Milorad Mirić,
predsednik pokrajinskog odbora Srpske radikalne stranke, komentariše izjavu Nenada Čanka, predsednika skupštine Vojvodine, da bi Pokrajina trebalo da dobije ingerencije nad policijom na svojoj teritoriji:
„Čanak traži policiju? Znate šta, mi radikali smo se dogovorili da Čankove izjave – date dva meseca pre i dva meseca posle festivala Exit – ne uzimamo ozbiljno i ne komentarišemo. Zašto? Zato što je on sve to vreme pod uticajem hemijsko-opojnih sredstava.“
(„Večernje novosti“)
Olga Nikolić,
novinar, u tekstu pod naslovom „Uzbuna među vernicima, naučnicima i u vladi“, piše o odluci ministarke prosvete Ljiljane Čolić da se izbaci Darvinova teorija evolucije iz udžbenika za osnovnu školu:
„…Da li je sledeći korak možda ukidanje pravosuđa, jer šta će nam sudije ako postoji strašni sud? Ili medicine, jer Tvorac određuje sudnji čas? Ovakva, ali i druga pitanja, izgovorena u ljutitom i ciničnom tonu čula su se proteklih dana u stručnim i naučnim krugovima, a čitaoci ‘Glasa’ zasuli su redakciju raznim komentarima u kojima se nisu mnogo birale reči, ne samo na ministarkin već i na naš račun. Ovi drugi su pozdravljali odluku Čolićeve i govorili da su novinari ‘Glasa’ živi dokaz teorije po kojoj je čovek nastao od majmuna…“
(„Glas javnosti“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije, na pitanje da li bi ministarka prosvete Ljiljana Čolić trebalo da podnese ostavku nakon „afere Darvin“:
„Ne, ministarka ne treba da podnese ostavku, ministarka radi svoj posao vrlo korektno. Ja sam čovek vernik i nigde, nigde pročitao nisam da je čovek postao od majmuna i zato čestitam ministarki na onoj izjavi. Ono što kaže moj patrijarh, što kažu moje vladike, ono što nas je učio Sveti Sava – za mene je svetinja, a možda je neko i postao od majmuna, pa to samo potencira. Ja se ne bih složio s tim i, jednostavno, podržavam ministarku u svemu tome.“
(B92)
Dušan Kovačević,
dramaturg, na pitanje šta misli o Darvinu:
„Moj odgovor je jednostavan, ko je ubeđen da mu je deda ili pradeda bio majmun, treba ga pustiti da živi u tom uverenju. Meni moji preci nisu ličili na ove što su sišli sa drveta, nisam tog ubeđenja, ali treba biti demokrata i ostaviti svakoga da misli kako mu je rođak bio majmun, uz svo poštovanje prema majmunima.“
(„Blic“)
Branka Sovrlić,
pevačica, nakon što je snimila duet sa bosanskim pevačem Halidom Bešlićem, kaže:
„Poručujem publici da navali sa uzimanjem autograma sada dok su džabe, i dok ne postanem slavna.“
(„Kurir“)
Jasna Milenković Jami,
pevačica, objašnjava zašto glasine o njenoj navodnoj vezi s bivšim ministrom finansija Božidarom Đelićem nisu tačne:
„Zna se da Jami voli visoke, kršne, snažne momke, pa neka su i iz sveta politike, a sve to je sa Božom Đelićem nespojivo. Nemam ništa protiv čoveka, ali takav tip muškarca ne volim.“
(„Kurir“)
Žarko Trebješanin,
psiholog, o uticaju kampanje za gradonačelnika na zdravlje ljudi:
„Ako bi čovek sve to pratio i pokušavao svaku izjavu i stav da uporedi, vrlo lako bi ugrozio i integritet svoje ličnosti i mentalno zdravlje. Zapravo, građanin bi morao da bude pravi mazohista, ako bi se u tako nešto upustio.“
(„Glas javnosti“)
Ksenija Vučić,
novinar i supruga Aleksandra Vučića, kandidata Srpske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda, o hobiju osmogodišnjeg sina Danila:
„Pre neku godinu znao je da od olovaka napravi govornicu i imitira kako poslanici pričaju u Skupštini. Sada retko gleda prenose.“
(„Večernje novosti“)
Zoran Drakulić,
kandidat Demokratske stranke Srbije za gradonačelnika Beograda, o poklonima:
„Dva kompjutera, jedan televizor, koševe. I pre toga sam mnogo davao. Nije reč samo o kompjuterima, njih nisam poklanjao jer nije bilo prilike.“
(B92)
Branka Bošnjak,
kandidat G17 plus za gradonačelnika Beograda, govori o preseljenju iz strogog centra Beograda na Voždovac, kao o socio-kulturološkom šoku:
„Čudno mi je bilo što čujem pevce, što se kučići i mačke slobodno šetaju ulicama.“
(„Večernje novosti“)
Nebojša Janićijević,
pevač „koji neprestano šokira javnost“, na promociji albuma obraća se novinaru „Balkana“:
„Jao, super, vi ste oni što ste u tekstu o meni stavili komentar: ‘Kako li samo pere sudove sa onolikim noktima’. To je tako maštovito, najbolji ste, najviše vas volim. Toliko sam se smejao da ne možete da zamislite.“
Na pitanje gde su mu sada nokti:
„Ostavio sam ih večeras kod kuće, bio sam premoren da ih lepim, pa sam odustao od toga.“
Ko mu je osmislio stajling:
„Ovo sam ja, to je moj stil, ja sam dobra maca. Mesec i po dana sam na tržištu a skoro sve novine su pisale o meni jer sam toliko ekstravagantan. Ne kopiram nikoga, niko me ne interesuje. Nisam nikakav uzor, najbolji sam.“
(„Balkan“)
„Balkan“
je dao šesnaest pravila kvalitetnog striptiza, uz napomenu da je „striptiz bez izazivanja kao gledanje Hičkokovog filma bez napetosti“. Neka od pravila su:
„7. Nemojte se kretati u ritmu pesme – uvek se krećite talasastim pokretima. Zapamtite, želite dočarati striptiz klub, a ne srednjoškolsko takmičenje mladih talenata. 15. Improvizujte. Ako nešto zaboravite, lažirajte. Sve dok usklađujete seksi pokrete i skidanje odeće, on neće znati.“
(„Internacional“)
Markoni,
trener plesne grupe „M čirliders“, koja godinama prati nastupe košarkaškog kluba Partizan u hali Pionir, govori o njihovom pozitivnom uticaju na navijače i košarkaše:
„Od 1995, otkako su se one pojavile, klubovi manje plaćaju kazne zbog upada igrača na teren. Otkad je tajm-aut organizovan sa navijačicama, ređe se ubacuju predmeti na teren jer muzika, tj. navijačke pesme, bodre publiku.“
(„Balkan“)
Mihailo Ražnatović,
sin pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, o Srbiji:
„Živeo sam u Švedskoj, a onda sam došao u Srbiju. Ono što najviše volim kod nas je to što smo dobar narod i lako praštamo, a toga nema na Zapadu. Moramo da istražimo naš identitet i poreklo kako bismo mogli da napredujemo. Ne znam da li ću ikada napustiti Srbiju, jer verujem u Srbiju i neka me ona odvede gde hoće.“
(„Blic“)
Nataša Vidojković,
estetski hirurg u privatnoj klinici „Dr Colić“, o razlici između muškaraca i žena pacijenata:
„Žene već pri prvom susretu otvaraju dušu i poveravaju mi se. Manje su kukavice od muškaraca i tačno znaju šta hoće. Razlika između njih i muškaraca je što muškarci dolaze bez znanja svojih supruga i što se uglavnom ulepšavaju zbog svojih mnogo mlađih ljubavnica, dok se žene podvrgavaju estetskoj hirurgiji ne bi li vratile muža koji je zalutao u tuđu postelju. Nedavno smo imali pacijenta od 52 godine kome smo obavili zatezanje lica i vrata i koji me je stalno zapitkivao da li će se to dopasti njegovoj devojci koja ima 25 godina. Naravno, žena nije znala da se podvrgao bilo kakvom hiruškom zahvatu.“
(„Glas javnosti“)
Marina Perazić,
pevačica, o svojim vrlinama:
„Moja guza je mnogo dobra, bolja od mnogih koje se toliko javno eksponiraju pa je ne pokazujem na taj način.“
(„Blic“)
Vesna Radusinović,
novinar i pisac, govoreći o novom romanu Prodavci sreće odgovara na pitanje da li je u njemu „na sto strana opisala seks sa Legijom ili nekim njemu sličnim“:
„’Kome je uopšte još do seksa u Srbiji, kad je već sve oko nas ionako propalo. Kao da nam svima Legija već nije dovoljno zla naneo i za sobom svuda ostavio krvave tragove, pa nam još samo fali i u krevetu?! Jedva smo ga preživeli i kao savremenika i junaka naše tragične epohe, mada mnogi nisu bili te sreće, jer im je upravo on došao glave! Evo, po tabloidima se sada licitira, i popularne estradne umetnice nadmeću se šta bi koja Legiji poslala u zatvor, neke mu šalju najbolje želje, a neke savetuju šta da čita, kako bi mu lakše prošli zatvorski dani… Neke čuvene žene u Srbiji, u intimnom krugu najboljih prijateljica, više i ne kriju da im je gotovo jedina opsesija i ambicija u životu da budu udovice kojekakvih bogatih kriminalaca i ratnih zločinaca. Neke su odvažno dočekale i srećno preživele metak namenjen čoveku njihovog života, a neke ga još čekaju’ – kaže Vesna, tvrdeći da je upravo zbog njih u svom najnovijem romanu Rasprodaja sreće bila prisiljena da se upita imaju li čak i plaćene ubice pravo na ljubav, bez obzira na to što im je veoma ograničen rok trajanja i što su im svirepost, bezdušnost, okrutnost i bezobzirnost praktično jedina profesija.“
(„Blic“)
Ana Vučković,
mlada spisateljica, govori o muzici i „životnoj filozofiji koju odražava turbo folk“:
„Prelazak čoveka sa sela u grad. Potreba da se doda neki bas toj harmonici. Treba dodati brzinu i savremenost toj svojoj narodnoj muzici. Ali, mogu da kažem da sam nekada razmišljala o turbo folku, nekada je to bila stvar kojoj smo se smejali i prezirali je. Sada, na to gledam kao na nekakvu rudimentnu komadinu. Jer, reč je o izraženoj pojavi koja dominira. Nešto što kao gromada stoji tu i niko ga ne pomera. Rok muzika je u svojoj osnovi poezija; kad se stavi na papir i odstrani i ritam i melodija ostaju dobri stihovi.“
(„Blic“)
