»Cenim kandilo, ali mi ono nije korisnije od kompjutera.«

Dragan Marković Palma,

lider Jedinstvene Srbije i jagodinski gradonačelnik, poslanik u Skupštini Srbije, kritikovao je odlazak ministara na godišnji odmor za vreme finansijske krize:

„Da se ja pitam, da ja treba da im potpišem nalog za odlazak na more, ne bi se oni meni kupali ni u drvenom koritu, a kamoli u Grčkoj.“

(„Press“)

Prota Vlada Vukašinović,

starešina Beogradske parohije, osveštao je stadion Marakanu, a taj „svečani crkveni čin održan je u Muzeju Crvene zvezde, a zatim je prota osveštao tribine, prostorije i kancelarije Zvezdinih čelnika. Poželeo im je sreću u radu, stavivši im do znanja da vode jednu od najvećih institucija u Srbiji i da to stalno moraju da imaju na umu“:

„Svi vi imate veliku društvenu odgovornost. Kada Gospod nekom poveri veliku kuću koju mora da vodi, to je velika odgovornost. Traži poštenje, koje vi nesumnjivo imate. Morate da znate da vi kreirate sliku mladih i zbog toga su se danas ovde skupili blagoslovi Gospoda, svete Petke, zaštitnice našeg grada, kao i vašeg zaštitnika, velikomučenika Georgija.“

Da li to znači da će početi da im „cvetaju ruže“:

„Osveštenje ne znači da će Marakana biti nepobediva. Ali ako budete pravilno radili, ovo mesto će biti dom moralnih pobednika. Ljudi se zavaravaju kada osveštaju kola ili stan, nadajući se da će Božja volja sama doći. Međutim, Gospod traži snagu i borbu. Siguran sam da to znate.“

Ipak:

„Gospod će dati snage rukovodstvu Crvene zvezde u iskušenjima koja predstoje, ali samo u slučaju da budu borbeni i dokažu da su svesni težine zadatka.“

Na kraju reči zahvalnosti vernim „delijama“:

„Znamo da pomažete Srbima na Kosovu i Metohiji. To nas sve raduje. Gospod će to znati da ceni.“

(„Press“)

Milan Krkobabić,

predsednik gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije, na pitanje da li piše latinicom ili ćirilicom, kaže:

„Podjednako se služim i jednim i drugim pismom. Prelazim sa jednog na drugo pismo potpuno spontano, ne obraćam pažnju na to.“

(„Politika“)

Dragoslav Šekularac,

bivši Zvezdin as, „za razliku od nekih koji krivicu za neuspeh fudbalera Zvezde i Partizana svaljuju na trenere, krivca traži u „izvozničkom lobiju“:

„Pižon je u najboljoj nameri preuzeo klub da pomogne Zvezdi, ali šta čovek može da uradi sa ‘boranijom’. Pola igrača Zvezde nije znalo da hoda, eto, za dva meseca srećom ih je naučio prvom koraku, niste valjda očekivali da budu šampioni Evrope. Golove koje su primili ne bi primila ni grupa građana. Pa ne može on od fiće da napravi mercedesa. Slična je situacija i u Partizanu, jer i oni su skupili neku ‘boraniju’ koja se razume u fudbal ‘ko Marica u neku stvar.’“

(„Pravda“)

Slađana Delibašić,

estradna umetnica, kaže:

„Kada se istuširam, često stanem pred ogledalo i kažem sebi: ‘Bravo!’“

(„Pravda“)

Dragana Mirković,

pevačica koja je „stigla do trona folk kraljice“, kada ne peva „živi kao princeza“ u srećnom braku sa dvoje dece. Suprug Toni oduvek je voleo dobre automobile, pa im društvo pravi i rols-rojs fantom, isti kao što ima britanska kraljica, a Dragana na to kaže:

„Iako nisam neki zaljubljenik u automobile, priznajem da se i meni dopada ovaj rols.“

Kako izgleda kraljevska vožnja:

„Vožnja rols-rojsom daje, definitivno, moćan osećaj onome ko ga vozi. Ovaj automobil je skoro sto odsto ručni rad. Drugačije izgleda i ponaša se na putu od ostalih kola. Osećaj je stvarno fenomenalan. Šta reći, osim da sam imala sreće da uz supruga doživim da se vozim u ovakvom automobilu. Gde god Toni i ja krenemo, slikaju naš auto svuda po Evropi, jer ga nikad nisu uživo videli. Dešava nam se kad dolazimo na granicu neke od država bivše Juge, da se sakupe svi carinici, sa obe strane, gledaju auto i slikaju se s njim. Pošto smo često na putu, bio nam je potreban jak i siguran automobil. Ali, da se ne lažemo, nije to morao da bude baš rols-rojs.“

Da li rols pomaže da se održi strast u braku:

„Obično izađemo negde na večeru. Moj suprug ne voli preterano šetnju, a ja ionako imam dovoljno fizičke aktivnosti sa decom. Ipak, meni je vrhunac romantike kada smo sami u kolima, pustimo neku dobru muziku i držimo se za ruke dok Toni vozi!“

Kakve su im radne navike:

„Za razliku od mene, koja umem da se ulenjim, Toni je veliki radoholičar. Kad smo nedavno bili na odmoru, ja sam svoje mobilne telefone isključila i ostavila kod kuće. Najviše što može da mi pokvari odmor je da me neko zove telefonom i saopšti mi neku glupu informaciju. To mi je katastrofa. Toni je, međutim, drugačiji. I dok smo bili na plaži, on je kuckao nešto na svom mobilnom telefonu ili laptopu. Uživa u radu. U trenutku usklikne: ‘Smislio sam!’. Onda mi ispriča svoj plan, sav ozaren kao dete koje je dobilo omiljenu igračku, na šta se i ja oduševim.“

(„Gloria“)

Saša Ćurčić,

fudbaler i bonvivan, posle pobede u domaćem „Velikom bratu“ dobio je poziv za učešće u britanskom:

„Učešće u ‘Velikom bratu’ predstavljalo je početak kraja jednog Saše Ćurčića, prekretnicu u mom životu. Sada sebe doživljavam kao multimedijalnu ličnost. Uvek sam fudbal smatrao nekim okovom, zbog kojeg nisam mogao da se izrazim u umetničkom smislu. Mnogo sam projekata iz šou-biznisa odbio. Posle dve godine rada sa školom fudbala shvatio sam da jedan deo moje ličnosti tu pripada, a drugi pati.“

O sebi, kakav je nekada bio:

„Jedna stjuardesa je zbog mene izgubila posao. Uhvatili su nas u avionskom toaletu tokom leta za Dominikanu. Posle sam joj kupio auto i izdržavao je dok nije našla drugi posao. Mnogo sam automobila kupio devojkama, i mnogo me je seks koštao.“

(„Gloria“)