N.N.
lice iz kabineta predsednika Republike, kaže da predsednik „odmalena ima istog berberina i njegova je redovna mušterija više od trideset godina“:
„U okviru Predsedništva ne postoji frizerski salon u kome se šiša predsednik. On se godinama, još od mladalačkih dana, i u vreme kad je bio gimnazijski profesor, pa i sad kad je predsednik, šiša kod istog čoveka. Predsednik, inače, baš vodi računa o tome.“
N.N.
saradnik premijera Koštunice, kaže da je predsednik srpske vlade redovna mušterija frizerskog salona „Jovica“ u centru Beograda:
„Jovica i Voja se poznaju sto godina. Kad premijer ode na šišanje, nema ni potrebe da objašnjava kakvu frizuru želi. Sa Jovicom priča o običnim, životnim temama, koje nemaju nikakve veze sa politikom.“
Vuk Drašković,
ministar spoljnjih poslova, ne pitanje gde se šiša kaže:
„Vukovi se ne šišaju. Šišam se kod kuće i šiša me Dana.“
Rasim Ljajić,
koordinator za saradnju s Haškim tribunalom, „u poslednje vreme morao je da promeni frizera“:
„Pre sam se šišao kod Dragana zvanog Gari, koji je čuveni frizer u Novom Pazaru. Sad se šišam u zgradi u kojoj stanujem u Beogradu, u frizerskom salonu ‘Olja’. Kad odem kod nje, nemam nekih posebnih zahteva. Samo sednem i ona sama šiša, ne pitajući me šta i kako.“
(„Kurir“)
Miodrag Milovanović,
predsednik UO Aerodroma, otkriva zašto je „plata Nebojše Nedeljkovića, generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“, 580.000 dinara“:
„UO određuje bodove i koeficijente, a visinu znaju samo ljudi iz finansijske službe koji rade mesečne obračune. Ako neko na osnovnu zaradu dobije više bodova i veće koeficijente, onda mu sledi i veća plata. Plata direktora, inače, može da bude veća pet do deset puta od prosečne, koja iznosi 40.000 dinara. Aerodrom ima veću dobit od svih javnih preduzeća, vidite da predstavnici nekih firmi imaju plate od po milion dinara, odnosno oko 15.000 evra, zašto onda direktor jednog uspešnog preduzeća ne bi, na primer, imao sedam hiljada evra.“
(„Kurir“)
Zenga Zengana,
vlasnica požarevačke agencije „Fango fajt“, koja organizuje Novogodišnju šarenu zabavu u Kraljevu i reklamira je plakatima na kojima „dominira figura obnažene trogodišnje devojčice, s grudnjakom ‘Plejbojevih’“ lepotica ili ‘zečica’ čuvenog pariskog noćnog kluba Mulen ruž“:
„U Kraljevu je uvek divno. Uh, sećam se jednog malog otuda s crnim loknicama. Učestvovao je prošle godine u finalnom takmičenju u Požarevcu. Ovakve večeri organizujemo u još nekoliko gradova u Srbiji.“
(„Glas javnosti“)
Silvana Stojnić,
životna saputnica pevača Ljubiše Stojanovića Luisa, priča o njegovim navikama:
„Zdravlje mu ugrožava višak kilograma. Toliko voli da jede da u tome može da ga spreči samo bolest. Ne ponašam se zaštitnički prema njemu i ne branim mu da uživa u svojim porocima. Najviše se ugojio pre pet godina kada je mesec dana proveo u Australiji. Tamo je bio na turneji i potpuno se posvetio gastronomskim specijalitetima. Nisam mogla da ga prepoznam kada se vratio, imao je više od stočetrdeset kila. Oborio je sopstveni rekord. Tad je počelo da ga boli koleno. Zainatio se i za pet meseci skinuo trideset kila. Držao je rigoroznu dijetu, bio je u stanju po nedelju dana da jede samo voće…“
(„Glorija“)
Lavrentije Trifunović,
vladika, komentariše ukidanje Radija „Glas crkve“ i upozorava „da bi ukidanje ovakve veze crkve sa vernicima bilo ravno vraćanju 60-70 godina unazad“:
„’Glas crkve’ ne pretenduje da bude radio celog SPC-a. Ako se uskrati pravoslavnim hrišćanima u prestonom Beogradu takav radio, što nije činio ni Slobodan Milošević, onda bi to bio apsurd, koji ni Zapad ne bi shvatio, i to baš u vreme kada smo kobajagi svi za evropske i svetske integracije našeg društva. Otići ćemo i kod Njegove svetosti patrijarha Pavla da zatražimo podršku. Ako je potrebno, idemo i do premijera i drugih nadležnih, da im lično objasnimo pogubnost gašenja predajnika ovako važne duhovne, kulturne i nacionalne stanice. Obradovali smo se kada su na čelo srpskog rukovodstva počeli da dolaze ljudi koji su kadri i raspoloženi za bolje razumevanje između države i crkve. I dalje mislim da iza ove odluke ne stoji Vlada Srbije. Pre bih rekao da je reč o nepromišljenoj odluci onih kojima je dato da se pitaju o sudbini Radija.“
(„Večernje novosti“)
Fatima Jovanović,
„iz Kragujevca, ima dugogodišnje iskustvo u skidanju magije i bajanju, oštar um“. Ima klijente sa svih strana, pa i sa Kosova.
„Stigao je na ivici ludila. Čekao je kraj flaše u kojoj je u vodi bilo gašeno ugljevlje. Na flašu je bila zakačena kesica sa ugljem i crvenom maramom, a preko svega je krst. Sa tom ‘opremom’ trebalo je da ode na obližnju reku, a ja ću bajati i prosipati vodu, a niz reku će otići muke napaćene duše. U nekim slučajevima bolesti lečim najpre prečišćavanjem duha, koji onda vodi telo ka ozdravljenju. Bajem nad peškirom i vinom. To vino osoba treba da pije uveče, po tri gutljaja. Ujutru treba da se umije i da se obriše obajanim peškirom. Ponekad je to sve što treba da se učini.“
(„Zona sumraka“)
Daniela Vranić,
pevačica, na pitanje da li se seća najvećeg bakšiša koji je dobila, kaže: „Slagala bih kada bih rekla da se ne sećam. Bila sam angažovana na nekoj žurki i, pošto sam ispunila nekoliko muzičkih želja, rečeno mi je da koliko god mogu rukom zahvatim sa stola novčanice od petsto evra i uzmem sebi za bakšiš.“
(„Svet“)
Lepa Lukić,
pevačica, kometariše priču da je u ternutku kockarske strasti tokom partije pokera skinula majicu, nastavila da igra i pokupila pare:
„Skinula bih i gaće da me krene karta. Ta priča je izmišljena. Ne postoji niko ko dobro igra karte. Tu odlučuje sreća. Kad bih znala da se kartam, ne bih pevala, sem kad mi je ćef. Uvek sam birala društvo za kocku. Bojala sam se da me ne uhvate u makaze. Čim bih čula da cvikuju karte, odmah bih prestajala da igram poker. Danima sam se kockala na turnejama. Kartala sam se sa pokojnim Tomom Zdravkovićem, Šabanom Šaulićem, Dobrivojem Topalovićem. Igrali smo u sitnu lovu, recimo ko će da kupi lubenicu…“
Suzana Mančić,
nekada Loto devojka, priča o svojim iskustvima u nagradnim igrama:
„Ranije sam redovno igrala Loto, posebno u vreme kada sam na televiziji vodila izvlačenje brojeva. U vreme kada se za Loto izvlačilo pet brojeva, ja sam izvukla četvorku. Umalo nisam pala u nesvest kada sam videla četiri pogođena broja. Bojim se da bih se šlogirala da sam videla glavnu premiju. Danas igram ređe. Rulet sam igrala samo jednom i dobila. Bilo je to u Poreču. Na minimalni ulog sam osvojila milion i po lira, što je u to vreme bilo ozbiljna para. Novac sam stavila na moj srećan broj, dvadeset dva, i na veliko iznenađenje dobila. Sutradan sam otišla u šoping u Trst. Potrošila sam ga na krpice i čašćavanje prijatelja, jer kažu da lako zarađeni novac treba podeliti sa drugima. Više nikada nisam ušla u kockarnicu.“
(„Glorija“)
Tanja Jordović,
glavna urednica informativnog programa TV Pinka, „nije pristalica dijeta“:
„Žao mi je onih koji u stalnom strahu od kilograma žive na bobicama. Skoro sam pitala jednu prijateljicu kako održava vitku liniju i mladalački izgled. A ona mi je krajnje iskreno odgovorila da je imala već tri operacije na licu, dve na grudima, nekoliko liposukcija, svakoga dana gladuje, a uveče je redovan posetilac teretana. Pa, gde je tu život?“
(„Glorija“)
Marta Savić,
folk pevačica i supruga Mileta Kitića, na pitanje da li bi joj smetalo „da njen muž ima drugu ženu“, kaže:
„Moj suprug ne može da ima drugu ženu. On može samo da ulepša vreme kada ja nisam pored njega. Kada smo zajedno, ja znam koliko je meni lepo sa njim i obrnuto. Tu druga žena ne postoji. Nikada! Još jednom ponavljam: kad nismo zajedno, Mile ima pravo da ulepša sebi dan i noć. Na koji način, na njemu je da izabere.“
(„Svet“)
Ivica Ilijev,
fudbaler italijanske Mesine, prisustvovao je rođenju sina Leona:
„Sve vreme sam bio uz Ivanu, njen porođaj je nešto najlepše što sam doživeo. Od Ivaninog porođaja postao sam privrženiji detetu i njoj. Moje mišljenje je da očevo prisustvo porođaju omogućuje da se porodica još više zbliži.“
(„Svet“)
