se svađale, ali ipak si mi draža od one Slovenke. Ona je tako hladna. S njom čak ne bih mogla ni da se svađam.’ Pri rastanku smo se izljubile, i to tri puta. Primetila sam da sve Hrvatice jako nervira kada ih tri puta poljubim, pa zato to činim s uživanjem.“ („Tina“)
Zijo,
frontmen grupe Valentino, priča o stvarima koje ga leti dovode do ludila (u seksualnom smislu): „Najviše me uzbuđuje kada ležim na plaži i pri tom čujem zvuk ledomata. Dok sunce prži, ja zatvorim oči i zamišljam kockice leda, i to me dovodi do ludila. Drugo, uživam dok posmatram Čehinje na plaži. Izazovan kostim, dobra linija, tako da uživam posmatrajući ih kako seku paradajz i prave sendvič.“ („Tina“)
Dosije X
se u prošlonedeljnom broju pozabavio demonima, odnosno metodom izvesnog čiča Todora koji demone hvata uz pomoć tikve: „Veština je namoliti ih da uđu u tikvu. Zato im se čiča Todor predstavlja kao starešina svih veštica i vampira i izdaje naređenje da uđu u tikvu i smire se. Todor je pričao da ih je, lažno im se predstavljajući, u tikvu mamio i prevarama da ih tamo čekaju mnogi bogati darovi. Ponekad im je u njoj (tikvi – prim. ur.) obećavao i lepe devojke ili momke, a to ih najviše privlači. Čiča Todor tvrdi da se i vampiri i veštice najpre napale na ideju strasnog seksualnog čina. Perverzni neki demoni.“
Međutim, tikva nije i kraj problema s demonima: „Vampiri pristanu da konačno odu kada sa njima u dubine reke budu bačene i njihove čarape. Po kazivanju lovca na vampire Todora, obično se u kuće, kao vampiri, useljavaju bivši domaćini. Zato čiča Todor kad ulovi demona traži od ukućana njegove čarape. Tako opremljen, ode na grob jadnika koji nikako da pronađe svoj mir, i u čarape pokojnika stavi malo zemlje s groba. Onda ode na reku i zajedno sa tikvom u dubinu baci i čarape.“
Dragan Aleksandrić,
harmonikaš, priča kako se i njemu i njegovim kolegama Radiši Uroševiću i Tomici Miliću smučilo na ‘svadbi u nekoj nedođiji’ gde su nastupali. Blata je bilo do kolena, gosti su se iznapijali i počeli da se penju po stolovima: „Došlo mi da bacim harmoniku u blato i da bežim! Odjednom, nešto puče i činilo mi se, prolete tik pored mog uha! Premro sam od straha. Izgubih ravnotežu i tresnuh pravo u lonac supe. Moja verna harmonika završila je u šerpi sarme! Tad kad nisam umro… Na krovu šatora, iznad moje glave, pomoli se rupčaga. Krenu da se puši. Svi zamukoše. Gasi, drži, ne daj. A onda shvatih da svi gledaju u mene. Počeše da se smeju kao ludi. ‘Čoveče, koji si da si, što ne gledaš gde pucaš? Hoćeš da me ubiješ?’ – vrištao sam. Ubrzo sam ukapirao u čemu je štos. Radiša i Tomica više nisu znali šta će od muke i besa. Tomica je imao neki smešni pištolj na gas pa je opalio, ne bi li smirio načisto poludele goste. Istog trenutka, sakrio je pištolj.“ („Sabor“)
Jelena Karleuša,
folk zvezda, o sebi kaže:
„Ja sam ljubomorna na svaku devojku koja može u bilo kom smislu mom dečku da odvuče pažnju. Ali s druge strane verujem da je to nemoguće, jer se ja trudim i borim kao lavica – izazovno izgledam od jutra do mraka, pevam i igram u zanosnim pozama. Mislim da nema muškarca koji ne bi bio ponosan na ženu kakva sam ja.“ („Blic nedelje“)
Dr Obren Joksimović,
funkcioner DSS-a i republički ministar zdravlja, u ostavci (?):
„Upozoravam Đinđića da ne preti DSS-u i da se smiri. Đinđić je rat izgubio samo što on to ne vidi i ne žele da mu kažu njegovi saradnici. A to što
će da se raspadne država, pa neka se raspadne…“
(„Blic nedelje“)
DUGA
predstavlja lepoticu sa naslovne strane:
„Stefanija N. tvrdi kako je učestvovala u oktobarskoj revoluciji, gde se pred skupštinom izdvojila iz svoje grupe i priključila jurišnicima Velja Ilića. I niko nije prepoznao da je žensko, zato što je nosila maskirnu jaknu i digla je kragnu, a pantalone obukla dva broja veće.“
Stefanija N.,
lepotica sa naslovne strane, lično:
„Ja sam agresivna po prirodi, a u duši sam demokrata. Bio je to najlepši dan u mom životu.“
(„Duga“)
Bane Krstić,
kantautor iz grupe Garavi sokak, kaže:
„Što se tiče same muzike, krenuli smo iz estetike Bitlsa, i te vrednosti negujemo i danas.“
(„NS nedeljnik“)
Aleksandar Rosić,
ulični prodavac gramofonskih ploča, o premijeru Đinđiću kaže:
„Điki je vanvremenski političar. Vanserijski političar kakvi bi trebalo da postoje u budućnosti. Tu, brate, mislim na agresivnost koju pokazuje, na veliki talenat i promućurnost. Pogledaj, bre, samo kako gleda, uhvatio bi i zmiju u letu.“
(„Glas“)
Zoran Đinđić
premijer Srbije, o optužbama DSS-a na račun Vlade Srbije:
„Na delu je model inkvizicije iz srednjeg veka po kome optuženi mora da dokazuje da nije veštica, umesto da to dokazuje onaj ko optužuje.“
(„Danas“)
Mirjana Bobić Mojsilović,
urednica kulturno-zabavnog programa RTS-a, kaže o svojoj novoj radnoj sredini:
„Zatekla sam nedovršene projekte, loše projekte, ljudi su na odmoru, totalni haos, verujte mi. Ja sam bila u velikoj depresiji, još uvek sam, ali sad me je uhvatio onaj moj optimizam.
Domaćica je moja junakinja, nisam ja domaćica, volela bih da jesam, pogotovu kad sam videla u kakvom sam stanju zatekla Televiziju.“
(„Blic nedelje“)
Branimir Nikolić,
koordinator Otpora koji je tokom akcije „Stop kriminalu“ podneo više od 30 krivičnih prijava u kojima se pominje stotinak pojedinaca:
„Rešili smo da ne odustanemo kao i kad smo se ono hvatali za gušu sa Miloševićem. Sećam da sam se tad slikao ‘za čitulju’ jer nisam znao koliko će borba trajati pa da bar slika ostane.“
(„Blic nedelje“)
