N.N.,
sagovornik tiražnog dnevnika, otkriva da je srpski premijer oslabio, ali na svoju ruku:
„Koštunica je veoma vitalan i zdrav čovek za svoje godine. Ne pati ni od kakvih hroničnih bolesti, niti uzima lekove. S druge strane, nije on od onih koji bi poslušali nekog stilistu i mršavili da bi se izgledom dopali narodu.“
(„Kurir“)
Ivica Dačić,
socijalista i čovek koga pitaju:
„Zbog zavidnih rezultata koje sam u kratkom vremenskom roku postigao, kad sam za 45 dana smršao 18 kilograma, mnogi su mi tražili recept za dijetu. Svoju tajnu otkrio sam Jočiću i Mihajlovu. Koštunica nije bio zainteresovan, ali predsednik Tadić je prepisao moju dijetu.“
(„Kurir“)
Čedomir Antić,
istoričar, ovom prilikom predstavljen kao jedan od „zvezda petooktobarske revolucije“, o očekivanjima građana, kaže: „Poseban problem predstavlja činjenica da je većina građana spremna da kobno jugoslovensko iskustvo prepozna kao meru idealne države za srpski narod, što je epoha evropske hladnoratovske nesreće viđena kao zlatno doba socijalnog blagostanja u našoj zemlji.“
(„Blic“)
Nataša Miljković,
zvezda RTS-a, autorka „Ključa“, emisije u koju je pred kamere dovela srpsku decu sa Kosova i time izazvala protest NUNS-a i dela javnosti, otkriva da posle sporne emisije nije imala neprijatnosti: „Naprotiv. U redakciju su stizali telegrami, a na mejl stotine pisama podrške. Telefoni zvone danima. Ohrabrila me je ta plemenitost gledalaca… Čak je stiglo i nekoliko predloga da ova emisija bude zvanični materijal za pregovore i da se DVD sa snimkom pošalje u Brisel…“
O onima koji su emisiju videli kao otvorenu zloupotrebu dece u političke svrhe i zbog toga uputili protest kaže: „Užasno mi je što ovde žive i kao novinari se predstavljaju oni koji u dečjoj priči vide samo politiku. To je monstruozno.“
(„Press“)
N.N.,
pouzdani izvor, u okviru podrške „Velikom bratu“ otkriva neke detalje o jednom od stanara:
„Đankarlo ima još dve sestre, koje već godinama žive u inostranstvu. Jedna od njih je udata za Afroamerikanca, tako da samouki slikar ima jednu preslatku sestričinu meleskinju, koja se zove Šade. Inače, čitava porodica odiše nekom otkačenošću, koja je, i kad je o samom Karlu reč, verovatno i bila presudna da ga producenti ubace u ovaj šou.“
(„Kurir“)
Miroslav Đuričić,
poznatiji kao Miki, bivši stanar kuće Velikog brata, ima mnogo primedbi na politički angažman Aligrudića sina, i kaže:
„Oprosti, pokojni Slobodane Aligrudiću, tvoj sin je krenuo lošim putem.“
(„Poligraf“ B92)
Seka Aleksić,
do sada poznata folk pevačica, od sada i glumica u filmu Anđeli 3, priča:
„Najsmešnije mi je bilo na snimanju kada je trebalo da se poljubim sa Nikolom, a nisam imala pojma kako to treba da uradim. Pitala sam da li stvarno treba da se poljubimo, onako kratko, ili filmski. Na kraju smo se onako, slatko poljubili, ali neverovatno je što smo jedino tu scenu sa ljubljenjem ponavljali 12 puta. Valjda zato što smo se mnogo smejali. Ipak, zanimljivo je bilo tokom celog snimanja jer je ekipa bila divna.“
(„Blic“)
Mlađan Dinkić,
ministar finansija u Vladi Srbije, na pitanje da li će uskoro da okupi bend Monetarni udar, odgovara da nema takvih planova, ali:
„Često sviram u raznim gradovima sa lokalnim bendovima bez probe i najave. U Leskovcu sam pre dve nedelje svirao gotovo dva sata sa veoma dobrim Pikaso bendom. U Blacu sam čak lupao i bubnjeve, prvi put nakon dvadesetak godina. Primetio sam čudnu povezanost između ovih svirki i rezultata stranke na lokalnim izborima. Gde god sam svirao, stranka je osvojila iznad deset odsto.“
Da li se cenkate na pijaci?
„Ponekad. Zavisi od psihološkog profila prodavca koji procenjujem prema izrazu lica – ako procenim da je slab karakter i da ima šanse da spustim cenu, onda se cenkam. U suprotnom se ne brukam.“
(„Blic“)
Tomislav Nikolić,
ponovo izabrani zamenik predsednika SRS-a, na skupu nazvanom „Otadžbinski kongres“, kaže:
„Srbija neće postati demokratska država dok god radikali ne dođu na vlast. U Srbiji vladaju najgori, a najbolji su u opoziciji. Dok god najbolji ne dođu na vlast, Srbija će da bude defektna demokratija.“
(„Glas javnosti“)
Vojislav Koštunica,
predsednik Vlade Srbije:
„U okolnostima kakve jesu, sa onim čim Srbija raspolaže, u osloncu na dva čoveka koji su preuzeli tu obavezu da koordiniraju rad tima za sprovođenje Akcionog plana, uveren sam da smo učinili sve što se moglo učiniti i to samo još treba da dâ rezultate. Tako da, ukoliko sam pre neki dan rekao da sam zadovoljan, zadovoljan sam prosto onime što Srbija na tom planu čini.“
(Beta)
Nikola Pejaković,
glumac, nakon „dugogodišnjeg hoda po đavolovom putu, okrenuo se Bogu“. Na pitanje „da li veruje u prodavanje duše“, odgovara:
„Verujem u đavola, a neki ljudi su živi dokaz da on postoji. U modernim vremenima ljudi pokušavaju kroz medije da plasiraju priču ‘Prodajte duše i preživećete’. To stalno govore svi, od političara do sportista, a na to, kao i na mnoge druge stvari, danas gledam drugačije nego ranije. Ono što sam nekada cenio, danas ne cenim, i obrnuto. Moj sistem vrednosti se promenio. Svako ko ima mnogo novca prodao je dušu đavolu. Bogu i Mamonu se ne može služiti istovremeno. Ako imaš sto hiljada nečega, ne spavaš mirno, kao što ne sediš mirno u kafani ako si ispred nje parkirao skup automobil. Ne možeš biti uspešan političar niti uspešan pandur, a da ne strepiš da će te neko roknuti. Sva ovozemaljska blaga su u vezi sa sotonom, jer je svet njegovo igralište. Oni koji su uspešni u ovom svetu, ne samo da igraju u kolu sa đavolom već se s njim i drže za ruke.“ Na pitanje da li je i sam u tom kolu, Pejaković odgovara: „Naravno.“
(„Story“)
Nenad Bjeković,
direktor fudbalskog kluba Partizan, na pitanje da li postoji fudbalska mafija, kaže:
„Ne razumem šta znači fudbalska mafija. Činjenica je da se oko fudbala vrte velike pare. Zaista ne znam da postoji fudbalska mafija.“
(„Politika“)
Jasmina Mihajlović,
književnica, na pitanje kako se snalazi u kuhinji, odgovara: „Vrlo dobro. Ali to radim samo zato što moram, inače mi ne bi palo na pamet. Zašto žena sve mora da ume i zna. Nisam završila školu ni za profesionalnu kuvaricu, ni za sobaricu, pedagoga, ljubavnicu, andragoga, vrtlara, manekenku, psihologa, šminkerku, krojačicu, negovateljicu, medicinsku sestru, finansijskog eksperta…, a sve se ove profesije od svake žene traže pride, uzgred i podrazumevaju se. I to bez plate, zdravstvene zaštite ili bilo kakve zaštite.“
(„Politika“)
Jovan Marić,
psihijatar, potpredsednik Nove Srbije, koji je, kada je stranka „ušla u koalicionu vladu, počeo da razmišlja o tome kako da doprinese njenom daljem imidžu i uradi nešto za dobrobit države. Pošto se nije video u Skupštini, našao se na mestu ambasadora Južnoafričke Republike“:
„Ukoliko se bavite politikom, morate učiniti nešto značajno za svoj narod, u protivnom ste negativac. Pet godina bio sam direktor Instituta za psihijatriju, iako nisam takozvani diplomata koji juri karijeru, na ovom položaju mogu da pomognem svojoj naciji.“
Danijela Marić,
psihijatar i supruga ambasadora Marića, priča:
„Tako smo se obreli ovde, gde se smenjuju duga, topla leta i blage, kratke zime. Svuda oko nas se oseća miris savane i divljine koja vas lepotom tera da je ostavite takvom kakva jeste – netaknutom i neukroćenom. Idemo na safari i gala prijeme i već smo dobro znan par psihijatara od kojih se niko ne usteže da zatraži savet. U Pretoriji, kao i u Beogradu, sve obaveze delimo na ravne časti. Nedavno smo pravili razmeštaj u rezidenciji, a Jovan je gurao nameštaj na mesta koja sam ja odredila. Kad su stigli prvi gosti, komentar je bio: Ništa bez ženske ruke, a moj muž je odvratio: Prevarili ste se, ruka je bila moja, a glava njena.“
(„Story“)
Uroš Đurić,
slikar, ali i glumac, dao je intervju za magazin koji se bavi razotkrivanjem poznatih, pa na pitanje da li je sadista ili mazohista, odgovara:
„Dok sam bio u top formi, igrao sam vrhunski fudbal. Imam odličan pas i dribling, a umem i da ga zabijem. I pored viška godina i kilograma, posedujem bazične sposobnosti i dobre reflekse. Zaključite sami!“
Šta je po vama umetnost življenja?
„Živeti u skladu sa svojom prirodom.“
Mislite li da je batina iz raja izašla?
„Jedina batina za koju imamo materijalne, starozavetne dokaze da je izašla iz raja jeste ona među nogama.“
Da li žene više vole anđele ili đavole?
„One najviše vole situirane.“
(„Story“)
