Jasna Matić,
ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, pristala je da učestvuje u igrici „Život sa prosečnom platom“, u kojem je zadatak političara bio da pokušaju da nedelju dana prežive sa 8000 dinara: „Pomalo me je sramota da priznam da u ovim godinama i dalje živim kod mame i tate. Pre tri i po godine, prodala sam stan koji sam nasledila od bake i podigla kredit za kupovinu većeg stana i tu razliku od 25 kvadrata sada mesečno plaćam oko 26.000 dinara. Renoviranje tog stana još nije završeno jer je bio u vrlo lošem stanju, pa sam i dalje kod roditelja. Oni, srećom, imaju pristojne penzije, pa ne moram da dodajem novac, kućni budžet.“
Koliko potroši:
„Dnevno potrošim vrlo malo novca, na neko pecivo i jogurt. Ponekad moji saradnici i ja naručimo nešto iz restorana koji dostavljaju hranu. Uglavnom je to neka pileća ili ćureća salata.“
Koliko potroši na negu:
„Otkad sam ministar, nemam vremena za odlazak kod frizera ili kozmetičara. U salonima se posete zakazuju, a ja nikad ne znam kada ću imati slobodnog vremena.“
Gde izlazi:
„Povremeno izađem na piće ili večeru sa prijateljima. Ipak, nekoliko mojih najboljih prijatelja već godinama živi u inostranstvu, pa uglavnom komuniciramo imejlovima.“
Šta ume da radi:
„Bile su to one godine najteže krize, 1993. i 1994, kada nismo imali para. Tada sam naučila svašta da radim, pa čak i da razvlačim kore za pitu. Umem i da šijem, da kuvam, pravim odlične torte i kolače, ali sada nemam vremena za to. Čak sam kao dete na placu naučila i da kosim travu ručnom kosom.“
(„ALO“)
Amfilohije Radović,
mitropolit crnogorsko-primorski:
„Integracija Crne Gore u EU ima smisla samo ako se Evropa vrati Bogu. Evropa ne počiva na hrišćanskim vrednostima. Ako ulaskom u Evropu izgubimo osećanje za živo prisustvo Božje u svakidašnjem životu, u našim ljudskim delima, onda ni sami sebi ne trebamo, onda nam ne treba ni Evropa. Onda ćemo ličiti na slepce koji padaju u istu jamu.“
(„Pravda“)
(„Press“)
Marko Jarić,
košarkaš i suprug brazilske manekenke Adrijane Lime, iz straha da bi navalentni obožavaoci mogli da im ugroze bezbednost u Srbiji, angažovao je profesionalno obezbeđenje:
„Kad ste u braku sa slavnom manekenkom, morate da se pazite bilo gde u svetu. Jednostavno, to je neka cena. Sigurno da to smeta, ali moram da budem oprezniji. Na meti smo i dobronamernih i zlonamernih, tako da moramo biti jako oprezni.“
(„Press“)
Aleksandra Bursać,
pevačica, bila je „gošća urednica, u modnoj rubrici“, i kaže da joj je žao što supruga našeg košarkaša manekenka Adrijana Lima nije prilikom posete Srbiji imala „bolji tretman u medijima“:
„Krivo mi je što ‘naša Brazilka’ nije najplaćenija manekenka na svetu, pa da stavim naslov ‘Srpkinja na vrhu’! Inače, što se tiče muškaraca, ne preferiram sportiste kao ona, ali priznajem da je Marko Jarić baš sladak.“
(„Press“)
Emina Jahović,
pevačica, priča „kako izgleda život na 23. spratu u rezidenciji Kempinski u Istanbulu“:
„Na sreću, samo privremeno živimo u toj rezidenciji i ponekad zaista može biti nezgodno kad, na primer, želiš da otvoriš prozor, što nije preporučljivo iz bezbednosnih razloga. Zgrada se nalazi u šoping centru i kada je zatvoren možeš da izađeš samo kroz garažu. A svaki čovek ima potrebu da dotakne zemlju i pruži korak. U našem slučaju to je nemoguće.“
(„Bazar“)
Biljana Cincarević,
slikarka i poslanica u Skupštini, otkriva kako je profesorka likovnog u školi uticala na njeno profesionalno usmerenje:
„Bila je sjajan pedagog i mnogo me je volela, za razliku od ostalih u školi, budući da sam odskakala od proseka i nisam u skladu sa tadašnjim kriterijumima. Možda zato što sam slušala rok, a ne pop, idoli su mi bili Partibrejkersi i Disciplina kičme, nosila sam iscepane farmerke i starke kada ih niko u školi nije nosio…“
(„Bazar“)
Ana Kokić–Rađen,
pevačica i majka, otkriva šta je prvo pomislila kada je prvi put ugledala svoju bebu:
„Iskreno, pomislila sam: ‘Kako ružna beba, je l’ moja?’ Bila je čupava, ali već nakon prvog trenutka kada sam je uzela u naručje shvatila sam da je to najslađa beba i bila sam presrećna što je moja.“
(„Stil“)
Tanja Savić,
„zvezda Granda“, na novinarsko pitanje da li namerava da ukloni sa vrata „početno slovo imena bivšeg dečka“, kaže:
„Ne, ni slučajno. Ne kajem se zbog toga, u tom trenutku želela sam da obeležim njegovo ime na svom telu i znala sam da se nikada neću pokajati. E sad, ako okolnosti budu zahtevale da to uklonim, recimo kada se udam, onda ću to i uraditi. Za sada ne planiram. Nisam od onih devojaka koje kada prekinu vezu, cepaju slike i uništavaju sve što podseća na bivšeg momka. I danas imam toliko naših slika, on je obeležio jedan period mog života. Ipak, tri godine nije malo.“
(„Stil“)
Sanja Marinković,
voditeljka na TV Pinku, na pitanje da li „odelo čini čoveka“, kaže:
„Ne mislim da ga čini, ali verujem da može puno da kaže o nekome. Žao mi je što danas svako ko ima novca može sebi da priušti dobre savetnike i savršen stil odevanja. Možda zato danas ta izreka da odelo čini čoveka više ne važi.“
Kakva je kuvarica:
„Nikakva. Nemam pojma ništa da spremam, apsolutno sam posvađana sa kuhinjom. Pravi sam primer da izreka ‘put do muškog srca vodi preko stomaka’ nije istina jer moj muž hiljadu puta bolje kuva od mene.“
(„Stil“)
Dr Đorđe Bajec,
v.d. direktora Kliničkog centra Srbije i hirurg, i pored direktorskih obaveza operiše:
„Ljudima je interesantno i fascinantno to što i dalje operišem, ali što je naš stari profesor govorio ‘dok su nam ruke u krvi, imamo moć’. To je malo teatralno, ali je bukvalno tako.“
(„Grom“)
Dubravka Filipovski,
potpredsednica Nove Srbije, govori o sebi:
„Vaspitana sam u tradicionalnom, patrijarhalnom duhu, što podrazumeva da neke životne prilike treba da usaglasite sa radnim obavezama. Upravo zahvaljujući tome uspela sam da paralelno s profesionalnim ambicijama osnujem porodicu. Danas pored svih moranih okolnosti koje smo nasledili pre rata i otuđenosti koja zbog brzog načina života neminovno dolazi kao zapadni trend, mladi zarad karijere porodicu odlažu za kasniji period. Onda im se dešava da prekorače biološku granicu, pa do porodice nikad i ne dođe. Moju generaciju taj ‘virus’ nije zahvatio, mi smo bili van tih klišea. Većina mojih prijatelja ima porodicu. Ja to smatram jednom posebnom vrednošću i vrlinom.“
(„Grom“)
Marko Kon,
muzički producent, srpski predstavnik na Eurosongu, govori o svojoj bolesti:
„Dijabetes je specifična bolest koja ima svoje faze, od kojih neke znaju biti veoma loše, ali ja sam se na to navikao. Na polufinalu Beovizije nivo šećera u krvi mi je bio oko dvadeset šest jedinica, što je alarmantno mnogo. Situacija je bila prilično opasna i veoma sam se loše osećao. Srećom, sa mnom su uvek i moji lekovi koji situaciju drže pod kontrolom pa sam stisnuo zube i izašao na scenu. Na kraju se stanje stabilizovalo i sve se dobro završilo. U Moskvi sam zato imao lekarski tim koji mi je, za svaki slučaj, pre i posle svake probe merio šećer kako bismo ga držali na nivou koji je za mene optimalan. To što sam dijabetičar ne remeti moj život jer sam naučio da živim s tim. Ne postoji poseban režim ponašanja kojeg se pridržavam, osim što moja ishrana podrazumeva izbegavanje slatkiša i belog brašna. Priznajem da nisam pažljiv po tom pitanju pa umesto da budem pažljiv, radije pojačam dozu lekova, iako znam da će me doktor zbog toga grditi.“
(„Story“)
Lazar Sakan,
maneken i „zgodni kreativni menadžer agencije New moment“, voli da savetuje:
„Obožavam da sugerišem svojoj devojci kako bi trebalo da izgleda u datoj situaciji. Cenim svoj ukus i u svakom momentu znam šta mi se na njoj sviđa, a šta ne. Uglavnom joj predlažem da široke pantalone zameni mini suknjom ili joj govorim kakvu bi frizuru trebalo da ima.“
Kako neguje telo:
„Nedavno sam otkrio veštinu tajlandskog boksa pa mi je sada bitnija fizička spremnost nego sam izgled. Više ne brinem kao nekada hoću li imati trbušnjake, pa me ni puko vežbanje u teretani ne ispunjava koliko ovaj ekstremni boks koji nazivam opasnom, krvavom zabavom, budući da od udaraca često ostaju upečatljivi tragovi na telu.“
(„Story“)
Parfem koji je eksplodirao u torbici novinarke lokalne televizije u zgradi Opštine Prizren izazvao je opštu pometnju u tom gradu. Policija je na brzinu ispraznila takozvanu Belu kuću – zgradu u kojoj su smešteni predsednik i dva potpredsednika Opštine, sumnjajući da se u njoj nalazi neka „eksplozivna naprava“. Sve se to dogodilo odmah pošto je komandant multinacionalnih snaga Sektora jug, nemački general Benedikt Cimer, posetio predsednika Opštine Ramadana Muju. U zgradu Opštine odmah su došle specijalne snage policije i Kfora. Oni su na gotovo tri sata blokirali ulicu dok se novinarka nije setila da joj je tašna ostala u zgradi i to prijavila policiji. Tek nakon toga policija, koja se još zvanično nije oglasila ovim povodom, deblokirala je saobraćajnicu.
(Beta)
